Izvor: B92, 16.Nov.2009, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muškarac sa keceljom na određeno
Lili Pabijan i njen muž Džef naučili su da dele kućne obaveze tek kada je on izgubio a ona dobila posao.
Međutim, već posle tri meseca nastao je haos jer je Džef našao novi posao a Lili, 37-godišnja majka troje dece, zadržala svoje radno mesto. Tada je morala ponovo da preuzme najveći deo roditeljskih obaveza i poslova u domaćinstvu.
"Ima dana kada se osećam kao da se davim", kaže preopterećena zaposlena majka Lili za AP.
Njeno iskustvo je tipično, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slažu se eksperti i navode da sve više žena postaje, barem privremeno, hranilac porodice. Prema podacima Centra za američki napredak, širom SAD sada je dva miliona takvih žena jer su u vreme recesije više otpuštali muškarce nego žene.
Nezaposleni muškarci obavljaju više kućnih poslova i staraju se o deci, za sada, ali stručnjaci ne očekuju da muškarci zadrže breme obaveza u domaćistvu i kada se ponovo zaposle.
"Kada muškarci više zarađuju, mogu da se izvuku od kućnih poslova na način na koji žene ne mogu", kaže sociilog sa državnog univerziteta Montkler Konstans Gager.
Ona je proučavala podelu poslova u porodici i uočila da muškarci, više nego ranije, preuzimaju kućne i obaveze oko dece ali da žene još rade dve trećine, uključujući svakodnevne, poput menjanja pelena, kupanja dece, pripreme obroka i praćenja potomaka na različite aktivnosti.
Muškarci se uglavnom igraju sa decom ili učestvuju u njihovim sportskim aktivnostima, dok su ženama povereni neodložni poslovi koji se ponavljaju iz dana u dan.
Najnovije istraživanje Fondacije Rokfeler pokazalo je da više od dve trećine žena preuzima najveći deo odgovornosti za brigu o deci dok je kod muškaraca reč o samo 13 procenata.
Socilog sa Prinstona Ketrin Njuman se pita da li žene uopšte žele da im muškarci skinu taj teret i napominje da se pripadnice nežnijeg pola ponekad ponašaju kao da su ti poslovi u njihovom vlasništvu.
I Lili se čini da te poslove "muškarci ne uzimaju a žene ih ne daju".
"Mislim da je u našoj prirodi da rešavamo više zadataka. Radiš te poslove i oni postaju rutina, a rutina postaje pravilo. To me ne uzbuđuje. To me izluđuje", kaže Lili.
Sličan problem muči i 46-godišnju Lindu Stolberg koja je prošle godine, iako je njen muž uspeo da sačuva radno mesto, dobila honorarni posao. Ona radi 20 sati nedeljno i ima samo minimalnu pomoć kod čišćenja kuće i brige oko dvoje školske dece.
"Tražila sam pomoć i stalno mi se činilo kao da zakeram", rekla je Linda i dodala da nije pravedno da ona preuzima najveći deo kućnih odgovornosti. Ona se, međutim, slaže sa sociolozima da njenom mužu njegova plata omogućava da se izvuče od kućnih obaveza.
Ima ipak i "svetlih" primera, poput porodice En Vorden. Kada je njen muž Piter proletos zbog krize izgubio posao u jednoj finansijskoj kompaniji, ona se zaposlila kao učiteljica.
Danas se En vraća iz škole umorna i gladna i seda za sto koji je postavio njen sin tinejdžer a zatim uživa u ručku koji je skuvao Piter.
"To je za mene bilo najveće iznenađenje i novo iskustvo", kaže En za kulinarske sposobnosti supruga. "Stalno me tera da se iznova zaljubljujem u njega. Nisam očekivala da će toliko napredovati", dodaje.
Piter, pak, tvrdi da će nastaviti da pomaže u kući i ako nađe novi posao.
Snovi nekih žena o podeli posla, poput onih Andžele Velino, brzo su se, međutim, raspršili. Njen muž je naime mnogo pomagao u kući i oko desetomesečnog sina dok je bio bez posla ali sada, kada ponovo radi, to više gotovo da i ne čini.
Andžela se oseća kao da ima tri posla - kao grafički dizajner, majka i domaćica. "To nije fer. Trudim se dan za danom da sve to postignem", kaže rastrzana Andžela.
