Izvor: B92, 06.Jan.2017, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možemo li da čuvamo običaje uz sve izazove savremenog doba?
Rastko Jović, docent Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, u današnjem "Kažiprstu"govorio je o teškoćama održavanja međuljudskih odnosa u savremeno doba.
Obično su praznici prilika za porodična okupljanja. Šta se iz ugla crkve sta promenilo, kako se danas gleda na ono što je prilika da se da se posvetimo bližnjima, na ono što pružaju božićni praznici?
Promenilo se mnogo toga. Život je mnogo brži i mnogo je teže da okupljanje za vreme praznika bude >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << autentično. Sve nas je toliko ubrzalo da bi dan trebalo da traje 30 ili 35 sati da bismo imali vremena za sve. A ako nemate vremena ni za porodicu ni za prijatelje u toku tih 10 dana, oni će vrlo teško doneti kvalitete odnosa koje treba da gajimo u toku cele godine.
S obzirom na to da se ljudski odnosi sve više zapostavljaju, da li je odricanje od tehnologije možda rešenje?
Bio bih licemer kad bih rekao da je to rešenje jer sam i sam postao rob svog telefona. Ali sam siguran da će budućnost doneti savete u vezi sa ovim problemom i da ćemo telefone ipak morati da ostavimo pre nego odemo negde jer se desi da ljudi sede jedan pored drugog i koriste mobilni, a uopšte ne razgovaraju jedan s drugim. Onda se pozdrave i svako ode svojim putem.
Kako se vraća navika da razgovaramo jedni s drugima?
Ono što je crkva nekada propovedala i govorila – nešto poput askeze, kako da se borimo s nečim nepoželjnim, tako bi askeza za budućnost bila da se odreknemo interneta i mobilnih telefona i da odričući se toga dobijemo poboljšanje kvaliteta odnosa s drugim ljudima.
Post je završen, ali je utisak da ga se mnogi nisu pridržavali. Ipak, ima li licemerja kod onih koji su ga držali, a njihov način zivota nije odgovarao jednom verniku?
To nije nov problem, postoji generalno od pamtiveka. I crkva uvek naglašava da nije reč o momentu odricanja od hrane već je glavni momenat “ljubi bližnjeg svog”. Volimo sebe i druge, to je osnova posta. Post je prilika da malo volimo sebe. U vreme posta posvećujemo pažnju tome šta jedemo, kako jedemo, a brinući o svom telu, mi smo u stanju da brinemo o drugima. Sve ovo ostalo je sporedno i trebalo bi da bude skrajnuto. To nije cilj posta. Takođe, post traži mnogo manje odricanja od ulaganja u međuljudske odnose – održavanje posta zahteva manje energije i vremena, dok je ulaganje u odnose mnogo zahtevnije.
Kako se, iz ugla crkve, čuvaju i grade međuljudski odnosi? Šta crkva čini po pitanju da se održe odnosi?
Mozda nije najbolje pitanje ‘šta crkva radi?’ jer nije reč na primer o instituciji na čijem se čelu nalazi grupa staraca koja odlučuje o svemu. Mnogo bolje pitanje je – ‘šta ja radim?’. Šta svako od nas radi za poboljšanje toga? Svi smo mi crkva, svi doprinosimo tome.
