Izvor: B92, 25.Nov.2010, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li se živeti bez rada?
Zaposleni u Hrvatskoj najnezadovoljniji su time što im je onemogućeno da učestvuju u donošenju odluka koje se odnose na njihov posao, a nezadovoljni su i zbog problematičnih i nepravedno podeljenih plata, pokazalo je istraživanje Nacionalnog indeksa sreće (NIS), koje je objavio magazin "Banka.hr".
To istraživanje, rađeno kao zajednički projekat časopisa "Banka" i agencije "Hendal", pokazalo je, međutim da su naše komšije veoma zadovoljne socijalnim aspektima koji ih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okružuju na radnom mestu.
U sklopu tog istraživanja održana je i konferencija pod nazivom "Može li se živeti bez rada", na kojoj je docent na Katedri za psihologiju rada Filozofskog fakulteta u Zagrebu Zvonimir Galić istakao da je rad drugi najvažniji aspekt ljudskog života - odmah iza porodice.
Sa tim se, međutim, nije složio njegov kolega, profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, Žarko Puhovski, koji tvrdi da se danas radi upola manje nego pre 150 godina, da se u životu radi sve manje, a da je sve veći broj ljudi koji žive bez rada. On je dodao da su "srećni radnici, vrlo često, oni koju drugu sreću nemaju".
U poređenju sa evropskim zemljama, Hrvati se razlikuju po tome što je trošak gubitka posla u Hrvatskoj puno veći nego u Evropskoj Uniji - lakše se ostaje bez posla i puno se teže nalazi novi, pogotovo s platom u nivou pređašnjih.
Pored toga, upravljački deficit u domaćim preduzećima, neizlazak na tržišta, neinovativnost i veoma mala ulaganja u učenje i usavršavanje radnika - i u sopstvenoj režiji i po nalogu poslodavaca, veoma loše deluju na radničku sreću, što će se, po mišljenju mnogih učesnika konferencije, svakim danom sve više ispoljavati.
Kao nezaobilazno pitanje na konferenciji se nametnulo radničko samoupravljanje, za koje je rečeno da je u Hrvatskoj sasvim tabuizirano, ali su mišljenja o razlozima odsustva samoupravljanja, takođe, bila podeljena.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Vojmir Franičević, recimo, tvrdi da "tu nije reč o ideološkom pitanju, nego o pitanju moći", dok Puhovski kaže da participacija radnika u upravljanju preduzećem sledi iz obilja.
Govornici iz publike su, međutim, istakli da se globalne kompanije okreću sve jačem uključivanju radnika u proces odlučivanja, kako bi povećale inovativnost i osigurale konkurentnost na tržištu.
Foto: CELALTEBER, www.sxc.hu
