Izvor: Blic, 05.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Most u koji su ugrađena dva života
Most u koji su ugrađena dva života
U ponedeljak tačno u podne, po vrućini na kojoj su ljudi padali u nesvest, preko novootvorenog mosta na Velikoj Moravi kod Mijatovca krenuli su automobili. Most se od prekjuče zove 'Braća Karić'. Na novo ime putnike će podsećati velika 'Karić' ploča na desnoj traci mosta ka Nišu.
Hiljade ljudi sa šeširima, maramama, kartonskim kapama i partizanskim šajkačama od novinskog papira na glavi, i sa suncobra- nima i kišobranima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nad glavama, mn- ogi sa slikama predsednika SRJ u rukama, hrlili su još sat pre početka. Dolazili su iz okolnih sela i gra- do- va autobusima, u organizaciji SPS-a.
U tamnim limuzinama sa četvorocifrenim brojevima i 'erkondišnom' stižu zvaničnici: Živadin Jovanović, savezni ministar spoljnih poslova, donator Sreten Karić čija je fondacija uložila 47 miliona u most, od 300 miliona koliko su ukupno dali za obnovu i razvoj, i Toma Bušetić, lokalni funkcioner SPS-a. Na crvenom panou iznad glava govornika još jedna slika Slobodana Miloše- vićeva i citat: 'Ponosno stojimo pred istorijom'.
Radnici 'BK korporacije' nose dva džaka punih majica da podele radnicima. Dok jedna devojka recituje pesmu o svetoj srpskoj zemlji, čime zvanično počinje svečanost otvaranja, preko puta kod zvučnika kreće podela garderobe. Sledeće sekunde radnici kreću u takav stampedo da mladić koji deli samo nekim čudom uspeva da izvuče živu glavu. Nakon što se oporavio od šoka on pita:
- Šta vam je bre?! Je l' ste stoka il' ste ljudi?!
Više nema nijedne majice. Neki drže po pet-šest, većina nije uzela nijednu. Čovek koji je ostao praznih ruku prilazi kolegi koji drži četiri komada i pita: 'Koliko si uzeo?', nadajući se da će dobiti bar jednu. Ali kolega ubacuje pod košulju sve majice i sa osmehom kaže: 'Ništa.'
Boban Lepojević, tesar iz Niša, radnik 'Mostogradnje', seća se svog prijatelja Gorana Ristića koji se pre samo desetak dana utopio gradeći ovaj most:
- Bio je raspoložen. I tog dana je radio i pevao. U jednom trenutku je samo skliznuo sa fosne i pao. Nije znao da pliva, ronilac nije mogao da pronađe. Pronašli su ga naši 'mornari', ovi što voze čamce, posle tri dana.
Svoj život u ovaj most nešto ranije ugradio je i Živorad Pavlović. On je štemovao beton, a kad se deo betonske ploče otkačio i pao u Moravu, sa pločom je pao i Živorad.
Sreten Karić je govorio o 'burnoj istoriji ovog strašnog veka i zahva- lio predsedniku Miloševiću što nam je dodelio obavezu da obnovimo poslednji most u Drugoj fazi iz- g- ra- dnje'.
Inače, ovaj most je bombardovan u dva navrata prošle godine. Sada je dugačak 250 metara, izgrađen je od tvrdog betona, ima šest nosećih stubova i 2.500 kubika betona, a raspon iznad vode je 60 metara.
Srđan Miletić iz Kuršumlije je već godinu dana na mostu, od samog početka gradnje:
- Radilo se puno, i danju i noću. Dve smene po 12 sati. Poslednjih mesec dana nismo ni išli kući.
Goran Šejić iz kruševačkog 'Jastrepca' popio je nekoliko čašica više. Srećan je, ali pomalo i ljut:
- Ove gonzole sam ja odradio. Niko ovde nije smeo da se penje. Dokazali smo da imamo znanje, a oni koji su nam obećali nagrade neka se sada isprse. Televizore i mobilne telefone obećali su nam Karići i naš direktor Boban Đurković. Ovde je radilo nas dvesta, a sad ispalo da je radilo petsto osamdeset ljudi i da svi treba da dobiju mobilne, čak i oni koji nisu ni videli most. Ej, ja sam već pet mo- stova obnovio, a još ni za je- dan nisam dobio nagradu!
Čovek koji izgleda snažno kao bugarski dizači tegova zove se Ivica Ilić i iz Trstenika je:
- Prolili smo mnogo znoja. Most je lep. Pušten je, ali može da bude i zatvoren. Sad kad smo završili, niko nas ne poznaje, kao da ne postojimo. A mi nismo došli iz obdaništa.
Živadin Jovanović govori da će ovaj most spojiti Evropu i Aziju, a lokalni šeret iz zadnjih redova konstatuje: 'Vidi, čovek zna i geografiju.'
Gospodin Jovanović dugo govori. U trenutku kad saznajemo da se 'kolonijalizam ne prihvata nigde više u svetu', svi misle samo o hladovini, a jedna žena kolabira i pada na vreo asfalt. Podiže je policajac, a ubrzo stižu i kola Hitne pomoći.
Tri političara i jedan biznismen prvi prelaze preko mosta, a za njima i nekoliko hiljada ljudi. Vrpcu niko nije presekao, nije bilo ni narodne nošnje, ni devojaka sa hlebom i solju. Usput je Sreten Karić pričao kako je most završen četiri dana ranije, Živadin Jovanović da treba povećati standard ljudi, a Slavica Đukić-Dejanović da okupljeni narod ovaj most oseća kao svoju istinsku pobedu...
Posle su svi otišli s mosta. Radnici na pasulj u menzu ispod mosta, političari na svečani ručak u Paraćin, a publika na sendviče u autobusima. Gradiša Katić
