Izvor: Politika, 22.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva – Divlji Zapad 21. veka
Kada se ujutru probudim, prvo što osetim kada izađem na ulicu je miris smoga koji štipa nos. Sednem u automobil, uključim radio i uplivavši u reku automobila, plivam do posla. Rusi, generalno loši vozači prelaze iz jedne u drugu traku, svađaju se, psuju i sudaraju, stvarajući time velike pometnje i zastoje u saobraćaju. Radno vreme prolazi neverovatno brzo iz razloga što odlazak na jedan sastanak proečno "pojede" čoveku oko 3-4 sata dnevno, od čega se 2-3 sata provodi u saobraćaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Moskva, grad sa 15 miliona stanovnika i oko 6 miliona automobila, verovatno je jedna od najhaotičnijih, ako ne i najhaotičnija metropola na svetu. Jednom me je jedan moj prijatelj upitao kako li je to živeti u gradu, u centru kojeg se nalazi jedna od najlepših tvorevina čoveka – Crveni trg. Iskreno, nisam znao kako da mu odgovorim, s obzirom da godišnje se po njemu prošetam svega par puta, tako da preteranu romantiku u njemu sam očigledno prestao da viđam.
Ipak, Moskva je lep, veliki, interesantan a opet, s druge strane i naporan grad. Na listi najskupljih svetskih gradova, pre godinu dana je "osvojio" prvo mesto. Uzrok tome je najveća cena kvadratnog metra stana i poslovnog prostora. Danas je nerealno kupiti trosoban stan, u pristojnoj zgradi sa obezbeđenjem, koje je potrebno zbog lopova koje ni limena vrata sa alarmom ne mogu zaustaviti.
Naravno, nije Moskva toliko strašan i opasan grad, ali očigledno ljude koji ovde žive više interesuju stvari kao što su bezbednost imovine, silom prilika i beskonačna papirologija sa registracijama boravka, radne dozvole i slične gluposti, nego Kremlj ili Lenjinov mauzolej, u kome je i danas, svim radnim danima osim ponedeljka, moguće videti balsamovano telo Vladimira Iliča.
Kao i većina Srba u Rusiji i ja se bavim građevinskim poslom, tačnije radim u jednoj velikoj ruskoj građevinskoj korporaciji, kao menadžer za razvoj u sektoru elektroopreme i osveljenja. U Moskvi se trenutno grade najviše i najluksuznije zgrade u Evropi, koje niču kao rezultat konstantog naglog rasta životnog standarda, prvenstveno u Moskvi. Od kulturnih i istorijskih mesta, meni je svakako najdraži Boljšoj teatar i to iz nekoliko razloga: to je jedna od retkih zgrada koje odišu duhom carske Rusije i koja nema komunističkih obeležja i tragova, kako na svojoj fasadi, tako ni u svojoj unutrašnjosti. Ne računajući stare zavese sa srpom i čekićem, koje su sada skinute zbog kompletnog renoviranja. Kao drugo ovo pozorište je verovatno jedno od najromantičnijih mesta o kojem su pisali mnogi svetski pesnici i umetnici. Treći razlog je taj što je kompanija u kojoj radim trenutno glavni izvođač elektro radova i radova restauracije ovog pozorišta, tako da sam ne mali broj puta posetio i prošetao najtajnijim prostorijama i sobama ove zgrade tokom njene dugogodišnje restauracije (koja i dalje traje i trajaće verovatno do 2009.)
Kada iz Boljšog teatra pređete preko ulice, prošetate Crvenim trgom i posle crkve Sv. Vasilija Preobraženog skrenete desno, izlazite na breg reke Moskve. Pre reke se nalazi bezbroj širokih mostova, od kojih je nekoliko njih namenjeno samo za pešake. Tako nastavivši šetnju duž obale, nakon jedno petnestak minuta brzog hoda, stižete do crkve Hrista Spasitelja – jednog od najlepših pravoslavnih hramova. Sama Crkva na ovom mestu stoji svega desetak godina iz razloga što je njen prethodnik, koji je sagrađen 1883 g, srušen 1931.godine. Skoro pola veka, na tom mestu se nalazio sportski centar sa bazenom, koji je nakon Drugog svetskog rata podigao Staljin. 1990.godine započeta je izgradnja hrama po starom projektu iz 19. veka.
Jedno od najlepših mesta u Moskvi se nalazi upravo iza samog hrama Hrista spasitelja – to je široki pešački most koji vodi do velike fabrike čokolade "Crveni oktobar". Verovatno bizarno zvuči da se fabrika od crvene cigle nalazi na ostrvu prekoputa samog svetog hrama, ali ta zgrada takođe pretstavlja jedan od značajnih spomenika Moskve. Verovatno najlepši osećaj je kada se leti, šetajući pomenutim mostom preko reke Moskve, oseća miris kakaoa u vazduhu.
Ono što verovatno kvari lep utisak i romantičan trenutak je velika količina beskućnika koji se stalno izležavaju po bulevarima i parkovima. Verovatno je Moskva jedan od najskupljih i najbogatijih gradova u svetu, ali i jedan od gradova sa najvećim procentom beskućnika. Došlo je do velikog raslojavanja društva. Ako u normalnim evropskim društvima, većinu stanovništva čini srednja klasa ljudi, moskovski građani najviše pripadaju ili visokoj ili niskoj klasi, sa malo izraženom srednjom klasom stanovništva.
Opet, kako godine prolaze, ta srednja klasa postaje sve izraženija, zahvaljujući povoljnim kreditima i maloj stopi nezaposlenosti koja prema nezvaničnim podacima u Moskvi iznosi oko 3%. Ono što je posebno interesantno turistima u Moskvi je činjenica da ima jako malo taksi vozila, odnosno ukoliko Vam treba prevoz, jednostavno dignete ruku i prvi automobil koji Vam stane, uz dogovorenu cenu će Vas odvesti na datu lokaciju. Naravno, ova pojava je zbog naglog rasta životnog standarda sve ređa, tako da ako ste nekada čekali "taksi" po minuta sa dignutom rukom, sada možete da provedete i po 10 minuta a da Vam ni jedan automobil marke Volga ili Lada, kojih je na ulicama sve manje, ne stane. Ako je nekada vožnja do centra grada koštala 50 rubalja (oko 3 dolara), sada će vas taj "luksuz" koštati od 10-15 dolara pa na više.
Ono što najviše kvari utisak boravka i života u Rusiji je veliki stepen korupcije koji je zastupljen u svim nivoima. Prema podacima iz časopisa Ekonomist iz 2006. godine, Rusija se nalazi na 3. mestu po korupciji u svetu. Upravo ovaj podatak može na aerodromu, po izlasku iz države da Vam pokvari lep utisak Vašeg boravka u Moskvi. Policija ume često da legitimiše na ulici i uzima novac za prekršaje koji u stvari i nisu napravljeni, ali kao stranac, retko da se možete žaliti, s obzirom da nemate kome, osim prijateljima i porodici. Tako i na aerodromu, pored pulta za čekiranje JATovih i Aeroflotovih putnika za Beograd, često stoje lica u civilu, koja ukoliko ne umete da se snađete, pravilno i drsko odgovorite na njihova pitanja povodom Vaših dokumenata (koja mogu biti i potpuno ispravna), mogu da zatraže od Vas da platite "kaznu" koja u proseku iznosi oko 100 američkih dolara. Očigledno Gogoljeve "Mrtve duše" će zauvek vladati ovim prostorima i živeti u ovom mentalitetu.
Kako god bilo, u Rusiji sam jako dugo i nikako neću zaboraviti dane kada smo ovde bili prihvaćeni kao domaći, pili vodku a ne viski, vozili se u raskošnim Volgama za 50 rubalja po celoj Moskvi i zajedno sa spartakovim navijačima navijali za Crvenu Zvezdu! Ne želim da sudim ili poredim, ali Moskva ne postaje velika svetska metropola, već upravo to i jeste, samo s malom dozom "Divljeg zapada" s kojim u tandemu predstavlja "moskovski duh".
Andrija Babović, Moskva, Rusija
[objavljeno: 22.12.2007.]
