Izvor: Blic, 14.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj život sačinjavaju male stvari
Moj život sačinjavaju male stvari
Samo 24 godine, dve hiljade koncerata širom sveta i dve decenije na sceni. Tradicionalno drži novogodišnji koncert u Beogradu. Ovog puta u pratnji Simfonijskog orkestra Bugarskog nacionalnog radija, kojim diriguje maestro Milen Načev. Prethodno je bio u Zagrebu i Sarajevu, gde su karte za koncerte bile rasprodate mnogo ranije. Isto kao i u Puli, Rijeci... Posle koncerta sa orkestrom 'Bach', 1997. godine u Hanoveru, nemački kritičar Ulrih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Herdiekerhof pripisao mu je umetničke vrednosti pet najpoznatijih violinista 20. veka: bogatstvo zvuka Davida Ojstraha, tehničku perfekciju Jaše Hajfeca, muzikalnost Jehudija Menjuhina, muzičku inteligenciju Henrika Šeringa i radost sviranja Isaka Perlmana' Ali, ove činjenice ne govore sve o Stefanu Milenkoviću.
- Bavim se ruskom borilačkom veštinom zvanom bojevni sambo (skraćenica za samoodbranu bez oružja), već dve godine intenzivno, ali retko o tome pričam jer nemam s kim. Otkud to?
- Kad sam imao petnaest godina, usred Beograda su me petorica prebila, gazila dok sam bio na zemlji. Tada sam sebi rekao da to više nikad neću dopustiti. Nije reč ni o kakvoj romansiranoj veštini, već sistemu koji je ruska vlada stvorila za specijalne jedinice i KGB, bez kapa, pojaseva... Ima li u toj borilačkoj veštini nečeg u vezi s muzikom?
- Naravno, ima u tome i meditacije i načina života. Na primer, polivanje ledenom vodom dva puta na dan. To je preventiva protiv bolesti. Tu su i psihičke vežbe. Jednom nedeljno postim. Ne pijem ni vodu. Kada se ne pije tečnost, oko sedamnaestog sata, bolesne ćelije, koje sadrži svačiji organizam, bez vode više ne mogu i izbacuju se iz organizma. A što se tiče polivanja ledenom vodom, tada telo doživljava eksploziju toplote, temperatura se diže do 42 stepena, na trenutak, što je dovoljno da većina virusa bude spržena.
Kome dugujete najviše mudrosti u životu?
- Najviše sam naučio iz samog života, posebno u Njujorku, od roditelja i, sada, od mog instruktora. Po čemu je Njujork specifičan?
- Intelektualno, Njujork je džungla. Preživljava ko izdrži. Ljudi su podeljeni na lovce i žrtve. Te žrtve su na neki način po svom stavu plen. Stalno sebi postavljam isto pitanje: Da li sam to ja, pre i posle neke odluke? Ako je ono što hoću da uradim, ono što osećam, to ću učiniti. Mirna mi je savest. Šta sačinjava vaš mikrosvet?
- Muzika, Ani, moja verenica, pedagogija, knjige, Internet... Moj život čine male stvari. Da li vam je pedagoški rad kao asistenta Isaka Perlmana podjednako važan kao što su vam važni koncerti?
- Pedagoški rad je takođe sastavni deo mog muzičkog usavršavanja. Gledam na njega kao na razmenu iskustava. Ne postavljam se kao pedagog koji naređuje. Svaki student ima potencijal da savlada problem u sebi samom. Moj zadatak je da to iz njega izvučem i da mu pokažem kako će dalje. Zato često, pored 'Džulijarda', držim master-klas. Da li se ikad držali master-klas na Beogradskoj akademiji?
- Ne. Zar to nije pomalo čudno?
- Pa mnogo je stvari čudno u životu. Ne patim ja zbog toga. Niti se ljutim. Sve je to normalno. Čitav život je jedan proces i pre ili kasnije mora se i to desiti. Već drugu godinu svirate na violini stradivari. Koliko dugo imate pravo da je zadržite?
- Ugovor se obnavlja svake godine i traje sve dok violinista drži koncerte, jer na taj način, između ostalog, reklamira Društvo 'Stradivari' iz Čikaga. Stradivari violina ima, kažete, petsto u svetu, da li vi vašu posebno čuvate?
- Nisam opsednut kao neki koji s njom spavaju i svuda s njom idu. Ja moju pazim, ali smatram da instrument ne bi imao tu vrednost da ja na njemu ne sviram. Drugim rečima, ja violinu činim vrednošću, a ne ona mene. Da li ste zadovoljni onim što ste postigli u karijeri i koji su vam ciljevi?
- Sasvim sam zadovoljan. A što se ciljeva tiče, mislim da samo početnici prave velike planove. Manji plan je lakše ostvariti, a veliki će biti ostvaren jedino ako se ostvari mnogo manjih planova. Nisam opterećen ničim posebno. Želim normalan život i imam ga. Sviram, predajem i imam uza se osobu do koje mi je stalo. Vi ste odabrali da živite u Njujorku?
- Jesam i sebe u ovom trenutku jedino u tom gradu vidim. A kako vidite Beograd?
- Dolazim radije nego pre. Ali, žao mi je Beograda kao urbane sredine koja je imala fantastičnu dušu. Deluje mi kao okrznuti dijamant. Treba ga malo ispolirati i izbrusiti. Beograd je divan, ali oronuo. Razumljivo, naravno! Ali, uz malo volje, može se popraviti. Inicijativa treba da potekne od samih građana koji će sebi reći: ovo je moj grad i koru od banane neću da bacim na ulicu, već ću da je pokupim, ako je vidim. Koji grad doživljavate kao svoj, Njujork ili Beograd?
- Ja sam Beograđanin - zauvek! Ali, radi posla i putovanja, što je za mene kao muzičara veoma bitno, i u krajnjoj liniji emotivnih stvari, ostajem u Njujorku. Po čemu je ovogodišnji koncert drugačiji od ostalih? - Nije kao do sada reč o muzici iz jedne zemlje, već o temi, a ona je: muzika i film. Sviraću Koncert za violinu i orkestar u D-duru Eriha Korngolda koji je veoma popularan širom sveta. Mada je pisao i opere i simfonije i bio bečko čudo od deteta, došavši u Ameriku počeo je da se bavi filmskom muzikom i pošto je bio uspešan, Holivud ga je prihvatio. Večerašnji koncert je originalan, nije muzika iz filma, ali sadrži dve tri teme koje je upotrebio u filmovima. Pored toga, sviraću i tri komada Džona Vilijamsa koji je pisao muziku za 'Ratove zvezda', 'Šindlerovu listu', 'Harija Potera'. Ta dela nikad u Beogradu nisu izvedena. Muzika je visokokvalitetna iako popularna, i očekujem da će se publici veoma dopasti. Milena Marjanović
