Izvor: Politika, 07.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogu li prodavačice da upropaste šoping?
Koliko ste puta odustale od kupovine zbog neljubaznih prodavačica koje su vas odmerile od glave do pete i s prekorom dobacile da nemate novac da kupite bilo šta u radnji
Šoping! Aktivnost koja jedno kišno novembarsko popodne pretvara u karneval sambe, koja menja raspoloženje za 180 stepeni, koja se na „recept” propisuje umesto antidepresiva i za koju većina žena tvrdi da ima provereno afrodizijačko dejstvo. I koju, verovali ili ne, mogu da pokvare ta divna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „stvorenja” – prodavačice!
Koliko ste puta krenuli u šoping naoružani čekom od poslednje plate i svim kreditnim karticama i od te misije odustali samo zato što ste u prvoj radnji naleteli na prodavačicu koja vas je tretirala za nijansu prijatnije od kuvara koji dočekuje nesrećnog Olivera Tvista koji moli za dodatnu porciju hrane? Koliko su vas puta te „ljupke žene” dogurale do ivice suza svojim komentarima da se taj model ne proizvodi u vašoj veličini, da u vašim godinama morate da koristite kremu-puder-korektor koji bolje sakriva bore ili da vi nemate novac za stvari koje se nalaze na policama butika?
Za razliku od zapadnih zemalja, u čijim radnjama uglavnom rade prodavačice koje od devet do pet nose osmeh „zakačen” iza minđuša i koja će vas iz radnje ispratiti podjednako srdačno kao da ste u njoj ostavili celu svoju platu ili ste (više nego očigledno) rešili da iznenadni pljusak prekratite razgledanjem najnovije kolekcije – pasta za zube, u Srbiji, kako se često može čuti, postoji veća verovatnoća da sretnete I-Tija nego nasmejanu prodavačicu.
Iz nekog nepoznatog razloga, najskuplji artikl u većini naših radnji jeste osmeh prodavačica, a najgušće naseljena vrsta prodavačica su one koje se ponašaju se kao da su lično dizajnirale svaki komad cipela, garderobe ili parfema koji se nalazi na policama. One su zaštitni znak parfimerija ili butika sa firmiranom garderobom, njihova glava najčešće se nalazi u oblacima najnovijih parfema, nos – koji santimetar iznad, a pogled prepun prezira upućuju na adresu svakoga ko ne ukrašava naslovne stranice tabloida.
Njihove sestre bliznakinje su „manekenke” iz „silikonske doline” koje se nalaze na privremenom radu u butiku sve dok ne ulove nekog mladog kapitalistu koji će ih spasiti od zle sudbine. Prepoznaćete ih po ispeglanoj kosi, reš kvarcovanoj koži i sveže manikiranim noktima, koji im predstavljaju glavnu prepreku u bavljenju njihovom osnovnom delatnošću – dodavanju traženih stvari sa polica.
Osobe koje su navikle da kupuju u svetskim metropolama ovu vrstu prodavačica veoma lako mogu da pomešaju sa gluvonemim osobama, jer one sa mušterijama uglavnom komuniciraju putem mimike – vaš ulazak „prokomentarisaće” jedva primetnim klimanjem glave u pravcu gore-dole, na postavljena pitanja najčešće „odgovaraju” negativnim mahanjem glave u pravcu levo-desno, a nezadovoljstvo vašim razgledanjem proizvoda demonstriraće tako što će cipelu ili rolku koju ste upravo vratili na policu ili na ofinger pomeriti dva santimetra ulevo ili udesno – odnosno tamo gde je stajala pre nego što ste vi došli na ideju da poremetite „mir” i „harmoniju” u njenoj radnji.
Prodavačice koje često srećemo u mini-marketima i mini-parfimerijama su iste one kojima bi operativci Štazija pozavideli na entuzijazmu sa kojim prate svaki vaš korak i reaguju na svaki vaš nagli pokret. Njihova deviza je: svaka osoba koja pređe prag prodavnice tretira se kao lopov – dok se suprotno ne dokaže! Na nesreću, ova vrsta prodavačica klonira se u onim radnjama čiji su vlasnici izračunali da im je jeftinije da zaposle osoblje koji svojim izgledom podseća na kontrolore u GSB-u ili na izbacivače iz seoskih birtija nego da ugrade zaštitne magnete na proizvode. Ako se približite štandu sa sitnom kozmetikom ili sitnim čokoladicama njihovo uznemirenje raste, a ako se usudite da probate tester-karmin ili senku za oči budite uvereni da ćete u gornjem desnom uglu ogledalceta ugledati njihovo izbezumljeno lice.
Da li zbog nezadovoljstva visinom plate ili zbog potrebe da sebi daju na značaju tek – većina prodavačica sa svojim kupcima komunicira putem uzvičnika, a glavna tema diskusije glasi – treba da verujete meni, a ne svojim očima. To je ona vrsta prodavačica koja će vas do poslednjeg atoma energije ubeđivati da čarape od 20 dena traju dvadeset godina i da su potpuno rezistentne na žar od cigarete, da puder koji potamnjuje vaše lice za tri nijanse izgledapotpuno prirodno na dnevnom svetlu, da boja saharskog peska sužava i da će se cipele dva broja manje razgaziti posle dva dana nošenja. Ovaj argument posebno sumanuto zvuči kada vas prodavačica u salonu za venčanice ubeđuje da će vas dva broja manje „špicaste” lakovane cipele na prvom venčanju malo žuljati, ali da će vam već na sledećoj svadbi – pristajati baš kao Pepeljugi!
Katarina Đorđević
[objavljeno: 08/02/2008]
