Izvor: B92, 30.Mar.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mistične vode
Đudžajgou znači „dolina sedam sela", jer ih je nekad bilo sedam, ali danas su važniji neki drugi brojevi. U planinama Min u centralnoj Kini osamdesetak hotela je uredno poslagano na ulazu u 30 kilometara dugu dolinu koja se grana u obliku slova Y, gde 280 autobusa čeka na današnjih oko 18.000 posetilaca kako bi ih vozili vrlo lepom rutom, uz uska, duga, vijugava jezera obojena poput cveća, s prstolikim vodopadima, ispod strmina po kojima šume javora, smreke i bambusa stvaraju krivudave >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šare, smenjujući se s padinama starih klizišta.
Napisao: Edvard Hogland
Snimio: Majkl Jamašita
Izvor: National Geographic Srbija
Ako oblaci to dozvole, dolina je na samo 40 minuta leta od Čengdua u provinciji Sičuan, turističkog polazišta smeštenog u hladu drveća i ugnežđenog među nekim od najplodnijih lokaliteta kineske civilizacije od pre 3000 godina. Daščane staze kruže oko malih jezera i potoka obraslih u ševar, a autobusi zastaju da istovare grupe izletnika koji šetaju koliko im drago. A kad požele da odu dalje, samo stanu u red i ulaze u sledeći autobus koji ih odvozi na novu lokaciju.
Glečeri su usekli dve doline koje se spajaju u dolinu Šudženg – Cečava i Rice, koje se penju do visine od oko 3000 metara – u obliku slova U, što može da se vidi u nacionalnom parku Josemiti u SAD, „sestrinskom" parku Đudžajgoua, čije litice obeshrabruju neobučene penjače, ali ipak nisu toliko strme da bi odvlačile pažnju od neobične beličaste lepote malih vodenih tokova u njihovom podnožju. Geologija ovog dela Tibetske visoravni nije granitna, kao što je to slučaj sa severnoameričkim planinskim lancem Sijera, već podmorska, kao kod američkih Stenovitih planina, pa njene krečnjačke stene, rastvarajući se, daju vodama, zavisno od osvetljenja, smaragdnu ili tirkiznu boju, ili pojačavaju refleksije modrog neba. Lavine su, zakrčujući potoke, oblikovale jezera, ali prema legendi nebeske boginje su u neka od njih ispustile svoju šminku, dok su u drugim plivale vodene vile. Talozi kalcijum-karbonata na dnu stvaraju fantastične oblike – usnulih zmajeva i ko zna čega sve ne.
Put se uspinje s visine od oko 1800 metara na ulazu u dolinu, razdvaja se kod Nuorilanga, gde su smešteni turistički šoping centar i kafeterija, te levim krakom završava pored dugog i krivudavog prirodnog jezera, a desnim krakom u „prašumi", kako piše u brošurama, što se odnosi na šumarke koje drvoseče nisu sravnile sa zemljom pre nego što su prepoznate turističke mogućnosti ovog područja. Rezervat prirode Đudžajgou, kineski prvenac te vrste, Unesko je 1992. godine uvrstio na spisak Svetske baštine, budući da mu je zbog orgijanja drvoseča pretilo uništenje.
Na krajevima oba kraka Tibetanci u narodnim nošnjama prodaju drangulije i razglednice, a daščane staze vijugaju ambicioznije nego inače. Duž autobuske rute redom se nižu Jezero zlatnog zvona, Jezero trave, Vodopadi nad bisernim plićacima, Vodopadi strelastog bambusa, Jezero pet cvetova i Ribnjak pet boja, Blistavo jezero, Tigrovo jezero, Bonsai jezero, Labudovo jezero, Nosorogovo jezero, Jezero dvostrukog zmaja, Jezero trske, Pandino jezero i Jezero ogledala u kome se reflektuju, kao i u ostalim jezerima, čitava menažerija oblaka, breza, vrba i borova, prelivi i nijanse Sunčevih izlazaka i zalazaka na frontovima stena i litica. Pet nijansi zelenila, tri boje osuline. Iako svi ti nazivi zvuče reklamno, budistički misticizam, a bez sumnje i religija bon koja mu je prethodila i koja, prema mnogim Tibetancima, predstavlja njegov temelj, oživeli su ta jezera i reke duhovima koje bi ove mineralne vode mogle slučajno personifikovati, bilo kroz likove vodenih vila ili čudovišta.
Jedan letak objašnjava da su mnogobrojna jezera i jezerca na planinama Vonuosemo i Dage nastala kad je boginja Vonosmo ispustila mistično ogledalo, dar ljubavi boga Daga. Izvorne tibetanske pripovetke sadržale su, bez sumnje, mnoga dublja značenja koja su pripisivana tim jezerima, u srazmernom spektru svih onih boja kojima hemija izdignutog morskog basena obdaruje vode koje tuda protiču. Baihe, ili Bela reka, šušti pored ulaza u park da bi se pridružila Reci belog zmaja (nazvanoj po strmoj steni), a potom moćnijem Đalingu, i konačno samom užlebljenom i pritešnjenom moćnom Jangceu.
Divan mali kompleks živopisnih jezera Đudžajgou smeštenih u minijaturnim udolinama koje su izdubili glečeri skoro da je ostao bez svojih debeljuškastih crno-belih pandi koje su tu nekad uspešno napredovale. Ove životinje vlasti sad proglašavaju „našim narodnim blagom", iako su naveliko istisnute bezobzirnom sečom stabala i izumiranjem bambusa tokom poslednjih decenija prošlog veka; to desetkovanje su mi opisali mnogi Tibetanci. Žvakanjem bambusovih izdanaka u poluležećem položaju, poput morske vidre koja izvaljena na leđima mljacka mekušce, panda je postala omiljeni simbol boraca za očuvanje životne sredine širom sveta i nosi teško breme u ovoj nakrcanoj lopovsko-lažovskoj ekonomiji.
Zaštita prirode je nov pojam za nekoga ko nije upoznat s onim što bi navodno trebalo štititi, kao na primer, s netaknutim područjima, životnim oblicima divljine i prirodnim lepotama. U pekinškom zoološkom vrtu sam primetio da su posetioci, reklo bi se, bili sasvim ravnodušni prema očiglednoj žeđi medveda u njihovim jamama bez imalo vode, ili na ritmično dahtanje šakala i vukova po vrućini. U zelenim parkovima Čengdua, ptičja graja bila je toliko mahnita i intenzivna, kao da je ukazivala na krajnju oskudicu prostora za gnežđenje na drugim mestima. Narodna Republika je tek odnedavno zabranila posluživanje poslastica kao što su medveđe šape na službenim državnim banketima, otprilike u isto vreme kad je i dalaj-lama iz svog indijskog izgnanstva naložio sledbenicima da prestanu da se ogrću tigrovim i leopardovim krznom. Međutim, naredbe ne mogu da stvore ekološku etiku.
Glavni naučnik Đudžajgoua mi je rekao da i dalje nalazi krzna snežnih leoparda otvoreno izložena na prodaju u obližnjem Songpanu po ceni od oko 100 dolara – koliko iznosi mesečna radnička plata. A u dolini Zaru u Đudžajgouu – nerazvijenijoj od doline Šudženg, gde se one dve-tri preostale pande možda još kreću, a potok još smireno poskakuje svojim lepim kamenim koritom dok se iznad njega dižu nazubljene strmine visoke 300 metara, sa svetom planinom Cajicagom u pozadini –trojica su pešačila noseći na leđima vreće protivzakonito sakupljenog bilja, počupanog u zaštićenim područjima uzvodno, za prodaju turistima u Đudžajgouu od kojih su 90% Kinezi. Pitali su me da li mogu da ih povezem.
Oči pandi maskirane crnim maskama koje vas posmatraju sa plakata istaknutih po čitavom području izgledaju više kao da su uplakane nego što liče na ljupke dečje igračke. Biće da je na svaku žalosnu jedinku koja je još preostala u divljini do sada proizvedeno milion takvih igračaka. A milione ljudi je potrebno nekako izvesti iz nižih krajeva prepunih industrijskog otpada i vazduha od kog peče u plućima, da bi videli nedirnute, svetlucave vode i ptice sa perjem duginih boja što lepršaju na nežnim planinskim povetarcima pod kosmičkim nebom Tibetske visoravni. Potrebno je ojačati državnu politiku pokušaja spasavanja onoga što je još preostalo od postanka pre nego što i to bude uništeno. Ali kako je moguće milione poređati u redove kako bi posmatrali divljinu, a ne uništiti nju samu?
Nastavak ove uzbudljive reporaže pročitajte u martovskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.
NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA U MARTOVSKOM BROJU DONOSI:
- Štednja energije počinje kod kuće
- Sinajski izdvojeni mir
- Plavi kitovi
- Mistične vode Kine
- Crne rode Gornjeg Podunavlja
Više o martovskom izdanju National Geographic Srbija saznajte na: www.nationalgeographic-srbija.com.
