Izvor: B92, 15.Jun.2010, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misterija života
Veza između zdravlja i bolesti, nepredvidivi putevi ljudskog ponašanja, njegova osobena i osetljiva priroda uveli su me u svet medicine – kaže Ivana Pešić.
Piše: Iva Cvejić
Ni jedna evropska naučna zajednica ne može da se pohvali tolikim udelom žena u nauci kao srpska. Skoro svaki drugi naučnik ili preciznije 43 odsto od ukupno oko 11.000 istraživača – jesu žene! Skoro deset odsto manje ima ih, u proseku, u Evropi. Srazmeran broju je i njihov >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << doprinos razvoju istraživanja, rezultatima eksperimenata, broju objavljenih naučnih radova. Mnoge srpske naučnice otišle su u svet i tamo suvereno grade karijere. Neke su u zemlji, pa svojim radom skreću pažnju kolega iz sveta, poručujući da se i u nevelikoj i ne mnogo bogatoj zemlji može ozbiljno baviti naukom.
Prva Srpkinja čije ime se našlo na listi dobitnica prestižne UNESCO-L’Oreal nagrada "Žene u nauci”, zaslužila je da pričom o njoj započnemo serijal tekstova o ženama u nauci. Ivana Pešić još nije napunila 30 godina a u nauci je, ako je tu slava uopšte bitna, uspela da je stekne. Prošle godine izabrana je za jednu od 15 žena istraživača iz celog sveta, koje su dobile stipendiju UNESCO-a i L’Oreala za dalje usavršavanje. Prva je Srpkinja koja se našla u ovom probranom društvu.
Stipendiju je iskoristila za usavršavanje i nastavak svog istraživanja na Univerzitetu u Getingenu, u Nemačkoj. Rad sa kojim je stigla na vrh liste i kojim se i dalje bavi jeste otkrivanje proteina u urinu i analiza njihovog uticaja na bolesti bubrega.
Istraživanje mlade doktorantkinje iz Niša značajno je za našu zemlju, jer je odabrala da ispituje endemske bolesti bubrega u Srbiji, što do sada nije nikada rađeno na ovakav način. Iako radi u laboratoriji u Nemačkoj, uzorci koje analizira uzeti su od srpskih pacijenata. I to iz područja u kojima su bolesti bubrega veoma česte, najviše sa juga Srbije.
Dr Ivana Pešić saradnik je u nastavi Medicinskog fakulteta u Nišu, na katedri za Patološku fiziologiju. Precizan naziv njenog rada je "Proteomika urina u dijagnostici i prognozi bubrežnih i urotelijalnih bolesti”. Na relaciji je Srbija – Nemačka, a istraživanja sprovodi u laboratoriji za Kliničku proteomiku Medicinskog centra, pri Georg‐August Univerzitetu u Getingenu.
Mentor mlade naučnice je dr Vladislav Stefanović. Ivanina namera je da ispita mehanizme ovih bolesti, njihovu ranu fazu i samim tim pomogne ranom otkrivanju i, još više, prevenciji. Njena najuža oblast je proteomika, nauka koja proučava karakteristike proteina, počev od ćelije, preko tkiva, organa, pa do čitavog organizma, kao i raznovrsnih telesnih tečnosti - krv, urin, pljuvačka, znoj.
Dok su geni trajna i statička katakteristika organizama, protein su suprotno – kompleksan dinamički sistem čije se osobine menjaju pod uticajem različitih faktora.
Proteomska tehnologija pomaže razumevanju uloge protein u fiziološkim procesima, u nastanku i razvoju oboljenja.
Urin je, kako objašnjava Ivana Pešić, dobar pokazatelj bolesti, jer njegov sastav otkriva kako urinarni organi funkcionišu. Povećana količina proteina u urinu alarmira da nešto nije kako treba! Proteinski markeri koji su značajni u ranom otkrivanju i prevenciji bubrežnih oboljenja (šećerna bolest, ateroskleroza i maligne bolesti) pronađeni su upravo analizom proteina u urinu.
Metodom proteomske tehnologije Ivana Pešić istražuje proteine u urinu pacijenata sa područja Balkanske endemske nefropatije, a kontrolna grupa su zdrave osobe sa istog područja. Namera je da otkrije potencijalne markere rane prognoze i dijagnoze bolesti, koji bi pomogli razumevanju njihovog nastanka i razvoja.
Ivana će u Getingenu ukupno provesti dve godine, koliko njena stipendija traje. A posle toga namerava da se vrati u Srbiju, u rodni Niš i tamo nastavi svoj naučni rad. Jer, smatra da je moguće i u Srbiji ostvarivati značajne naučne rezultate, ozbiljno se baviti istraživanjima.
- Nameravajući da pronađe različite odgovore, čovek mora da uključi sosptvene principe i težnje. Period u kome sam imala dovoljno hrabrosti da uđem u svet nauke dogodio se veoma brzo. Misterija života, veza između zdravlja i bolesti, nepredvidivi putevi ljudskog ponašanja, njegova osobena i osetljiva priroda uveli su me u svet medicine. Čim bih došla do jednog zaključka, otvorilo bi se neko novo pitanje, kao neprestana potraga koja mi predstoji – objašnjava Ivana svoj unutrašnji nemir koji je tera da nikada ne odustaje i uvek ide korak dalje.
NAGRADE
U NJENOJ biografiji naređani radovi u kojima je jedan od autora, pobrojane diplome – nagrada Opštine Mediana za dostignuća u oblasti biomedicine, nagrada Medicinskog fakulteta u Nišu za najbolji naučni rad 2008. Godine. Dobila je i prvi crveni pasoš za zaslužne građanje, putovala u Evropu kao jedan od 200 najboljih studenata" Bila je svojevremeno i polaznik Istraživačke stanice "Petnica”. Među stručnim uspesima, navedena i priznanja poput pobedničkih plaketa sa literarnih takmičenja, među kojima i UNESCO nagrada za poeziju.
