Izvor: B92, 14.Jul.2013, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesec Ramazana u Sarajevu
Sarajevom se ovih dana širi miris "ramazanki", posebne vrste somuna, uz tradicionalne pesme "ilahije" i "kaside" se iskazuje ljubav prema Bogu, a vlasnici ugostiteljskih objekata na teritoriji sarajevske opštine Stari grad primili su dopis o zabrani točenja alkohola u neposrednoj blizini obrazovnih obrazovnih i verskih institucija i sakralnih objekata i njihovih dvorišta... do kraja meseca Ramazana
U Sarajevu, glavnom gradu BiH, u njegovom federalnom delu koji većinom čine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bošnjaci, sve je prilagođeno Ramazanu, jednomesečnom postu tokom kojeg se muslimani uzdržavaju od jela, pića, grešnh misli i dela, od izlaska do zalaska sunca.
Suština jednomesečnog posta je približavanje Alahu i sticanje moralnog pročišćenja i duhovne snage. Zato su tokom dana ulice Sarajeva neuobičajno prazne, a u centralnom delu i u njegovom starom jezgru, Baščaršiji i mahalama Bistriku I Vratniku, vlada posebna atmosfera tek u večernjim satima.
Tada se gradom širi miris "ramazanki", posebne vrste somuna, odnosno lepinja koje zauzimaju veoma važno mesto na ramazanskoj trpezi.
Sarajlije kažu da je miris somuna miris Ramazana, a razlika od običnih lepinja je ta što se u vreme posta one posipaju posebim začinom "ćurekotom" koji im daje poseban šmek, a miris mami.
Za "ćurekot" ili blagoslovljeno seme je, prema verovanju, poslanik Muhaed rekao da je lek za sve bolesti, osim smrti, da donosi sreću i blagostanje.
Tokom Ramazana "ćurokot" se izdašno posipa po somunima. Prema kazivanju istoričara prvi somun u Sarajevu je spremio je Gazi Husrev - begov intendant, koji se prezivao Somun, pa je po njemu ova vrsta, inače, "siromašnog" hleba dobila naziv.
I premda se radi o najjednostavnijoj vrsti hleba za koji je, osim brašna, potrebno malo soi i vode, pravi ramazanski somun mogu da spreme samo najveći majstori svog zanata kojih u Sarajevu ima nekoliko i uglavnom su locirani u starom delu grada.
Dok muslimani poštujući Ramazan dan provode u veri i nadi, Sarajevom šeta veliki broj turista, uživaju u čuvenim sarajevskim ćevapima, slasnim poslasticama i obilasku mnoštva malih radnjica koje obiliju prelepim orijentalim suvnirima koje svako, ko je makar jedan dan boravio u gradu na Miljacki, poželi da ima.
Programi lokalnih medija takođe su prilagođeni mesecu posta sa puno priloga o značenju posta, kojeg muslimani smatraju najdražim gostom u svakoj kući, kako ga treba poštovati ii sve to, uz puno tradicionalnih pesama "ilahija" i "kasida" u kojima se iskazuje ljubav prema Bogu i značajnim ličnostima iz istorije islama.
Elektronski mediji ponavljaju poslanicu reis ul uleme Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića koji podoseća da je Ramazan jedna od pet osnovnih dužnosti i prilika da se u svom samosavlađivanju i samoodricanju vernici okrenu jedni drugima.
"Neka svako od nas učini koliko može više za drugoga. Samo ćemo na taj način učiniti nešto za sebe. Samo ćemo na taj način pouzdano pomoći sebi samima", poručio je Kavazović.
Živo je oko mnogobrojnih sarajevskih džamija gde vernici redovno obavljaju namaze i uče Kuran. Inače, prve ramazanske večeri, u utorak 9. jula, na svim džamijama zasvetlele su kandilje, a početak iftara, prvog obroka nakon celodnevnog posta, označio je top sa Žute tabije, u starom delu Sarajeva.
Uobičajno, prvo uzimaju limunadu, urme, a potom čorbu, sogan-dolme, pite, kompote i razna druga tradicionalna jela koja vredne domaćice spremaju za tu priliku.
Ramazan je deveti mesec lunarnog, muslimanskog hidzretskog kalendara, koji se računa prema Mesecu, a ne prema Suncu. To, naime, znači da svake godine post započinje 10 dana ranije ili, a tokom prestupne 11 dana.
Vlasnici ugostiteljskih objekata koji se nalaze na teritoriji sarajevske opštine Stari Grad primili su dopis o zabrani točenja alkohola tokom Ramazana u neposrednoj blizini obrazovnih obrazovnih i verskih institucija i saklranih objekata i njihovih dvorišta.
I tako će biti svih 30 dana. Poslednji dan ramazana je 8. avgusta, a sledi trodnevni Ramazanski Bajram.
Tokom ramazanskog posta organizuju se različite prigodne manifestacije. Ipak, posebni program se priprema za 17. i 27. Ramazansku noć.
Postoji verovanje da se sa početkom meseca Ramazana kapije raja otvaraju, a kapije džehenema (pakla) zatvaraju, a šejtani (đavoli) budu okovani.
Veruje se i da je 27. noć Ramazana (Lejletul-kadr) najznačajnija u godini, jer je baš tokom te noći počela objava Svete knjige Kurana.
Zato je Lejletul-kadr noć određenja, noć sudbine, pa je kažu njena vrednost "veća od hiljadu meseci u kojima nema takve noći". Te noći, prema verovanju, uz dozvolu Gospoda meleci (anđeli) se spuštaju na zemlju i smrticima ispunjavaju želje i opraštaju manje grehe pod uslovom da Ramazan provode u ibadetu (veri i nadi).
