Izvor: B92, 06.Nov.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marko Nikolić - Zov vazduha
Nisu samoubice i Spajdermen jedini koji se bacaju sa zgrada. Ima onih koji u tome nalaze zadovoljstvo. Padobran i desetine ili čak stotine metara pada su nekim ljudima životno opredeljenje.
Tekst ustupio magazin "Maxim"
Foto: www.hiishii.com i www.udruzenjefreestylera.com
Marko Nikolić, organizator skokova s najviših beogradskih građevina i crnogorskih planina, predstavnik udruženja "freestyler"-a pristao je da nas uvede u tajne jedne od najekstremnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i najopasnijih veština na svetu.
Šta je uopšte BASE jump?
Skok s fiksnih objekata, viših od 40 metara, s padobranom naravno. Kao što speleo ronjenje predstavlja najopasniju kombinaciju speleologije i ronjenja, namenjenu samo visokoobučenim i iskusnim roniocima, tako je i "BASE jumping" najopasnija padobranska disciplina. Tek dobijena dozvola sportskog padobranca ovde ne znači ništa, veliki broj skokova je jedina garancija spremnosti za ovu avanturu. Sposobnost potpune kontrole slobodnog pada za "BASE" jumpera se podrazumeva. Sve ostalo je... znate već šta. "BASE" skokovi se, prema pravilu, izvode na prirodnim lokacijama i građevinskim objektima koji svojom visinom i nagibom omogućavaju bezbedan let i otvaranje padobrana. Iako se donja granica kreće oko 40 metara visine, najzanimljiviji skokovi traže bar nekoliko stotina metara.
Kada kažeš fiksni objekti, na šta tačno misliš?
Na zgrade, tornjeve, antene, stene, mostove" "BASE" je skraćenica od "Building, Antenas, Spon i Earth".
Pa ima li toga kod nas?
Čega?
BASE jumpa i tih tornjeva, zgrada, stena, litica"
Ima, naravno!
Pa gde su, ima li ih u Srbiji ili zemljama u okruženju?
"Genex" kapija, PC Ušće, dorćolski dimnjak, Beograđanka i, naravno, Avalski toranj. Čim ga budu otvorili, eto nas.
A šta ako vas ne puste?
Ima i drugih načina!
Stali smo kod litica?
Što se prirodnih formacija (litica, odseka za neupućene) tiče, ima ih najviše u Crnoj Gori. Ima ih i u Srbiji u Ovčarsko Kablarskoj klisuri i kanjonu Mileševke, ali nisu toliko interesantni. Izuzev dimnjaka termoelektrane u Pljevljima, u crnogorskim gradovima nema dovoljno visokih građevina s kojih bi se moglo bezbedno skakati. Zato planine i kanjoni ne oskudevaju u visinama koje odgovaraju "BASE" jumperima. Mostovi na Maloj rijeci i Đurđevića Tari su već čuli zvuk otvaranja padobrana. Železnički most na Maloj rijeci, visine 224 metra, jedan je od najviših mostova u Evropi. Potencijalni problemi za skakanje su vetar koji često duva u kanjonu, kao i kamenito i malo doskočište. Most na Đurđevića Tari je visok 156 metara (veliki luk), a doskočište je na malim ostrvima koja se formiraju leti na Tari za vreme niskog vodostaja. Zanimljivo je napomenuti da smo skakali i s trećeg, malog luka, visine 40-45 metara. Osim mostova, sve ostale "BASE jump" lokacije u Crnoj Gori se nalaze na stenama njenih planina. Dosad smo skakali na Prokletijama, s Djevojačke stijene u dolini Ropojane, i na Durmitoru sa Savinog kuka. Djevojačka stijena, sa oko 700 metara visine, ne naročito zahtevnog izlaza i s prostranim i ravnim doskočištem u podnožju, predstavlja dosad najatraktivniju lokaciju. Svi skakači su bili oduševljeni! Ovde skokovi sa wingsuiteom traju oko 25 sekundi. Kao potencijalno zanimljive, tu su još i Ćurovac nad kanjonom Tare, Boljske grede, kao i prokletijske stene Presto, Koplje ili albanski vrh Maja Vojušit.
Šta je "wingsuite"?
U slobodnom prevodu to je odelo s krilcima (čitaj olvejz ultra) i nema veze sa ženskim ciklusom i onim silnim reklamama u kojima se aludira na krv. Krila se u vidu platna nalaze između tela i ruku, kao i između nogu. Imaš gurtne na kraju krila i njima se upravlja. Posle 250 metara vertikalnog kretanja (padanja) možeš da ideš pravolinijski, maltene. Nije potrebna snaga za upravljanje. Letiš brzinom od 150 km/h. Ovo odelo usavršio je Robert Pečnik, jedan od najboljih skakača na svetu. Momak je, inače, iz Hrvatske, a redovno dolazi u Beograd i overava s ostatkom ekipe naše najviše građevine. Naravno, za prizemljenje ti, bez obzira na to da li poseduješ ovo odelo, treba padobran. Možeš i bez padobrana, ali samo jednom i nikad više.
Kad smo već kod ekipe, ko su ljudi koji su skakali s Beograđanke?
Već pomenuti Robert Pečnik legenda "BASE" i "wingsuite"-a, Uroš Ule iz Slovenije, Anniken Binz hrabra Norvežanka i Hannes Kraft iz Nemačke.
Koliko je "BASE" jumperu potrebno za doskok?
Da stane nogama pri doskoku, treba mu metar puta metar, ali za padobran i celu priču treba ti minimum širina ulice (Masarikove) i, naravno, da neko za sreću i protiv baksuza prosipa cisternu vode za tobom i pali sveće za zdravlje.
Ima li "BASE" jumpera kod nas?
Nema, postoji nekoliko ljudi koji su uradili svoje prve skokove, ali to još uvek nisu "BASE jumper"-i, jer za tu titulu moraš da imaš 50 do 100 skokova sa svih vrsta fiksnih objekata.
Ko je kriv za sve ovo?
Sport je nastao još u 17. veku kada je poznati Francuz Luis Lenorman skočio s "Montpellier" opservatorije i balona svojim padobranom. Velika invazija "BASE" se nastavlja prvim snimkom skoka sa El Capitana u Americi 1978, pa skokom sa "CN tower"-a i "World Trade" centra, velikih mostova u USA i "Trango towersa" u Patagoniji. Svetski proboj ovog sporta se pravi u filmovima Džejmsa Bonda (product placment). BASE je popriličnu popularnost stekao s filmskim serijalima o agentu 007. To je dovelo do komercijalizacije ove discipline, gistro J. Prvi put se pojavljuje u filmu "Špijun koji me je voleo" još 1976. godine. Zatim u "Pogledu na ubistvo", a skok sa Ajfelovog tornja izvodi navodno Grejs Džons. Sam Džejms Bond izvodi BASE jump u filmu "Umri drugi dan".
Kad je sezona za đipanje s tornjeva i litica?
Iako se ovom disciplinom može baviti u svako godišnje doba, mirno i suvo vreme su obavezan uslov. Leto je najpogodniji period, delom zbog lakšeg pristupa lokacijama, ali najviše zbog meteoroloških uslova. U sportu gde iole jači vetar može dovesti do katastrofe, pouzdana vremenska prognoza je, u najmanju ruku, neprocenljiva.
Da li dovodite Hitnu pomoć na skokove?
Nije potrebna, ili te na doskoku čekaju aplauz i ortaci, ili Topalovići sa svojim pogrebnim uslugama.
Ima li smrtnih slučajeva?
Da, nažalost. Od 1981. Do 2008. godine bilo je 123 smrtna slučaja.
Šta ti, osim mošnica veličine džaka za krompir, treba od dodatne opreme?
Divno složeno pitanje. Padobran, posebno napravljen, varira za manje i više fiksne objekte. Uglavnom je manji od avionskog, ima različite komore i aerodinamička svojstva su drugačija. To nije bitno jer smo mi fudbalska nacija i ovo niko ne razume. Kaciga, s kamerom, "wingsuite" odelo po potrebi, outdoor garderoba, duboke tikepa, tj. Jordanke!
Najniža visina s koje se skače?
Trideset i nešto metara, ali je to u domenu glupiranja i skoro pa posla za familiju već pomenutu Topalović.
Šta podrazumeva trening jednog "BASE jumper"-a?
Oni su svi teški skakači. Padobranstvo pod obavezno, dobro dođe i neki kondicioni trening (trčanje, vežbe izdržljivosti) i neki alpinistički kurs zbog pentranja po stenama. Neka prirodna mesta za skakanje nalaze se na skoro nepristupačnim planinskim lokacijama. Treba ti alpinističko iskustvo i oprema da se dogegaš do njih. To su nekad sati pešačenja zbog nekoliko desetina sekundi skoka.
Koliko je bavljenje ovim uopšte legalno?
Kao i policija, pola-pola kad je u pitanju skakanje s građevinskih objekata. Legalnost se odnosi na dobijanje dozvole za skok. Ostalo je tvoja slobodna volja. U nekim zemljama postoje praznici tokom kojih je "BASE jumper"-ima dozvoljeno skakanje s određenih objekata. Tako je, na primer, u Sjedinjenim Državama treća subota svakog oktobra u Zapadnoj Virdžiniji prozvana Dan mosta. Samo na taj dan ljudima koji se bave ovom disciplinom dozvoljeno je da skoče sa "New River George" mosta, koji je visok 267 metara. Te subote, redovno se skuplja oko 500 skakača i čeka svoj red za skok, naravno, ako meteorološki uslovi to dozvole. Oko mosta i na mostu gleda ih oko 200.000 ljudi svake godine.
Ima li hapšenja?
Ima, ali retko. Ne postoji zakonska odredba koja to reguliše, a i to su vispreni momci. Ne daju se lako uhvatiti. Mada, kad je u pitanju Dubai, tu ste nadrljali sa šerijatskim zakonom, nema zezanja!
Od čega žive ti ljudi?
Ne od "BASE jump"-a, imaju dnevne poslove, normalni ljudi kao vi i ja. Samo nekoliko njih uspeva da „zaradi" koji dinar od ovog sporta.
Normalni?
Pa i političari deluju normalno.
Da li postoje neka takmičenja?
To su više okupljanja revijalnog karaktera. Pobednik je svako ko doskoči bez posledica. Nema takmičenja, niti glupih potpisivanja tipa: „Ja sam skočio ovde".
Kad planirate da nam ponovo dižete pritisak svojim skokovima s beogradskih građevina?
Vrlo brzo, biće samo na boom!
Najatraktivnije lokacije
Ako se rešiš da se zajedno s padobranom baciš s neke visine, evo najatraktivnijih lokacija:
Fjordovi
Gde ako ne u Norveškoj? Nekad su kroz njih plovili Vikinzi, danas s njih skaču njihovi potomci.
Petronas Twin Towers
Nekada najviše zgrade na svetu, sa 452 metra. Nalaze se u Kuala Lumpuru u Maleziji. Neka ti je sa srećom.
Jing Mao Tower
Ova treća po visini zgrada u svetu nalazi se u Kini. Ako nemaš dozvolu, bolje ne skači, kineska milicija voli ponekad da udari ili pusti tenkove.
Mexico Cave
Rupa usred zemlje (meksičke), a ti na njenom vrhu u full "BASE jump" opremi. Skačeš u mrak i urlaš «Srbiiiija»
Verdon Kanjon
Nalazi se na jugoistoku Francuske. Nije dubok kao kanjon Tare, ali ima litica s kojih možeš lepo da skačeš a pri tom su pristupačne.
Arco Arena – Italija
Zimsko okupljalište "BASE"-era, 1.200 metara vertikale, jupiii!
ČASOPIS MAXIM U NOVEMBARSKOM BROJU DONOSI:
U potrazi za kumom:
Priča o najbrutalnijoj mafijašici u istoriji, Grizledi Blanko
Čobanov umor:
Upoznajemo vas sa zaboravljenim sportovima kojima su se bavili naši preci
Halloween special:
nepoznato o poznatim horor filmovima
Sezonski žigolo:
Kako se izdržavaju momci u Gambiji?
