Izvor: B92, 02.Nov.2009, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marc Jacobs - Buntovnik bez odmora
„Ono čemu svi treba da teže u životu jeste da budu BESRAMNI.”
Marc Jacobs
Marc Jacobs je bio dva puta veći nego što je danas – bucmast, štreberskog izgleda, sa velikim naočarima, malo čudan, uvek sa svojim vernim pratiocima – Marlborom, konzervom Coca-Cole i braon kesom na kojoj piše „Wendy Burger”.
Tekst: Nenad Janjatović
Izvor: magazin "ELLE"
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Nezadovoljan sobom, nesiguran, sa čestim bolovima usled ulceroznog kolitisa (veoma neprijatna bolest creva) koje ponekad ni lekovi nisu mogli da ublaže, bio je primer čoveka koji nije želeo da se gleda u ogledalu niti da se fotografiše. Danas je Marc slika i prilika čoveka koji je doživeo metamorfozu. Isto kao i John Galliano ili Alexander McQueen pre njega, i on se fizički transformisao i dobio zadatak da modernizuje jedan od stubova francuske mode. Galliano je doveden u Dior, McQueen u Givenchy, a Jacobs u Louis Vuitton. Ta saradnja postala je legendarna. Ali krenimo iz početka.
Marc Jacobs rođen je u jevrejskoj porodici u Njujorku 1963. Otac mu je umro kada je Marc imao sedam godina. Ostao je sa sestrom, bratom i majkom, ali najvećeg udela u njegovom odrastanju imala je baka. Majka je bila psihički nestabilna i s njom (kao ni sa bratom i sestrom) Marc ne priča godinama. Sa petnaest je počeo da radi u avangardnom butiku Charivari, a zatim upisuje Parsons The New School for Design u Njujorku. Noću je izlazio u Studio 54, a često je nosio i knjige kako bi iz izlaska odmah otišao na predavanja. Kao talentovanog studenta zapaža ga Robet Duffy, koji mu postaje poslovni partner i prijatelj, i ta saradnja traje do današnjeg dana. Lansiraju 1986. prvu kolekciju koja nosi ime Marc Jacobs. Godine 1987. postaje najmlađi dobitnik nagrade Udruženja američkih dizajnera.
Ubrzo nakon toga postaje glavni dizajner za Perry Ellis. Nakon što mu je rečeno da njegova prva kolekcija nije dovoljno Perry Ellis, a da je druga suviše ženstvena, odlučuje da ne sluša nikoga i da napravi kolekciju na koju će on biti ponosan. „Umorio sam se od igranja po pravilima i pomislio da jedino mogu zaista da promenim nešto kada sam pun poštovanja i nepoštovanja u isto vreme.
” Godina je 1992. i pojavljuje se legendarna Grunge kolekcija (veoma skupih svilenih košulja obrađenih da izgledaju kao flanelske i kašmirskih džempera koji su izgledali kao topli donji veš) nakon koje Marc biva otpušten. Godine 1997. otvara svoj prvi butik u ulici Merker, u Sohou u Njujorku, korak koji će pratiti gomila kreatora, tako da on i Carrie Bradshow postaju najzaslužniji za promenu koji taj kraj doživljava i izgled koji ima danas.
Te iste godine postaje umetnički direktor modne kuće Louis Vuitton. Predsednik LVMH grupe Ber-nard Arnault dovodi ga da izgradi nov, moderniji imidž za ovaj luksuzni brend. Mnogi su mislili da ovaj enfant terrible u tome neće uspeti. Marc je počeo od redizajniranja legendarnog loga. Sve je počelo od njegovog dolaska u Pariz, gde je krenuo da traži stan. Otišao je kod svoje prijateljice Charlotte Gainsbourg kako bi mu pomogla u tome. Dok je ona u spavaćoj sobi dojila svoju bebu, on je počeo da razgleda po stanu. Odjednom je ugledao veliki Louis Vuitton kovčeg koji je njen otac, Serge Gainsbourg, ofarbao u crno. Logo se nije video dobro i tada se u njemu rodila ideja. Setio se Dushampove slike L. H. O. O. Q., njegovog omiljenog umetničkog dela.
Radilo se o slici Mona Lize kojoj je Dushamp docrtao brkove. I to je bilo upravo ono što je on želeo da uradi. Da uništi nešto kako bi ga ponovo oživeo. Oduvek opčinjen umetnošću i želeći da je implementira u modu, poziva Stephena Sprousea, kreatora i umetnika, da sarađuju. I ovog puta se nosio mišlju kao i kada je radio Grunge kolekciju zbog koje je bio otpušten – želeo je da stvori nešto na šta će biti ponosan. Rezultat su bili Stephenovi grafitni natpisi, hrabri iskorak i menjanje nečeg toliko poštovanog i skoro svetog. Godine 2001. revolucija je počela. Torbe sa Sprousevim grafitima u jarkim bojama nestale su s rafova radnji u rekordnom roku. Ovog puta nije otpušten iako je išao svojim putem. Možda je tome doprinela i prodaja od 300 miliona dolara.
Ali Marc se nije tu zaustavio. Dok je putovao avionom, naišao je u nekom časopisu na članak o japanskom umetniku Takashiju Murakamiju. Članak nije čitao, ali mu je za oko odmah zapala karikatura koja se tu nalazila. Iscepao je stranicu i strpao je u torbu. Nekoliko meseci kasnije odlučio je da ga pozove i predloži mu saradnju.
Takashi je pristao i to je odmah dovelo do novih komešanja i pitanja unutar kompanije. Da li je ovo dobar izbor? Šta će Takashi tačno raditi? Koliki će biti njegov honorar za posao koji niko nije znao šta tačno predstavlja? I napokon, leta 2003. pojavljuju se torbe sa LV monogramom u jarkim bojama na beloj pozadini i nasmejanim višnjicama. Jedini problem koji je proizašao iz ove saradnje bio je kako sprečiti masovnu pojavu lažnih LV torbi, kopija originala koji je postao momentalni hit i koji je svaka žena želela da ima, a prodavale su se na svakom uličnom uglu? Marc se poigrao i s tim pitanjem. Oduševljen idejom kopiranja samih plagijatora, postavlja lažni štand ispred Bruklinskog muzeja za vreme otvaranja izložbe Takashija Murakamija i iznajmljuje čoveka da stoji za stolom na rasklapanje s crnom vunenom kapom na glavi i prodaje to veče na ulici torbe koje koštaju 3.000 dolara. Jacobsa zabavljaju te stvari. Prodaja LV se učetvorostručila, a Marc u Americi postaje ono sto je Mucia Prada u Italiji. Ikona.
Pored toga što je kreativni direktor Louis Vuittona Marc ima svoj brend Marc Jacobs, kao i Marc by Marc Jacobs, drugu liniju za mlade, i 160 radnji širom sveta. Njegov fizički izgled reflektuje njegov profesionalni uspeh. Transformisao se od momka s početka teksta u muškarca s kratkom kosom i sočivima.
Izgleda kao superheroj: nabildovan, preplanuo, s Harry Winston dijamantima u ušima. I uspeo je u tom koraku iz stripova, gde običan radnik (Clark Kent, Peter Parker) postaje nešto uzvišeno, drugačije i skoro neljudsko. Ali imajmo na umu da se ovde ipak radi o modi, a ne o borbi protiv kriminala, tako da cilj nije da letite, preskačete zgrade ili da – ne daj bože! – postanete nevidljivi. Ne. Cilj je da postanete kulturni fenomen, predstavnik i otelotvorenje životnog stila. Kao Karl Lagerfeld ili Carrie Bradshaw. On to sada jeste.
I dalje je buntovnik (malo drugačiji od ostalih koje smo poznavali, jer ovaj nosi suknju i duboke čizme) sa dvadeset osam tetovaža po telu, među kojima su animirane čokoladice M&M, Sunđer Bob Kockalone i legendarni Bros Before Hos (moto pozajmljen iz sveta makroa, koji znači otprilike – odanost braći pre nego ženama) i reč Perfect na njegovom desnom zglobu.
Njegova prva kolekcija je bila inspirisana Courtney Love, a njegove muze i prijateljice su bile Winona Ryder, Kate Moss, Lil Kim, Naomi Campbell. „Oduvek su me privlačili posrnuli anđeli” – priznaje s nagoveštajem ironije, imajući u vidu da je dva puta bio na odvikavanju od droge i alkohola. Njegov poslovni partner i prijatelj Robert Duffy bukvalno ga je odvukao na rehabilitaciju 1999. godine, najverovatnije mu spasavajući život.
Posle godina provedenih u treznom stanju upoznaje Jasona Prestona, bivšeg modela i žigola, i upušta se s njim u burnu vezu. Događaji i dešavanja iz njihovog života mogli su se pratiti svakodnevno na njihovoj Myspace stranici. Marc je želeo nekoga ko će ga čekati kod kuće nakon posla, a Jason je bio mladić željan zabave i izlazaka. Da bi provodio što više vremena s njim, Marc počinje da izlazi i to ga ponovo odvodi u povremena opijanja i korišćenje droge. Godine 2007. ponovo odlazi na rehabilitaciju i okončava problematičnu vezu s Jasonom. Menja način ishrane, počinje s rigoroznom dijetom i ide u teretanu dva sata svakog dana. Upušta se u vezu sa Lorenzom Martoneom, izdavačkim direktorom iz Brazila, s kojim se nedavno i verio.
Jedini porok kojeg se nije odrekao jesu cigarete. Marc puši u kancelariji, za stolom, u spavaćoj sobi, u kolima, na putu do teretane i od nje. Ta dva sata u teretani su jedini deo dana kada Marc ne puši. U anketi sprovedenoj u Americi žene su pitane da li su čule za Marca Jacobsa. Većina je odgovorila „da”, ali kada su ih pitali da li znaju ko je on, češće su odgovarale „rok zvezda” i „glumac” nego „modni dizajner”. Jer Marca viđate u žutoj štampi. Viđate ga na fotografijama kako puši cigaretu na nekoj zabavi s poznatim zvezdama. Ili su videle njegovo lice na nekom bilbordu.
Ali to je Marc Jacobs. Najveći dizajner kojeg je Amerika ikada imala. On je „superdizajner” koji menja pojam tog posla. Čovek koji redefiniše poimanje i interakciju mode i umetnosti danas. Njemu ne smetaju reflektori, blicevi, članci ili izmišljotine. On više od svega voli pažnju. „Biću iskren koliko je to moguće. Želim reakciju, jer želim pažnju.” Ako ćemo iskreno – ima je! U ovom trenutku čitav svet ga gleda. „Znate, oni ipak očekuju šou.”
MAGAZIN ELLE U NOVEMBARSKOM BROJU DONOSI:
Ekskluzivno:
Lilly Allen – glas nove generacije
Trend dodatak za muškarce:
Jesen - Zima 09/10
Grunge fashion:
Slojevitost i multikolor za svaki dan
Kad žena postane šef:
Prednosti i zamke novog posla
Top make-up:
6 vrućih trendova
