Izvor: Politika, 01.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magija ljubavnog trougla
Zašto neke žene pristaju da budu karika u ljubavnom lancu oženjenih muškaraca, objašnjava psiholog Tijana Mandić
Istorija pamti veliki broj moćnih vladara i ratnika koji su pored zvaničnih supruga imali i posebne izabranice srca, u narodu poznate kao ljubavnice. Zbog posebnog uticaja koje su imale na vladare, često su bile uvažavane, ali i osuđivane zbog svog statusa. Francuska književnica Žorž Sand, Eva Braun, „slaba tačka” nemilosrdnog nacističkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vođe, Merilin Monro, „pahuljasta” zavodnica i poznati seks simbol kojoj je pošlo za rukom da očara tadašnjeg američkog predsednika Kenedija, samo su neke od žena koje su prihvatile status „večno druge”.
Budući da ovaj fenomen i dalje privlači veliku pažnju i deo je misterije „ljubavnog trougla” koji traje vekovima, pitali smo psihologa i profesorku sa Fakulteta dramskih umetnosti Tijanu Mandić u čemu je tajna privlačnosti ovakve ljubavne veze.
– Ne postoji određen tip ljubavnice. U takvoj ulozi mogu se naći žene različitih psiholoških profila. Neke od njih ne veruju u održivost institucije braka i samim tim im ne smetaju oženjeni muškarci. Suprotno tome, neke žene precenjuju brak i pošto-poto žele partnera, pa čak i ako je on zauzet. Ali najzanimljivija je kategorija žena koje upravo privlače samo oženjeni muškarci. Frojd je smatrao da je reč o nerešenom Edipovom kompleksu. Znači da takvu ženu sama „trouglasta” situacija privlači, a ne konkretan muškarac” – objašnjava profesorka Mandić.
Ljudski odnosi mogu biti paradoksalni i komplikovani. Neretko ljudi koji se nađu u porodičnim problemima pribegavaju ovoj vrsti veze.
– Imati kvalitetan privatni život zahteva puno mudrosti, znanja, umeća, napora i energije. Srećne porodice ne padaju sa neba, one stvaraju svoju sreću uz ogroman trud i rad. Bliskost, nežnost i seksualnost moraju se svakodnevno negovati, inače presahnu – naglašava naša sagovornica.
Žene koje pristaju na ovakve veze često imaju određene predispozicije. „Devojčica koja odrasta u sredini u kojoj se brak idealizuje ili demonizuje kasnije gubi fleksibilnost i lakoću izbora”, kaže Tijana Manić i dodaje da, pored porodice, na stvaranje poželjnih modela utiču i mediji.
Od okoline u kojoj se nalazimo neretko zavisi i nametanje „titule” ljubavnice, čak i u slučajevima kada je žena potpuno nedužna. „Seksualno frustriranim ljudima priviđaju se seks i seksualni zapleti. Projekcija je moćan mehanizam odbrane, te tako isfrustrirani ljudi primećuju ovaj vid veze svuda i u svakom obliku, čak i kada ga nema”, ističe Mandić.
U 21. veku promenili su se načini manipulisanja ljudskom seksualnošću. Kako objašnjava naša sagovornica, teško je potvrditi tezu da je došlo do seksualne revolucije. Savremeni homo sapijens danas veruje da je seksualno slobodniji od čoveka iz devetog veka, ali čini se da su tabu i inhibicije samo promenili oblik.
Kako izaći iz začaranog ljubavnog trougla i odupreti se strastima paralelne veze, samo su neka od pitanja sa kojima se bori „večno druga žena”.
– Trebalo bi iskreno preispitati sebe i razmisliti kuda vodi veza sa „zabranjenim muškarcem”. Važno je pokušati promeniti sebe i svoj životni stil i odlučiti da li je baš takav partner srodna duša ili zavaravanje. Bilo da se odustane ili bori za ljubav, važno je da rasplet bude konstruktivan. Najgore je produžavanje agonije – zaključuje Tijana Mandić.
Mina Kalinović
[objavljeno: 02.04.2008]
