Izvor: B92, 16.Mar.2016, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magična priča o ženi koja je transformisala astronomiju
Davne 1828. Kraljevsko astronomsko društvo po prvi put je dodelilo zlatnu medalju jednoj ženi. Bila je to Karolina Heršel. Sledeća žena osvojila je tu prestižnu nagradu tek 1996.
Heršel je takođe bila prva žena koja je dobila platu za doprinos nauci zbog otkrića šest novih kometa.
U čast 266 godina od njenog rođenja, ova naučnica dobila je i Google Doodle.
Rođena je u Hanoveru u Nemačkoj 1750. kao osmo dete u porodici. U desetoj godini života >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obolela je od tifusa, koji joj je usporio razvoj i ostavio ožiljke.
Njeni roditelji mislili su da se zbog toga nikad neće udati, pa su je u 22. poslali kod brata Vilijama u Englesku. Počela je da uči pevanje i imala mnogo nastupa kao sopran. Međutim, Vilijam ju je „zarazio“ ljubavlju prema astronomiji.
On je 1781. otkrio planetu Uran, a nakon toga, proglašen je za viteza i postao kraljevski astronom Džordža III. Heršel je tada imala tridesetak godina i svuda je putovala s bratom. Tada je već počela i sama da posmatra nebo, a onda je 1786. otkrila nešto što nije nijedna žena pre nje – kometu.
Nakon tog otkrića, otkrila je još šest kometa, a nekoliko je dobilo ime po njoj. Kometa 35P/Heršel-Rigolet je jedna od njih, kao i krater na Mesecu K. Heršel i asteroid 281 Lukrecija (to je njeno srednje ime).
Kao priznanje za njen rad, kralj Džordž III dao joj je platu od pedeset funti, što je ekvivalent oko 7.000 današnjih funti.
Takođe, Heršel je prva žena koja je osvojila najviše priznanje Kraljevskog astronomskog društva 1828. za katalog maglina. Posle nje, prva žena koja je dobila tu nagradu bila je Vera Rubin 1996.
Godinu dana pre smrti, Heršel se vratila u Hanover i dobila Zlatnu medalju za nauku od pruskog kralja za „tvoj doprinos u astronomiji i ulogu pomoćnika tvom besmrtnom bratu ser Vilijamu Heršelu“ .
.
