Izvor: B92, 15.Okt.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mađioničarstvo - više od magije
Oni mogu da nestanu sa scene, rastave sanduk u kome leži čovek, izvuku zeca iz šešira, prebace plamen vatre iz ruke u ruku ili da od jednog dinara naprave 100, ali kada bi otkrili kako sve to izvode magija bi, tvrde mađioničari - nestala.
Mađioničarstvo je jedna od najređih profesija na svetu - s obzirom da, prema nekim statističkim podacima, na dva miliona ljudi "dođe" jedan profesionalni mađioničar.
O tome kako se postaje mađioničar priča "mlada nada" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Filip Ðokić Filipino, vlasnik prve prodavnice mađioničasrkih rekvizita u bivšoj Jugoslaviji, Ðorđe Vujević i Makedonac Kristijan Šopov, koji je "na obuku" dolazio u Srbiju.
"Tajne zanata" se, saglasni su oni, kupuju, "kradu" od kolega, ali su najčešće deo porodične tradicije i prenose se sa "kolena na koleno".
Da bi se trik uvežbao potrebni su sati, meseci, ponekad i godine, kaže jedan od najmlađih mađioničara u Srbiji, sedamnaestogodišnji Ðokić, inače, budući zubar.
To zavisi od težine trika, pojasnio je Filipino i kao primer naveo one sa novčićima, za koje kaže da mogu da se savladaju za samo nekoliko sati, dok je za "izuziju" (trikove u kojima nestaju ili se, naizgled, niodkuda pojavljuju životinje ili ljudi) potrebno po nekoliko meseci, čak i godina truda i vežbanja.
Kada "utvrdi gradivo", mađioničar staje ispred ogledala, da bi video kako trik koji izvodi izgleda u očima publike, od velike pomoći mu je i porodica u kojoj se mađioničarstvom bave svi – deda, oba roditelja i brat, "otkriva" najmljađi srpski mađioničar.
Ðokić nema tremu da trikove izvodi pred njima, a svaka kritika je, kaže, dobrodošla.
Još kao dečak, sa tri, četiri godine, izveo je svoj prvi trk sa novčićem, što je u međuvremenu postala "specijalnost", a po proceni njegovih kolega, priznaje, pođednako dobro mu "leže" i trikovi sa kartama, maramama i kanapima.
Ðokić se mađioničarstvom bavi samo iz hobija, ali to ipak iziskuje puno truda, vremena i novca, dok "uporedo", u Beogradu završava Zubotehničku školu.
I dok je on trikove učio od najbližih, njegov makedonski kolega Šopov je iz Skoplja "na praksu" dolazio u Srbiju - u Kikindu, odakle je rodom njegova majka.
"Tamo sam prvi put upoznao mađioničara. On me je za početak naučio jednom triku, koji sam potom godinu dana uvežbavao. Kada je video da me to stvarno zanima i da ne otkrivam trikove pokazao mi je puno drugih", ispričao je Šopov.
Iza njega je već decenija bavljenja mađioničarstvom.
"Naše oči nisu savršene i mogu lako biti prevarene. Magija ne postoji i sve što činimo je iluzija. Ipak, zadivljujuće je kada ljudi vide da trik uspeva u rukama mađioničara i misle da se i u njihovom životu može desiti čudo", rekao je Šopov.
Veteran u mađioničarstvu Vujević, vlasnik je prve prodavnice rekvizita, odnosno trikova, koja je sedamdestih godina prošlog veka otvorena u Somboru, a danas sarađuje i sa zemljama u inostranstvu.
"Još od ranog detinjstva sam voleo magiju, a pošto se u ondašnjoj Jugoslaviji nisu mogli kupiti rekviziti počeo sam ih izrađivati sam kod kuće", priseća se Vujević.
Bila je to, tada, jedina mađioničarska prodavnica na prostoru cele Jugoslavije, a "biznis" je pre desetak godina prepustio svom sinu Ahili.
Od Vujevića su gotovo svi srpski mađioničari naučili bar po jedan trik, a u posao je uveo i mnoge "dilere" mađioničarskih rekvizita.
"Trik se prvo demonstrira kupcu, koji uz rekvizit dobija i uputstvo, danas najčešće na CD-u", objasnio je proceduru prodaje trikova. To, praktično, znači da i prodavac mora savladati, bar najosnovnije mađioničarske veštine.
Prema rečima Vujevića, cene trikova kreću se do nekoliko hiljada evra, a najskuplji su sanduci za rezanje osoba i kavezi za nestajanje životinja.
