Izvor: B92, 22.Feb.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav prema sebi " najvažnija vrsta ljubavi?
Dan zaljubljenih - vreme za razmenu romantičnih poruka i slavljenje života u dvoje - samo što je prošao. Možda je odličan trenutak da se podsetimo da, pre nego što zavolimo nekog drugog, moramo prvo naučiti da volimo – sebe.
Izvor: B92
Mnogo je vrsta ljubavi koje nosimo u sebi i kojima smo okruženi - dobijamo je od svojih partnera, prijatelja, porodice, kućnih ljubimaca... i pružamo je u različitim smerovima.
Zatim, tu je ljubav prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svim onim materijalnim i duhovnim stvarima koje oplemenjuju naše živote - ljubav prema knjigama, muzici, filmovima, drugim gradovima, drugim kulturama...
I da li neka od ovih ljubavi ima prioritet, da li je neka važnija i veća od one koju osećamo prema nekome ili nečemu drugom? Ova pitanja ima smisla sebi postaviti tek kada dobro razmislite, prihvatite i osvestite najvažniju ljubav od svih - ljubav prema sebi.
Jer, kao što je Oskar Vajld rekao - Zavoleti sebe je početak doživotne romanse.
Kako se osećate kada pomislite na to da biste najviše i pre svega trebalo da volite - sebe? Da li vam je ta ideja odbojna, možda mislite da je sebična, ili vam je bliska i ima potpunog smisla?
Koliko puta ste čuli ''pre nego što nekog možeš da voliš, moraš voleti sebe, istinski''? Iako je u pitanju kliše, mnogima je neprijatno kad čuju ovako nešto, neki čak i ne razumeju o čemu se tu zapravo radi. Otkud ta nelagodnost kada razmišljamo o ljubavi prema jedinoj osobi sa kojom ćemo sasvim sigurno provesti čitav život i sa kojom ćemo podeliti do detalja baš sve padove, uspone, uspehe, sve životne faze?
"Najstrašnija stvar na svetu je prihvatiti nekog u potpunosti”, govorio je Karl Gustav Jung, jedan od osnivača analitičke psihologije. A da bismo voleli sebe, moramo učiniti upravo to, najstrašnije – upoznati i prihvatiti sebe u potpunosti. Zašto je to ponekad toliko teško?
Zavrtimo točak unazad i prisetimo se svih onih roditeljskih povika "dokle ćeš da pravis probleme i da skrećeš pažnju na sebe... Ti samo želiš da budeš u centru pažnje". Ton je uvek bio prekoran, ljut, povišen, a obično smo ga dobijali kada bismo remetili neku životnu rutinu (u čijem uspostavljanju, kao deca, nismo učestvovali) ili kada bismo pokušali da iskoračimo, napravimo neki "nepromišljen”, "nezreo”' korak, realizujemo neku svoju skrivenu ambiciju, želju, talenat. Već tada, kao deci, mogla je da nam se stvori ideja da izražavanje svoje ličnosti, onog što nosimo u sebi i prihvatanje svojih želja zapravo donosi samo probleme i prekor. Već tada je posađen koren budućeg nevoljenja sebe, nedostatka pozitivne slike i ljubavi prema nama onakvima kakvi zaista jesmo.
Kako smo rasli i razvijali se, možda smo se često osećali neželjeno, nevoljeno, bojali smo se da naša osećanja i potrebe nisu važne, ni vredne. Mnoge su odgajili roditelji nesposobni ili nedovoljno zreli da pokažu bezrezervnu ljubav koja detetu pripada, da iskažu prihvatanje i emocije. Umesto radosti, odobravanja, ljubavi, u očima roditelja koji su nam i oblikovali sliku o sebi viđali smo ljutnju, strah, tugu, apatiju, nezainteresovanost"
Kako odrastamo, susrećemo se sa okruženjem u kome, vrlo često, nečija sigurnost i samouverenost dobijaju etiketu arogancije i bezosećajnosti. Tada ponovo počinjemo da preispitujemo svoje stavove, želimo da se uklopimo, da ne štrčimo, a to često znači da gušimo ono najlepše i najbolje u sebi, ono što nas čini jedinstvenim osobama.
Dodajmo tome i činjenicu da se žene opažaju kao strana koja pruža negu, utehu, komfor, strana koja brine. Takvu percepciju grade društvo i kultura, a prihvatamo je i mi, žene, i oni, muškarci. Ta uloga se ne menja, ona je prisutna koji god identitet odabrale i usvojile - privatni ili profesionalni. Trudimo se da zbrinemo svoje najbliže, da ugodimo svojoj okolini, često ostavljajući sopstvene potrebe po strani.
Mej Vest, američka glumica i seks simbol umela je da kaže "Ne volim sebe, već sam luda za sobom!”.
Ali, kada govorimo o ljubavi prema sebi, ne zagovaramo egoističnu, isključivu, samoživu, sebičnu ili euforičnu, iracionalnu, narcisoidnu ljubav koja ugrožava tuđe potrebe zarad naših sopstvenih. Fokusirajući se na sebe, voleći sebe, ne zanemarujemo druge. Naprotiv, vrlo često ćemo, voleći sebe, biti sposobniji da pružimo više onima do kojih nam je stalo. Održavanje balansa je neophodno - ne možete davati drugima, ako istovremeno podjednako ne dajete sebi. Zvuči hladno, matematički, ali priznajte da zvuči i zdravorazumski,životno. Moramo "nahraniti” sebe, da bismo imali šta da podelimo sa ostalima.
Međutim, voleti sebe je za mnoge ljude teško dostižno iskustvo - često nesvesni da su loši prema sebi, da ne uvažavaju svoje potrebe i želje, da nisu u kontaktu sa svojim pravim karakterom ili da, kada razgovaraju sami sa sobom, nisu baš previše ljubazni prema tom glasu koji nam dolazi iz srca i otkriva naše prave osobine. Ljudi koji ne vole sebe mogu provesti ceo život u potrazi za mirom, ispunjenjem i zadovoljstvom na sasvim pogrešnim mestima.
Da li vam je teško da prihvatite kompliment? Da li često svoje uspehe omalovažavate, a o sebi govorite kroz podsmeh ili šale koje će pažljivom slušaocu zazvučati gorko? Možda mislite da je to sve nevažno, ali, oprezno, vi se možda već, nesvesno, borite sa nedostatkom ljubavi prema sebi.
Ljubav prema sebi se uči, to je veština koja se vežba, ako već nismo imali sreće da nam je usade naši najbliži, porodica, okolina u kojoj smo odrastali...
Za početak, krenite od osnovnog - ponašajte se kao da već volite sebe najviše na svetu. Ugađajte sebi. Razmišljajte šta biste učinili za nekog ko je kao vi, a potom to uradite za sebe, pa bilo to pripremanje ukusne vecere, skup izlazak, ekskluzivan vikend, kupovina nove garderobe koja vam baš i nije najpotrebnija. Hranite se zdravo, vežbajte, pokažite sebi da volite svoje telo, da brinete za njega.
Posle toga, otplovite u svoju prošlost, prisetite se stvari koje ste želeli da radite tokom odrastanja, a niste imali prilike, vremena, prostora... Prisetite se svojih talenata koji se možda nikad nisu razvili i eksperimentišite sa njima. Možda su vaši roditelji mislili da ste nadareni za matematiku, pa ste tako danas uspešna menadžerka koja vrhunski barata brojevima, ali u vama i dalje postoji ona balerina, slikarka ili književnica koja vas poziva da odvrnete muziku i zaigrate, uzmete kičicu i boje ili počnete da pišete"
To što ih do sada niste iskoristili svoje talente, ne znači da su oni nestali. Možda se od njih nikad neće izroditi uspešna karijera, ali postaće deo vaše ličnosti, izaći će na površinu i oplemeniće vašu svakodnevicu, otkriće vam nove dimenzije vas samih, a time i promeniti vašu percepciju okoline.
Da bismo voleli sebe, moramo izgraditi samopoštovanje, a do njega se stiže dobijanjem odobravanja i podrške za ono što radimo, želimo, mislimo. Ponovo, mnogi odrastu bez istinskog priznanja, u okruženju u kome se za greške prekoreva, dok se uspesi podrazumevaju. Izađite iz tog modela ponašanja i počnite da sami sebi budete najveća podrška.
Sigurno ste okruženi divnim prijateljima i kolegama, ljudima koje poštujete i volite, s kojima delite probleme - i njihove i svoje I za koje uvek imate vremena za utešne rečenice, šetnje, beskrajno razumevanje i podizanje morala, uveravajući ih da su jaki, da nisu pogrešili, da će izgurati"
A koliko vremena, energije i razumevanja, kao i lepih reči, imate za same sebe? Kad ste poslednji put porazgovarali sa sobom o stvarima kroz koje prolazite, pohvalili sebe za mnogobrojne uspehe koje ste ostvarili, rekli sebi da ste posebni, jaki i savršeni baš takvi kakvi jeste?
Verovatno je većina vas bolji oslonac drugima nego sebi. Štaviše, verovatno ste prema sebi oštriji, strožiji i zahtevniji nego što biste bili prema bilo kome drugom. U redu, na putu lične afirmacije i izgradnje karaktera mora se biti disciplinovan, ali granice moraju postojati. Da niste svoje granice postavili malo predaleko, jer, prosto – niste naučili da volite sebe?
Možda je vreme da u svojim unutrašnjim dijalozima postanemo nežniji, obzirniji, da počnemo da sa sobom razgovaramo kao sto razgovaramo sa partnerom, prijateljicom, rođakom kome želimo da pomognemo da prebrodi loš period. S vremena na vreme nije loše kritike na sopstveni račun zameniti pozitivnim, ohrabrujućim mislima, podsticajnim za naše dobro raspoloženje i, dugoročno, dragocenim za naše samopoštovanje. Negujmo malo svoj ego, dopustimo mu da poraste, da se oseti snažno i moćno.
Da bismo zavoleli sebe, potrebno je da ohrabrimo sebe da ponovo istražujemo, eksperimentišemo, pokazujemo svoja osećanja, iskazujemo stavove, razvijamo svoju individualnost. I da naučimo da jedina osoba koja može da nam kaže da je nešto što radimo u redu ili ne ona koju vidite u ogledalu svakog dana.
Kada zavolimo sebe, naučićemo i da verujemo svojim osećanjima. Više nam neće biti potrebno da nam neko drugi kaže kako izgledamo i šta mislimo, više nećemo tražiti spas u drugim osobama, više nećemo ulaziti u veze za koje smo svesne da su kompromisi, ali koje biramo jer nam je nepodnošljivo da budemo sami ili nam je prosto neophodno da brinemo o nekome.
Zapitajte se, da li ste u vezi vi ta ili taj koji se trudi da sve drži pod kontrolom, da sve organizuje, pripremi, predvidi, ko je uvek na usluzi, ko prilagođava svoje planove, menja i otkazuje obaveze, da bi se prilagodio/la partneru? Razmislite zbog čega to radite?
Da li se plašite da nećete ispuniti očekivanja, da nećete "zaslužiti” ljubav, da ćete biti ostavljeni? Dobra vest za vas je – ljubav se ne zaslužuje, prestanite da se osećate kao "na traci”, volite svog partnera i pokazujte mu da vam je stalo, ali zavolite malo više sebe, pokažite mu da poštujete sebe, svoje vreme i svoje potrebe. Tako će vas i on zavoleti još malo više.
Donesite odluku da od danas sebe volite bezuslovno, jer ljubav bi takva trebalo da bude. Bezuslovna. Volite sve ono što jeste, što ste uradili, sve o čemu razmišljate, sve što osećate, sve što jeste. Volite svoj duh i volite svoje telo - baš takvo kakvo jeste!
Kada u tome uspete, kada sebe upoznate i potom naučite da volite svoju jedinstvenost, poklonićete sebi najdragoceniji poklon na svetu. Koji traje doživotno.
