Izvor: B92, 04.Nov.2015, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav jača od kilometara
Kako da opstane veza ako partneri moraju često da putuju? Trebalo bi da razvijemo sposobnost da volimo nekog i kad nije fizički prisutan
U Americi i razvijenim evropskim zemljama uobičajeno je da partneri zbog posla žive u odvojenim gradovima, pa da se viđaju samo vikendom. Ova pojava više nije retkost ni kod nas. Sve je više parova koji funkcionišu na taj način, bilo da žive u odvojenim gradovima, bilo da, što je češća situacija, jedan partner zbog posla često putuje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa sa porodicom ne provede ni tri dana nedeljno.
Mada deluje da je ovakva veza unapred osuđena na neuspeh, sagovornica "Života plus", psihoterapeut OLI metoda Ivana Đorđević kaže da ako je odnos bio dobar ranije, ova nesrećna okolnost ga neće uništiti. Naprotiv.
- Ali, ako je veza i pre toga bila klimava i ako partner koji je ostao kod kuće nije imao pravo glasa u odlučivanju, onda naravno da neće opstati. Međutim, postavlja se pitanje da li bi opstao i bez ovih okolnosti. Osnovna stvar kad se par nađe u takvoj situaciji je da sedne i razgovara. Razgovor treba da bude otvoren, iskren i da se iznese sve što bi moglo da ugrozi odnos - savetuje Đorđevićeva.
A mnogo je faktora koji bi mogli da ugroze vezu do tačke kad kreću međusobna optuživanja. Tako će strana koja ostaje kod kuće, najčešće žena, imati utisak da sve mora da radi sama, dok će joj muž prebaciti da se žrtvuje za porodicu, a ona je još nezahvalna. Da bi se ovaj scenario izbegao, partneri bi trebalo da se stave u kožu druge strane.
- Neophodno je da postoji uzajamna zahvalnost i razumevanje, kako za partnera koji zarađuje, ali istovremeno propušta mnogo neponovljivih stvari iz života ukućana, tako i za onog kod kuće koji završava sav posao koji nije lakši od klasičnog. Umesto da se svađaju na temu ko je više uradio, doprineo i žrtvovao, partneri bi trebalo da se potrude da vreme koje provode zajedno bude kvalitetno - kaže psiholog.
Ni činjenica da je reč o paru sa decom ne mora nužno da bude komplikovana. Razgovor je i ovde ključna reč. Sa decom se prave dogovori kad su oba partnera tu, podseća naša sagovornica. Mališanima treba objasniti zašto je neophodno da na primer tata ode da radi i kako bi oni mogli da pomognu mami jer ima previše obaveza.
- Može da se stavi na papir da mlađe dete skuplja igračke, namešta krevete i rasprema sto posle jela, a starije postavlja sto, pere sudove i plaća račune. Ostalo je na mami, ali uvek mora da postoji "otvorena karta" na poziv za pomoć ako je ženi neophodna. Tako će deca razumeti zašto se nešto dešava, biće zadovoljna što ih tretirate kao odrasle i delite problem sa njima, osećaće se korisno jer će pomagati mami i neće biti uplašeni i nezadovoljni misleći kako ih je tata ostavio. Naravno, sve ovo zvuči bajkovito, ali pokušajte, nije toliko teško kako se čini - kaže Đorđevićeva.
U trenucima kad vam je veoma teško, nije zgore podsetiti se da uvek imate i drugu opciju. Stavite na tas prednosti i mane određenog izbora, pa donesite odluku.
- Skoro uvek postoji izbor, samo što se nečega moramo odreći. Ako par odluči da su im finansije bitne, onda će novac biti motiv da se izdrži. Ukoliko je, pak, paru važnije da budu svi zajedno kod kuće, partner će pokušati da promeni poziciju u firmi ili posao kako bi mogli da provode više vremena zajedno. Ali, mi odrasli nekako baš ne volimo da se odričemo bilo čega, a hteli bismo da nam se želje ispunjavaju - primećuje naša sagovornica.
Ne treba zaboraviti da iz svega ovoga mogu proizaći i pozitivne posledice.
- Na primer, partneri mogu postati samostalniji i naučiti nove veštine, a zajedničko vreme kvalitetnije provoditi. Može se vežbati tolerancija na frustraciju i učiti kako odloženo zadovoljstvo da postane još veće. Mašta može biti pokrenuta ka novim iskustvima za kojima do tada nije bilo potrebe, a koja se mogu odigravati preko interneta. Nije isključeno ni brže sazrevanje dece zbog preuzimanja odgovornosti - ističe Đorđevićeva.
Čak i kad prihvatite situaciju i naučite da se izborite sa obavezama, ostaje pitanje kako da se nosite sa emocijama. Kako da se izborite sa činjenicom da taj neko nije tu kad vam je potreban zagrljaj, uteha, oslonac? Nije lako, ali ni nemoguće.
- Trebalo bi da razvijemo sposobnost da volimo nekog i kad ne zadovoljava naše potrebe i nije fizički prisutan, koja se izražava rečima "imamo ga u sebi". Ovo nije puko psihologiziranje. Ova sposobnost bi trebalo da bude razvijena još sa dve ili tri godine kada dete uči da ga mama voli i kad izađe i kad nije tu, i da ga neće ostaviti. Pokušajte da to prenesete na odraslo doba i dobićete isto. Ako smo ovu sposobnost stekli kad treba, onda nam odnos neće biti problematičan za održavanje - zaključuje psiholog.
ŠTA BI MUŽ URADIO?
Ovakav odnos lakše će pasti samostalnim osobama, ali i one kojima to nije jača strana mogu razviti ovu osobinu kod sebe.
- Svaka odrasla osoba bi trebalo da bude sposobna da računa na samu sebe. A osećaj da možemo da računamo na nekog drugog, ne zavisi od njegove fizičke prisutnosti, već od osećaja da ga imamo u sebi. Na primer, ako treba da zamenim osigurač, a nikada to nisam radila i trenutno moram sama, razmišljam kako bi to moj dragi uradio. Kako bi razmišljao, koji bi alat koristio, da li bi tražio pomoć prijatelja ili savet na internetu. Tako stvaramo metakognitivni doživljaj da je taj neko ovde i kad nije - savetuje Đorđevićeva.
izvor: novosti
