Izvor: B92, 24.Maj.2011, 17:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lista 10 novih stvorenja na Zemlji

Izgleda kao palačinka koja je ukrštena sa ribom, i slepim mišem... sa rukama. I skače. Nije ni čudo što su naučnici svoje novo otkriće nazvali skačuća palačinka ribamiš.

Ovo biće je uspelo da zauzme svoje mesto na listi najčudnijih živih bića. Tu je i T-reks pijavica, krvoločni, 5 centimetara dugi beskičmenjak koga su otkrili u sluzokoži devojčice u Peruu.

Kao i ova pijavica sa ustima punim oštrih zuba, tu je i skoro 2 metra dug gušter biljojed i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svetleća gljiva.

Na listi se nalaze još skačuća bubašvaba, zrikavac koji jedini oprašuje retku vrstu orhiedeje, pauk koji pravi mreže dovoljne da se prekriju reke i jezera i izbrazdana gljiva koja raste pod vodom.

Naučnici su izvršili selekciju od hiljade biljaka, životinja i mikroba koje su po prvi put opisali prošle godine kako bi privukli pažnju na obavezu održavanja života na Zemlji.

Istraživači procenjuju da postoji oko 10 miliona vrsta koje još uvek čekaju da budu imenovane i klasifikovane.

Skoro 2 metra dug gušter, Varanus bitatawa, crno-plavih očiju i sa bledim žutozelenim tačkicama je izuzetan primer neobičnih vrsta. Još jedna zanimljiva vrsta je Volterova antilopa, Philantomba walteri, prvi put primećena na pijaci u Zapadnoj Africi. Na drugom kraju liste je bakterija koja se hrani gvožđem, a raste na olupini broda Titanika. Halomonas titanicae ima odličnu ulogu u pomaganju razlaganja olupina na dnu okeana.

Ovu listu sastavili su naučnici sa Internacionalnog instituta za posmatranje vrsta na Arizona univerzitetu u SAD-u.

Direktor, dr Kventin Viler, kaže: „Dok astronomi traže planete nalik Zemlji u kosmosu, mi tražimo neopisane vrste života. Sada smatramo da vrste opisane od 1758. godine čine svega 20 odsto života na Zemlji. Razumna procena bi bila da postoji još 10 miliona vrsta koje čekaju da ih pronađemo."

Detalji o vrstama koje čine prvih 100 mesta na listi je objavljena na sajtu Arizona univerziteta na 304 godine od rođenja švedskog botaničara Karolusa Lineusa koji je prvi počeo da klasifikuje bića na Zemlji.

Sa Vičita univerziteta u SAD-u, dr Meri Džejms, vođa projekta sastavljanja ove liste, kaže: „Svaka od ovih veličanstvenih vrsta priča jednu divnu priču o planeti. One su delovi slagalice koji nam pomažu da razumemo kako svi delovi zajedno funkcionišu. Ta predivna svetleća pečurka priziva insekte koji joj pomažu da raširi pore. Bakterija koja jede gvožđe reciklira najveće ljudske tvorevine tako da se ponovo mogu koristiti. Mislim da prvih 10 mesta na listi pomažu da se razumeju svi delovi slagalice koji još nisu pronađeni, bilo da su u vašem dvorištu, na klinici u Peruu, duboko u okeanu ili na pijaci u Africi. Nauka o biodiverzitetu je sva u tome, pronalazak i objašenjenja. Divno."

Nastavak na B92...