Izvor: Politika, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota kao božiji dar
INTERVJU
Dragana Zeljković je član je gradskog veća zadužen za kulturu. Rođena Beograđanka, vaspitana u građanskoj patrijarhalnoj porodici, bori se za ostvarivanje prava umetnika i poboljšanje njihovih uslova života. Živi u Starom gradu i, kako kaže, ne bi mogla da zamisli drugo mesto za život. Udata je za istog čoveka već 25 godina i ima dve kćerke. Kao žena potvrđena i u profesionalnom i privatnom domenu, Dragana Zeljković ističe da u dobrom partnerskom odnosu ne postoji borba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego saradnja i da nije važno ko donosi odluku, već da iza nje stoje oba partnera zajedno.
• Za žene na Balkanu važi da ne mogu da uspeju, ako neko ne stoji iza njih. Da li se slažete sa takvom ocenom?
– Previše se bavimo stereotipima. Balkanske žene su posebne žene, one kojima vazda nije bilo lako, one kojima su istorijske okolnosti nametnule veliko breme i učinilo ih borcima. One su te koje su kao okosnica ognjišta sačuvale porodicu i održale vrednosni sistem, a sve sa ciljem zaštite svoje porodice. Kada ju je život dobro izudarao nije joj preostalo ništa drugo nego da se bori. Problem, međutim, nastaje onog trenutka kada je takva žena poželela da postane nezavisna. Nametnuta su joj društvena očekivanja da treba da bude uspešna u svemu, a da i dalje bude "čuvar" ognjišta. Onog trenutka kada je počela profesionalno da se ostvaruje postavilo se pitanje njene lojalnosti kao supruge i majke.
• Kako komentarišete opaske da su lepe žene po definiciji glupe? Ko najčešće zastupa takve "genijalne" stavove – muškarci ili žene?
– Ovde nedostaje samo još priča o plavušama. Dakle, još jedan stereotip koji služi kao izgovor onima koji nisu obdareni ni talentom ni lepotom. Lepe i pametne žene pola svog života potroše ubeđujući druge u sopstvenu pamet i ne
retko im lepota predstavlja više balast nego prednost. Prekasno dolaze do saznanja da lepota jeste dar božiji i da je treba gordo nositi, uz pamet, naravno.
Lepota i suština žene sadržana je u istančanoj osetljivosti za potrebe njenih bližnjih i istrajnosti izlaženja u susret tim potrebama, a da bi one trajale duže, žene treba podržati, razumeti, voleti, često podsećati da prate same sebe, tj. svoje slabosti, jer samo prepoznajući ih, žena može da ih pretoči u svoju snagu.
• Da li ste zagovornica "recepta" da je uspeh najbolja ženska osveta?
– Jadan je svako ko osvetu koristi kao motiv za postizanje bilo kakvih ciljeva. Taj se obično uguši u sopstvenoj zlobi.
• Da li se muškarci plaše jakih žena ?
– Jak bi trebalo da bude onaj ko ima petlju da donese važnu odluku, onaj ko se bori protiv nečega ili nekoga. U dobrom partnerskom odnosu ne postoji borba nego saradnja, nije važno ko donosi odluku, važno je da iza takve odluke stoje zajedno. Muškarci i žene su različiti i poštovanjem tuđe različitosti i integriteta postiže se sklad. Na svu sreću postoje muškarci koji se ne osećaju ugroženima u društvu "jakih" žena, naprotiv. Takvi muškarci obično su i najvoljeniji.
• Koji vam je životni moto?
– Vaspitana sam u građanskoj patrijarhalnoj porodici sa izraženim osećajem za istinoljubivost. To me prati kroz život i opredelilo za trenutni posao koji radim. Ne mislim da sam osvešćene glave prihvatila sadašnji vrlo zahtevan posao, samim tim što sam već godinama imala vrlo uspešnu privatnu firmu. Motiv da se bavim ovim poslom bio je borba za pravdu što je odredilo moj život počev od detinjstva kada sam boreći se za interese drugih dobila ukor u gimnaziji, zbog čega me je mama nazvala drvenim advokatom, do danas kada se borim za interese umetnika i stvaranje boljih uslova za njih. U ovoj našoj bolnoj tranziciji u poslu kojim se trenutno bavim prisutan je veliki broj manipulanata i premalo je onih časnih koji su spremni da zanemare svoje lične interese zarad opšteg dobra. Ta situacija demotiviše kvalitetne ljude i čini da se oni povlače u svoj mali mikrosvet. Kada bih samo imala čarobni štapić da promenim taj odnos i budem deo većine koja se bori za opšte dobro.
• Kada biste karijeru počinjali iz početka, šta biste promenili?
– Vrlo često smo moje prijateljice i ja u dilemi da li bolje u životu prolaze uspešne marljive žene ili žene "njanje", one koje ne žele ništa da znaju, a zašto i da se muče. Veoma često mi se dešava da poželim da mi neko kao Dušku Dugoušku kaže: "Paziću te, maziću te, tepaću ti Đole". Posle trenutka samosažaljenja vrlo brzo pomislim: "Ne budali, nije ti još došlo vreme za odmor, a i ne živiš u Švajcarskoj nego u zemlji Srbiji". Sadašnjost nam je još radikalno nesigurna i neizvesna da bi se bilo ko od nas odmarao.
Pripadam generaciji osamdesetih kada je u Beogradu bilo lepo živeti, kada smo svi bila neka srednja klasa, putovali bez viza, slušali odličnu muziku, živeli ispunjeno, neopterećeni novcem. E, takav život i bolji želim našoj deci. Red je sada na njih a mi smo tu da im to i ostvarimo.
• Koja je formula Vašeg uspeha i šta biste savetovali mladim ambicioznim ženama kako da uspeju?
– Kada je Alisa pitala zeca "Da li sam na pravom putu?", zec je odgovorio "Zavisi od toga gde želiš da odeš". Važno je pred očima imati pravac i cilj. Put koji izaberemo obično nije prav i zahtevaće uvek više napora nego kod drugih naroda. Na tom putu sa učestalim raskrsnicama važno je da nikada ne zaborave ženu u sebi. Onu lepu, nežnu, a jaku, brižnu balkansku ženu koja simultano radi 10 poslova, onu koja okuplja oko sebe i čuva one koje voli ali i onu koja ne treba nikada da dozvoli da joj savest bude opterećena sopstvenim uspehom.
[objavljeno: ]
