Izvor: B92, 04.Feb.2011, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažni mit o bogatstvu fudbalera?
Sindikat nemačkih fudbalera je alarmirao javnost aktuelnim podacima o (ne)osiguravanju egzistencije igrača,jer svaki četvrti profesionalac na kraju karijere bankrotira ili je prezadužen.
Predsednik sindikata Ulf Baranovski je razbio uvreženo mišljenje o fudbalerima koji na kraju karijere imaju podeblji račun u banci i nekoliko besnih automobila u garaži, komforne vile na rubu Minhena, Berlina, Frankfurta...
"Između 20 i 25 odsto profesionalaca posle karijere >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je prezaduženo ili bez prebijene pare", rekao je Baranovski za sportsku agenciju SID. "Njihova egzistencija zavisi od državne socijale ili supruga, naravno ako uopšte rade".
"Zato mi našim članovima preporučujemo da ne kupuju skupa kola, već da ulažu u obrazovanje. Kad-tad dođe sudnji dan, a zna se da na terenu samo jedan jedini prekršaj može označiti taj sudnji dan", aludira on na moguću povredu.
Mora li, pak, nasilno da prekine karijeru, vrhunski igrač je za ten oka u teškom škripcu. Pod znak pitanja mu se u tom slučaju dovodi čak cela egzistencija.
Po informacijama Udruženja profesionalnih igrača, samo je oko deset odsto nemačkih vrhunskih igrača tokom karijere zaradilo toliko novca da se ne mora da brine za "stare dane".
Razlike u primanjima u nemačkom profesionalnom fudbalu su drastične. Kao "profesionalac" se u Nemačkoj vodi svaki igrač koji ima ugovor s nekim klubom iz prve, druge ili treće lige. Klubovi u pravilu ne objavljuju primanja igrača.
No poznato je da u nižim ligama, na primer u regionalnim ligama, gde ne nastupaju profesionalci, mnogi igrači mesečno dobijaju najviše 400 evra, i to pod uslovom da su klubovima non-stop na raspolaganju.
Kako to može dobro funkcionisati? Baranovskom je, naravno, jasno da ne može, jer ti fudbaleri za život moraju zarađivati van fudbala.
Najbolji igrači iz Bundeslige godišnje zarađuju i po nekoliko miliona evra. Ali, oni su samo manjina i - nisu predmet briga sindikata. Brige sindikatu pričinjavaju igrači kojih je najviše, igrači čije godišnje plate dostižu i po nekoliko stotina hiljada evra.
"Na prvi pogled je to puno novca, ali... prokletog jer je kriv što igrači počnu da žive 'na visokoj nozi', ne štede za vreme posle karijere. Neki imaju loše savetnike, a mnogi se jednostavno ne brinu o financijama", kaže Baranovski.
Često su problem i roditelji igrača, jer klubovi im znaju prodavati iluzije koje nije moguće ispuniti. Pogotovo mladi roditelji lako poveruju da će baš njihovo dete jednoga dana postati superzvezda, a takvi se broje na prste jedne ruke.
Sindikat nemačkih igrača opominje da nije pametno sve karte u karijeri staviti isključivo na fudbal. Potreban je i "plan B", pre svega dobro obrazovanje da bi egzistencija mogla biti osigurana i na radnom mestu koje nema veze s fudbalom.
Diskusiju o obrazovanju fubalera ovih je dana "isprovocirao" slučaj Julijana Drakslera. Taj 17-godišnjak je nedavno debitovao u prvom timu Šalkea 04 i tako postao najmlađi igrač u istoriji "kraljevsko plavih".
Trener Feliks Magat je Drakslerovim roditeljima rekao da bi mladić, zbog velikog talenta, trebalo da napusti školu i posvetiti se isključivo fudbalu. Savet je momak poslušao, potpisao prvi profesionalni ugovor i školi rekao zbogom.
Da takav put može biti pogrešan, na svojoj koži je iskusilo mnogo bivših igrača. Poznat je primer nekad prvoligaškog igrača Gintera Brajckea (Borusija Dortmund, Fortuna Diseldorf), koji od 1999. ne radi i živi - od socijalne pomoći. Jer, zbog fudbala nije izučio ni započeti zanat lakirera.
Ima, doduše, i klubova koji o tom prblemu vode računa. Minhenski Bajern sarađuje sarađuje s jednom poznatom gimnazijom u blizini klupskih prostorija. U toj školi su maturirali neki fudbaleri.
"Kod nas je najvažnija škola, pa tek onda fudbal", kaže koordinator gimnazije za saradnju s vrhunskim sportistima Horst Šmidbauer. "Život posle fudbala je duži nego sama fudbalska karijera"!
