Izvor: Politika, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Las Vegas je planeta za sebe
Pošto sam već bio podosta razočaran svojim statusom u Holandiji, na nagovor brata koji je tada živeo u Las Vegasu, ja se pre nekoliko godina uputih 11.000 km prema zapadu, sa presedanjem u Los Anđelesu. Let Los Anđeles - Las Vegas je super kratak, ne stigneš pošteno ni da sedneš, kad eto te tamo. Ipak sam mogao da vidim pustinju, ne tako peščanu kao Sahara, više kamenja... zemlja je neke sivkaste, crvenkaste boje.
Kada prvi put dolazite u Vegas, sve deluje spektakularno, počev >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od aerodroma. Ono čega se i danas sećam su neke ljubičaste boje, puno neona, fenomenalno lepo uređeno, i naravno: aparati za kockanje cak i po WC-ima. Sačekali su me brat, njegove ćerke i drugar Aca. Vožnja po gradu po danu i nije bila nešto spektakularno. Tek je noćni prolazak gradom doživljaj.
Uz puno smeha, priča i naravno viskija pojeli smo roštilj u kući mog brata, tek sagrađena i kupljena. Dve spavaće sobe, svaka svoje kupatilo, dnevni boravak, radna soba, kuhinja, garaža, dvorište iza kuće. I bubašvabe velike kao miševi. Miševe nisam video, ne znam koliki su.
Uveče smo izašli u grad. Tek onda čovek ostane bez reči. Koja je to lepota?! Ne zna onaj ko nije tamo bio. Dragi čitaoci, moram da napišem da je Las Vegas predivno mesto za ići tamo kao turista. PREDIVNO. Ono što je čovek tamo, u srcu pustinje, napravio, to je neopisivo rečima.
Ali, da se vratim utiscima koje mogu da opišem. Nakon nekoliko dana sam se video i sa nekoliko drugara sa kojima sam završio osnovnu školu a koji su u Vegas došli još 1989.-te. Jedan je počeo kao majstor za pravljenje nameštaja po meri, a bio je đak da nije znao da sabere dva prosta broja, drugi su svi počeli da rade kao krupijei. To se tamo zove «diler». Plate su im minimalne, ali" na te minimalne osnove dolaze zarade od napojnica, takozvani «tipovi», ( Bože te sačuvaj ako u Vegasu ne daš «tip»!!! ), tako da to ispadnu sasvim lepe zarade.
Svako ima svoju kuću ili stan, redovno se opijaju, sve uz uzdahe: «Amerika-čemerika!» i svi su postali pomalo "plastični". Znam da život ima svoj ritam, da svako od njih radi neku svoju smenu, Las Vegas je grad u kome dućani nemaju ključeve, sve radi 24 sata dnevno (!) , ali da se ne može naći vremena ili uzeti slobodan dan da se vidi drugar koji je došao iz Evrope a kojeg nisi video najmanje deset godina, e to mi je malo smetalo.
Posle skoro tri nedelje od šest planiranih, morao sam iz privatnih razloga ranije nazad za Holandiju. Da zaradim pare da pokrijem razliku u ceni povodom promene plana letenja nazad, radio sam malo na crno kod jednog našeg bivšeg komšije koji je u Vegasu još šezdesetih godina otvorio firmu i još uvek životari i posluje. Video sam kakvog su kvaliteta zidovi, gradnja u Vegasu, kako se radi, koliko ljudi ni ne razgovaraju dok rade, koliko se otuđuje čovek od čoveka. Prijatelj od prijatelja. Kum od kuma. Muž i žena se ponekad praktično ne vide danima, svaki radeći svoju smenu, pa onda ako neko još ima dva posla"
Na aerodromu, čekajući let za Los Anđeles, shvatio sam da sam proveo tačno mesec dana u Vegasu a da ni centa nisam ubacio u slot-mašine" -Daj mi koji cent Aco, ovo je sramota, biti mesec dana u Vegasu a ne kockati se, pa Ginis će pisati o meni! Na žalost, Aca nije imao sitnine u džepu.
Nadam se da niko neće pisati Ginisu o meni.
Momir Đoković, Hag, Holandija
[objavljeno: 11.12.2007.]
