Izvor: B92, 14.Maj.2012, 03:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kulturna inteligencija

Kako svet dvadeset prvog veka postaje sve globalniji, tako je i potreba da efikasno poslujemo s ljudima iz različitih kultura postala svakodnevna. Ovakvu globalizaciju pokreću dramatične ekonomske promene u velikom broju zemalja, kao i napredak komunikacione tehnologije. Možemo i da ne putujemo po svetu, ali svet dolazi k nama. Svaki dan smo u dodiru s međunarodnim problemima i s ljudima iz drugih zemalja i kultura.

Međutim, uprkos brzoj modernizaciji, kultura se sporo menja. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kulturne razlike će u nekoj predvidljivoj budućnosti i dalje ostati ključni činilac u uzajamnoj interakciji među ljudima. A odavno znamo da je u organizacijama, u kojima provodimo većinu svog vremena, najvažnije da smo uspešni u interakciji s drugima.

U svetu sve veće konkurencije loše prolaze pojedinci koji ne prilagođavaju svoje veštine savremenim tokovima. U ovoj knjizi smo vas upoznali sa onim što verujemo da predstavlja ključnu kompetenciju dvadeset prvog veka, a to je kulturna inteligencija. Kulturna inteligencija, sposobnost da uspostavljamo uspešne odnose s ljudima iz različitih kultura je složena kompetencija koju čine znanje o kulturi, primena svesnosti i repertoar kros-kulturnih veština.

Da biste stekli uvid u trenutni nivo sopstvene kulturne inteligencije, zapitajte se u kojoj meri se sledeće izjave odnose na vas: Poznato mi je na koje se načine kulture u svetu razlikuju. Primere za te razlike mogu da dam iz ličnog iskustva, iz onoga što sam pročitao i tako dalje. Uživanje mi je da razgovaram s ljudima iz različitih kultura. Sposoban sam da tačno razumem osećanja ljudi iz drugih kultura. Ponekad pokušavam da ljude iz drugih kultura razumem tako što zamislim kako nešto izgleda iz njihovog ugla gledanja. Mogu da prilagodim svoje ponašanje situacijama i ljudima iz različitog kulturnog okvira. Kašnjenje me ne uzrujava. Svestan sam znanja o kulturi koje koristim u interakciji s ljudima iz druge kulture. Mnogo razmišljam o uticaju kulture na moje ponašanje i ponašanje drugih koji su iz različite kulture. Svestan sam da moram da razmišljam o svom ponašanju kad se nađem u nekoj drugoj kulturi i s ljudima iz različite kulture.

Što je veći broj izjava koje se odnose na vas, to je i nivo vaše kulturne inteligencije viši.

foto: sxc.hu

Kulturna inteligencija se razvija kroz iskustvo i ponavljanjem ciklusa, pri čemu se svaki novi ciklus nadovezuje na prethodni. Povratna informacija iz svakog iskustvenog ciklusa uvećava koeficijent kulturne inteligencije (CQ). Na taj način se posebno znanje, stečeno formalnim i neformalnim putem, pretvara u sposobnost koja se kasnije može primeniti u čitavom nizu novih situacija.

Kultura veoma snažno utiče na gotovo sve aspekte ljudskih težnji i nastojanja. Osoba s kulturnom inteligencijom shvata mogući uticaj drugačije kulture na sopstveno ponašanje i na ponašanje drugih. Ona je, takođe, svesna kako i u kojim okolnostima te kulturne razlike mogu uticati. Kultura je važna, ali ne stalno u istoj meri u svim okolnostima.

Kulturna inteligencija zahteva i da se primenjuje svesnost. Svesnost podrazumeva da je osoba svesna svojih pretpostavki, ideja i osećanja; da zapaža vidljive pretpostavke, govorni jezik i ponašanje drugih ljudi; da koristi sva čula za uočavanje situacije; da situaciju sagledava iz više uglova; da koristi kontekst u tumačenju onoga što se događa; da gradi nove mentalne mape o drugim ljudima; da stvara nove i istančanije kategorije ljudi; da traži nove podatke da bi potvrdila ili opovrgla mentalne mape; da koristi empatiju.

Znanje i svesnost su ključni elementi kulturne inteligencije, ali oni sami nisu dovoljni. Imati kulturnu inteligenciju znači steći kros-kulturne veštine. Ali to ne podrazumeva samo postati veštiji već i razviti ceo repertoar veštih ponašanja i znati kada da se upotrebe. Svako može da nauči da bude „kulturno inteligentan", ali ima nekih ljudskih osobina, kao što su, otvorenost, ekstraverzija i spremnost na saradnju, koje su dobra podloga za razvoj kulturne inteligencije.

Osobe koje donose odluke, a koje su kulturno inteligentne, shvataju da ljudi čije je kulturno poreklo različito u svesti pojednostavljuju složenost postupka donošenja odluka. Oni znaju koji su njihova motivacija i ciljevi prilikom donošenja odluka, a jasno im je da motivacija, ciljevi i načini donošenja odluka kod ljudi različite kulture mogu da se razlikuju od njihovih, kao i to da činioci kulture ponekad mogu da nadjačaju zapadnjački koncept „racionalnosti". Oni se obaziru na etičke komponente poslovnih odluka i na vezu između etičkog ponašanja i osnovnih kulturnih vrednosti. Konačno, samo ponašanje pri odlučivanju, u smislu vrste i količine prikupljenih informacija, procenjivanja merila za odluke i stepena učešća u odlukama, oni umeju da prilagode posebnom kulturnom kontekstu, uz istovremeno poštovanje opštih ljudskih prava.

Sagovornici i pregovarači koji imaju kulturnu inteligenciju znaju da kulturne razlike imaju toliko snažan uticaj na proces komunikacije da one oblikuju svako pregovaranje. Rukovodioci provode dosta svog vremena u razgovoru sa ostalima i ni u jednoj drugoj aktivnosti kulturno poreklo nema toliki uticaj. I jezik i neverbalno ponašanje otežavaju komunikaciju među različitim kulturama. Pregovarači koje odlikuje kulturna inteligencija imaju znanje potrebno da unapred sagledaju razlike u opštenju, primenjuju svesnost tako što vode računa o kontekstu, o ustaljenim pravilima komunikacije i o njenom sadržaju, pa svoje ponašanje u pregovaranju prilagođavaju kako bi napravili ustupke, ubedili, razmenili informacije i/ili uspostavili odnose primerene kako pregovorima tako i kulturnom kontekstu.

Vođe koje imaju kulturnu inteligenciju znaju da je rukovođenje veoma prisutno u svesti njihovih sledbenika. Svi sledbenici očekuju da vođe imaju viziju, da su sposobni da je saopšte i da su vešti da organizuju sledbenike, ali se specifična ponašanja koja ukazuju na te sposobnosti izuzetno razlikuju među kulturama. Vođi koji ima kulturnu inteligenciju jasno je da će njegov stil rukovođenja biti velikim delom usmeren ili na zadatak ili na odnose, ali i da će možda morati donekle da prilagodi svoj stil potrebama sledbenika (na primer, stepenu njihovog kolektivizma). Vođe s kulturnom inteligencijom ne oponašaju nepromišljeno upravljačko ponašanje druge kulture nego pomno obraćaju pažnju na vođe poput njih koji postižu učinak u kros-kulturnom okruženju, te oblikuju svoje ponašanje na odgovarajući način.

Za život u savremenom, globalnom svetu i multikulturnom okruženju neophodna nam je kulturna inteligencija. Sam pojam koji podrazumeva sposobnost uspešne interakcije u različitin kulturama lako je razumeti, ali je potrebno vreme i napor da se dostigne visok nivo kulturne inteligencije. Polazeći od ovih pretpostavki, Dejvid Tomas i Ker Inkson napisali su knjigu koja predstavlja vodič u sticanju ove dragocene veštine.

U prvom delu knjige izložena je osnovna ideja kulturne inteligencije, njena načela i praksa; objašnjeno je šta su to kulturne razlike i na koji način one oblikuju ponašanje ljudi, a sve u cilju razvijanja naše osetljivosti za ponašanje oblikovano kulturom i veština korisnih u kros-kulturnim situacijama. U drugom delu, osnovna načela kulturne inteligencije autori primenjuju na nekoliko tipičnih problema u interpersonalnim odnosima unutar multikulturalnog konteksta kao što su teškoće u komunikaciji, pregovaranju, donošenju odlika" Njihova poruka jeste da je razumevanje kulture težak, ali ne i neizvodljiv zadatak, kao i da možemo uspešno da delujemo u različitim kulturnim okvirima ukoliko naučimo osnovna načela, usvojimo svestan pristup i pokažemo spremnost da delujemo kao osoba prilagodljiva različitim kulturama.

Knjigu "Kulturna inteligencija" kod nas je štampala izdavačka kuća "Clio". Više o knizi na linku.

Članovi i vođe tima koji imaju kulturnu inteligenciju znaju da kulturno raznolike radne grupe i timovi imaju potencijal za izuzetna dostignuća, ali i da ih neke njihove odlike čine podložnijima neuspehu. Ključ u upravljanju raznolikim radnim grupama leži u pokušaju da se sve prednosti kulturnih razlika iskoriste u najvećoj meri, a njihove negativne posledice svedu na najmanju moguću meru. „Kulturno inteligentno" upravljanje timom takođe zahteva da se među članovima tima neguje kulturna inteligencija, a da bi se to postiglo, članovi i vođe tima moraju da razumeju dejstvo grupnog procesa i korake ka postizanju kulturne inteligencije. Rukovodioci tima moraju da obrate pažnju na vrstu grupe, prirodu grupnog zadatka, stepen i prirodu kulturnih razlika u grupi i meru u kojoj je grupa razvila neophodne interne procese za rešavanje sukoba.

Razvoj kulturne inteligencije je proces koji se ponavlja. Svaki put kad se nađemo u interakciji s različitom kulturom dobijamo novu mogućnost da povećamo kulturnu inteligenciju. Kulturna inteligencija može da se razvije i u sopstvenoj zemlji. Ipak, za osobu koja nastoji da stekne kulturnu inteligenciju, vreme koje provede živeći i radeći u stranoj zemlji, bilo po sopstvenom izboru ili zbog posla, može biti veoma korisno.

Voleli bismo kad bismo nekako mogli da vam podarimo kulturnu inteligenciju ili kad biste sami mogli da je preuzmete sa interneta. Međutim, razvijanje kulturne inteligencije podrazumeva naporan lični rad. To je, u suštini, jedan iskustveni proces. I kao takav, često i fizički i emocionalno otperećuje. Međutim, mi ipak smatramo da su samouverenost i kontrola koje ćete imati u prilikama interakcije s različitim kulturama, osećanja koja su vredna napora. Nadamo se da je ova knjiga pomogla da vas podstaknemo na taj put.

Nastavak na B92...