Izvor: B92, 11.Nov.2009, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kucanje na vrata Velikog praska
Do ponovnog pokretanja velikog aceleratora u CERN-u odbrojavaju se poslednje sedmice, a u kanale sto metara pod zemljom kod Ženeve već se ubrizgavaju prvi snopovi protona
Veliki sudarač hadrona (LHC), najveći naučni instrument koji je čovečanstvo do sada napravilo, skoro je spreman za ponovno pokretanje. Slavni CERN-ov akcelerator je zaustavljen u septembru prošle godine, kad je, neposredno posle prvog pokretanja, došlo do havarije zbog koje je između dva magneta u kanalu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iscurelo mnogo helijuma, čime su prekinuta najavljena istraživanja na ovom gigantskom ubrzivaču protona.
"Uradili smo to već jednom, znamo da možemo", čulo se u kontrolnoj sobi akceleratora kad je prošlog vikenda u sektore 2 i 3 ubačen prvi snop protona koji su prethodno ubrzani u nizu manjih akceleratora. "Protoni već kucaju na vrata LHC-a", rekao je jedan od istraživača pre nego što je, uz mlak aplauz i mnogo olakšanja, objavljeno da je snop sa uspehom prošao kroz deo kanala, najavljujući poptuni restart u narednom sedmicama.
Kako bi se popravio prošlogodišnji kvar na spoju dva superprovodna magneta, izmenjeni su mnogi spojevi, ugrađena je razna nova oprema, a nedavno je na LHC instaliran i sistem za rano uzbunjivanje koji bi trebalo da spreči nove havarije.
Sada LHC čeka još čitav niz sličnih testova i procedura. Svi oni će se izvoditi na niskim energijama, da bi, nakon što snop protona bude uspešno centriran, pomoću izuzetno jakih magneta počela i prva ubrzavanja do maksimalnih sudarnih enerija od 7 TeV po snopu. Budući da magneti koji će ih toliko ubrzati rade u superprovodnom režimu, trenutno se jedna po jedan, sektor po sektor, hlade na temperaturu od -272 stepena Celzijusa, koja je uporediva sa temperaturom otvorenog svemira.
Očekuje se da će restart započeti tokom ovog meseca, a da će LHC proraditi najkasnije do božičnih praznika. To će omogučiti da se u sudarima ubrzanih protona oslobode ogromne energije i tako ispitaju najveća savremena pitanja o strukturi materije kao što je (ne)postojanje Higsovog bozona, čestice kojom se "opisuje" pojava gravitacije u svemiru, pitanja o antimateriji i ranom stanju univerzuma, neposredno nakon Velikog praska.
Njegovo prvo pokretanje pratile su bojazni da bi LHC mogao biti toliko moćan da pri sudarima protonskih snopova napravi minijaturne crne rupe, što je izazvalo pažnju javnosti u celom svetu. Ovo pokretanje, pak, najviše je obeleženo strepnjom oko toga hoće li velika mašina uopšte uspeti da proradi i zavrti protone u krug.
S. Bubnjević
Preuzeto od Nedeljnika VREME.
.jpg)
