Izvor: B92, 03.Dec.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krompir u borbi protiv siromaštva
Iako je 2008, koju su Ujedinjene nacije proglasile za Međunarodnu godinu krompira, na izmaku, jedna od glavnih poljoprivrednih kultura u svetu ostaje nezaobilazna u ishrani, u borbi protiv gladi, u suzbijanju siromaštva.
Stotine miliona ljudi zavise od krompira u svom dnevnom preživljavanju. Tamo gde su glad i siromaštvo najveći, skromni krompir je najvažniji rod posle pirinča, pšenice i kukuruza.
Danas se u svetu proizvodi godišnje oko 350 miliona tona krompira >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i to preko 1.000 vrsta, raznih boja, oblika i ukusa. Kina, uz Indiju, daje trećinu svetske proizvodnje.
Svaki stanovnik Zemlje pojede godišnje prosečno 33 kilograma krompira. Rekord drže Belgijanci s 200 kilograma po osobi godišnje.
U njemu podjednako uživaju i bogati i siromašni. Život bi bio nezamisliv bez ovog ploda zemlje koji se koristi na sve moguće načine.
Krompir, prvo povrće gajeno u svemiru, pronađen je u planinama peruanskih Anda. Inke su se hranile njim još pre 6.000 godina. Krompir zovu još i "hlebom s Anda".
Prvi su ga preko Atlantika doneli španski konkistadori, ali kao egzotičnu biljku, botanički kuriozitet. Godinama je na evropskom tlu nalazio mesto među ukrasnim biljkama sve dok ga nisu prihvatili kao jestivu namirnicu najpre u Nemačkoj i Italiji, a kasnije i u Francuskoj.
Tokom više stotina godina krompir je osvojio Evropu, a potom i gotovo sve druge zemlje.
U mnogim narodima postoji i zaštitnik krompira. Kod Iraca je to sveti Patrik, a kod Italijana sveti Antun.
Ovu najomiljeniju, najhranjiviju i najjeftiniju životnu namirnicu mnogi smatraju hranom budućnosti. U vremenima kada se najavljuje velika globalna nestašica hrane, naučnici veruju da bi upravo krompir mogao ublažiti glad koja preti planeti.
Kažu da ne postoji čovek koji ne voli krompir spremljen barem na jedan od bezboroj načina. Čak i kao slatkiš - recimo puding od krompira iz Južne Afrike ili gusti krem od krompira iz Indije.
Krompir može biti koristan i kod manjih zdravstvenih problema. Obloge od narendanog krompira mogu da smanje bolove i umire opekotine ili promrzline na koži. Od njega može da se pravi i rakija, a koristi se i u proizvodnji papira.
Ušao je i u svakodnevni govor, kroz brojne metafore i izreke poput "vreća krompira" ili "vrući krompir".
Slovenija je prva u svetu dobila "spomenik u čast krompiru". Spomenik se nalazi u mestu Senčur, nedaleko od Ljubljane, a podignut je zahvaljujući "Društvu za priznavanje krompira kao samostalnog jela".
Ovo udruženje ima više od 1.400 članova, koji se prilikom upisa obvezuju da će krompir jesti najmanje tri put nedeljno i zauzimati se za njegovo priznanje kao samostalnog jela, a ne samo priloga.
Krompir je izvor ugljenih hidrata, bogat je vitaminom C i kalijumom koji su neophodni pri velikim naporima organizma, stvara osećaj sitosti. Neki ljudi ga se neopravdano klone jer krompir goji samo kada mu se dodaju masnoće.
Najzdraviji je, kažu nutricionisti, kad se kuva ili peče "u kaputu", odnosno neoljušten.
Sve o krompiru može se naći i na veb stranici potato2008.org, multijezičkom sajtu postavljenom povodom Međunarodne godine krompira.
.jpg)
