Izvor: B92, 10.Feb.2011, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krevet kao "bojno polje"
Ovo je tema o kojoj mi je uvek teško da pišem. Uvek mi je bolno da razmišljam ili slušam ljude s kojima se družim ili s kojima radim, a koji su došli u situaciju da im je krevet, na neki način postao „bojno polje".
Piše: Nataša Barolin Belić, seksualni terapeut i savetnik za veze
Važno mi je odmah na početku da objasnim što mislim kad kažem „bojno polje". Naime, nekoliko ljudi koje privatno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << znam i družim se s njima, kao i nekoliko bivših i sadašnjih klijenata našli su se u jednom trenutku svog partnerskog ili bračnog života u situaciji u kojoj se većina ljutnje, zameranja, povreda i optuživanja kanalizirala prema seksualnim odnosima.
Počeli su da se jedno od drugog seksualno udaljavaju, „za kaznu uskraćivaju" seksualne odnose, govore jedno drugom da više nisu privlačni, prestali su da se dodiruju i maze i van seksualnog odnosa.
Na neki način su počeli jedno drugog kažnjavati kroz seksualne odnose. Zato kažem da je njihov krevet postao „bojno polje".
S jednom prijateljicom sam često dugo razgovarala jer joj je bilo teško i nije bila srećna sa situacijom u kojoj su se našli ona i suprug. Uz njenu ću dozvolu i na njihovom primeru objasniti šta želim. (Njihov odnos sada polako ali sigurno ide prema srećnijoj fazi).
Bili su zajedno nekoliko godina. Seksualne odnose su u početku imali, kako ona kaže – redovno. Nisu pričali o seksu jer nisu nikada imali nikakve smetnje. Mazili su se i ljubili često tokom dana.
Nakon nekog vremena ona je shvatila da su im odnosi postali retki. Odlučila je da postane malo aktivnija i prišla mu je nekoliko puta sa željom da inicira seksualni odnos a on ju je svaki put odbio jer je bio umoran ili je morao da završi posao (kući na kompjuteru).
A kad joj je on prišao, ona je osećala da on to „odrađuje" jer oseća da mora. Ona se osetila povređenom i zatvorila se, očekujući da će on to primetiti i prići joj. Međutim, kako on to nije primećivao, ona se sve više zatvarala, bila sve povređenija i otuđenija.
Ni jedno ni drugo nisu učinili iskorak i porazgovarali o situaciji. Ona je počela da ga bocka (onako ispod pojasa) zbog izbegavanja seksualnih odnosa a on joj je, u želji da se odbrani, na to rekao da se udebljala od kad su se upoznali i da možda zato nema više želje za seksaulnim odnosom s njom.
I tu je počeo „rat".
Počeli su jedno drugom da govore razne stvari vezane uz seks, kaže ona da su bili „otrovni" jedno prema drugome. Prestali su da se maze i fizički dodiruju preko dana. Kaže da, kad vrati „film" unatrag, uviđa da je to trajalo mesecima pre nego je svega postala svesna.
Van seksualnog konteksta su dobro funkcionisali, obavljali zajedno aktivnosti kao i pre, družili se s prijateljima, razgovarali o poslovnim problemima i kolegama, planirali godišnji odmor...
U seksualnim situacijma se svako od njih zatvorio iza svog štita i kad je izgledalo sigurno, napadao onog drugog, zatvarajući se, iza svakog napada, opet iza štita.
Jednog dana je primetila da on mobilni telefon uvek uzima sa sobom, gde god ide i počela je da sumnja da nešto taji od nje.
U tom trenutku smo počele da razgovaramo jer me nazvala i rekla da bi došla do mene i nešto me pitala. Plakala je, bila ljuta i tužna, ljubomorna i uplašena.
Svakako, ja sam je pitala zašto ne razgovara otvoreno s njim, zašto mu ne kaže kako se oseća i čega se boji? Rekla mi je da baš zato što se boji to ne radi. Šta ako je on počeo flertovati s nekom ženom? Što ako mu zaista više nije privlačna, kako joj je rekao i ako se to više ne može popraviti?
Što ako ga je oterala od sebe svojim podbadanjima? Što ako... što ako... što ako.... Iz nje je „vikao i plakao" strah. Strah da će ga izgubiti ako se suoči sa njegovim odgovorima.
I taj strah je često najodgovorniji za „rat u krevetu".
Bojimo se da nas drugi/a ne voli, da mu/joj nismo dovoljno dobri, da će nas odbaciti ako pokažemo svoju slabost. I zato radije nastavljamo borbu i ostajemo zajedno kao „sparing partneri" a ne ljubavni partneri. Ostajemo zajedno bez otvaranja bolnih tema, radije nego li da pokušamo da otvoreno porazgovaramo o svemu što nas tišti i boli.
Kad sam joj rekla da time, što izbegava razgovor s mužem, beži od realnosti i bira da živi u iluziji, nije bila srećna.
Često se i u svom radu susrećem s ljudima koji se boje realnosti i radije žive u iluziji i begu od stvarnosti, zbog straha da je ono što bi čuli ili doživeli, kad bi otvoreno stavili karte na sto, preteško za izdržati.
Najčešće je upravo suprotno. Održavanje iluzije je teško a ulazak u stvaran život je lagan kao kad nam netko skine ogroman teret s leđa.
Skrivanje iza štita i neiskrenost je biranje života u iluziji, života u kojem su igrice i igre, podbadanja, „udarci ispod pojasa", izmišljanja, strah i iscrpljivanje. Progovoriti o svemu tome samo nas može osloboditi. Tony de Mello kaže da kad pogledamo iluziji u oči ona se raspline i nestane.
To želim svima koji su se na ovaj ili onaj način našli na bojnom polju. Što više otvorenih razgovora, što više skidanja oznaka „tabu-ne pričaj o tome" to opušteniji i mirniji možemo biti. Ono čega se bojimo manje je strašno i opasno kad o tome progovorimo.
Moja prijateljica je ipak počela da razgovara s mužem, čula je i njegovu stranu doživljaja i povrede koje je on osetio. Čula je njegovu zabrinutost da nije više dovoljno dobar u krevetu jer je osetio da ona izbegava seks a mislio je da je to zato što ona više ne uživa u seksu.
Podbadanja su samo prekrila tu zabrinutost da ne bude izložena jer je tu bio ranjiv. Otvorenost i govor o strahu je pomogla. Ni jedno ni drugo se ne žele rastati, žele da ostanu zajedno. Svakako, otuđenost i gubitak poverenja ne mogu nestati u jednom trenu, ali ono što je dobro kod njih dvoje je da su se dogovorili da nema više podbadanja ni vređanja u području seksualnosti. Kaže ona da, ako mora ponekad biti „borbe", ona mora ostati van spavaće sobe.
Verujem da će im biti dobro, da će sada znati da neguju otvoren razgovor. Iako nisu sva bojna polja kao njihovo, volela bih da ovaj njihov primer bude putokaz i nekim drugim parovima koji se još uvek boje razgovora i otvorenosti o seksualnim odnosima i vlastitoj seksualnosti.
