Izvor: B92, 19.Jul.2015, 14:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kratka istorija poljupca

Jedan od najzanimljvijih istorijskih dokumenata o ljubljenju potiče iz knjige “Divlja Afrika” iz 1864 u kojoj britanski istraživač Vilijam Vinvud Rid opisuje kako se zaljubio u ćerku afričkog kralja.

Foto: See-ming Lee/ Flickr.com

Nakon što ju je ubeđivao nekoliko meseci, uspeo je da izmami jedan poljubac. Nažalost, stvari nisu tekle naročito romantično, jer se nikad ranije nije poljubila, iz prostog razloga što je protumačila da joj je on signalizirao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da želi da je pojede.

Ne izražavaju svi svoju ljubav i obožavanje usnama. Štaviše, novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu “American Anthropologist” piše da svega 46 odsto kultura poljubac “usta na usta” smatra izrazom ljubavi.

Studija je u suprotnosti sa ranijim tvrdnjama antropologa koji tvrde da je to ponašanje gotovo univerzalno.

Čarls Darvin, otac evolutivne biologije, opisao je ljubljenje u knjizi 1872. “Izrazi emocija ljudi i životinja” i napravio bitnu razliku između ljubljenjem u usne i različitih drugih gestova koji podsećaju na ljubljenje. Primetio je da neke kulture trljanje noseva smatraju izrazom ljubavi.

Zabeležio je čak da u pojedinim plemenima udaraju svoje lice tuđom rukom ili nogom kao “razmenu nežnosti”.

Nakon što je prikupio tako zanimljive varijacije na temu poljupca, Darvin je pretpostavio da možda odražavaju instinktivnu želju da osete “zadovoljstvo u bliskom kontaktu s voljenom osobom”.

Neki antopolozi smatraju da je poljubac samo kulturološki fenomen – nešto što učimo u zajednici s drugim ljudima ili vidimo u medijima, a zatim kopiramo. Naravno, stil ljubljenja kakav se praktikuje u Evropi, svakako nije neophodan s reproduktivne tačke gledišta.

Antorpolog Donald Maršal opisao je ljude na pacifičkom ostrvu Mangaja kao seksualno najaktivniju etničku grupu na svetu. Muškarci u kasnim tinejdžerskim i dvadesetim godinama imaju i do 21 orgazam nedeljno (više od 1.000 godišnje), a poljupce u usta uopšte nisu praktikovali do dolaska Evropljana. Jasno je, dakle, da ljudi mogu i bez ljubljenja.

Ipak, nema sumnje da razmena nežnosti barem u vidu “lizanja, trljanja, čupkanja i duvanja u lice”, kako ističe antropolog Helen Fišer, postoji svuda.

Možda i najneobičniji “poljubac” zabeležio je antropolog Bronislav Malinovski 1929. Ljubavnici na Trobrijan ostrvima u blizini Nove Gvineje jedno drugom grickaju trepavice u intimnim trenucima i tokom orgazma.

Kada su ljudi počeli da se ljube u usta?

Nemoguće je saznati, ali je jedan od prvih pisanih tragova o tome star 3.500 godina. Reč je o indijskim Vedama u kojima se ne pominje reč “poljubac”, ali se opisuje kako ljubavnici “prislanjaju usta uz usta”, a muškarac “pije vlagu s usana” robinje.

Odatle se mogu pratiti tragovi u Homerovim , Herodotovim, a kasnije i rimskim spisima.

Ljubljenje je kasnije u nekim delovima sveta gotovo iščezlo zbog religijskih doktrina i straha od prenošenja bolesti.

Evropski način ljubljenja proširen je globalizacijom, a kasnije širenjem kulture.

Nastavak na B92...