Izvor: B92, 03.Okt.2011, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontroverzni dobitnici Nobela za mir
U Oslu je u petak (8.10.) objavljeno da je Kinez Liu Xiabo dobitnik Nobelove nagrade za mir 2010. Prošlogodišnja dodela tog uglednog priznanja američkom predsedniku B. Obami bila je sporna, međutim, on nije bio izuzetak.
Kada je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat godine 1994. zajedno s izraelskim političarima Jitzhakom Rabinom i Shimonom Peresom dobio Nobelovu nagradu za mir, to nije naišlo samo na kritike jevrejskih zajednica.
Čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čiji su simboli bili palestinska tradicionalna marama i opasač s pištoljem, bio je odlikovan za svoje napore u bliskoistočnom mirovnom procesu. Međutim, kada su nekoliko godina kasnije pregovori o nezavisnoj palestinskoj državi u Camp Davidu okončani bez rezultata, tadašnji američki predsednik Bill Clinton za neuspeh je optužio upravo Arafata.
Sporno je bilo i njegovo delovanje kao šefa palestinskih autonomnih vlasti. Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, u to je doba u mutnim korupcijskim kanalima nestalo više miliona dolara međunarodne pomoći, a deo novca čak je upotrebljavan i za podupiranje terorističkih aktivnosti.
Arafat se tek pred kraj svog života javno distancirao od terorista.
Kissingerov problem s lojalnošću
Henry Kissinger nije bio tako sporna ličnost kao Arafat, ali je dodela Nobelove nagrade za mir 1973. godine upravo njemu takođe izazvala kontoverze.
Kao razlog za odlikovanje savetnika američkog predsednika Nixona za sigurnost navedeno je okončanje rata u Vijetnamu. Uprkos tome što je taj rat upravo za vreme Nixonovog mandata još jednom naglo eskalirao i odneo mnoge nevine žrtve. Zajedno s Kissingerom, dobitnikom Nobelove nagrade za mir je proglašen i Vijetnamac Le Duc Tho, međutim, on je odbio da primi nagradu uz obrazloženje da u njegovoj zemlji još uvek ne vlada mir.
Kissinger je kao diplomata i stručnjak za bezbednosnu politiku ostao uvažena ličnost i u godinama nakon dodele nagrade, ali i dalje je sporna ostala njegova lojalnost Nixonu koji se neslavno morao odseliti iz Bele kuće zbog afere "Watergate".
Kissinger se i kasnije vrlo pozitivno izražavao o svom bivšem šefu: "Nixon je imao više pojma o spoljnoj politici nego bilo koji drugi američki posleratni predsednik." Pri tome je uvek iznova pokazivao razočaranje, jer kasniji predsednici nisu želeli njegove savetničke usluge.
Wangari Maathai i teorija zavere
Wangari Maathai je bila prva Afrikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za mir. Ta ekološka aktivistkinja borila se protiv uništavanja poslednjih šumskih područja u blizini kenijskog glavnog grada Nairobija i protiv korupcije u svojoj domovini.
Prilikom dodele nagrade 2004. ona je izjavila: "Ako stvarno želimo da okončamo korupciju jer je loša za našu zemlju, zašto to onda ne učinimo? Za to nam nije potreban novac, nego samo napor celog naroda." Takve su joj izjave donele velike simpatije zapadnog sveta.
Međutim, istovremeno je na šok naišla njezina izjava da je virus side veštački stvoren u laboratorijama zapadnih zemalja kako bi se uništili crnci. I u svojoj domovini Wangari je bila krajnje nepopularna. Na predsedničkim izborima 2007. ostvarila je katastrofalno loše rezultate i nakon toga okončala svoju političku karijeru.
Nagrada kao teret
I mnogi drugi dobitnici Nobelove nagrade za mir nakon dodele su pali u zaborav. Na primer, Jody Williams je zajedno s Kampanjom za zabranu protivpešadijskih mina odlikovana tim visokim priznanjem 1997. godine.
Dve godine kasnije taj je angažman pokazao uspeh: u Ottawi je potpisana međunarodna Konvencija o zabrani protivpešadijskih mina. Međutim, njena domovina Sjedinjene Američke Države do danas nije potpisala taj dokument, isto kao ni Rusija.
Razočarana Jody Williams kasnije je Nobelovu nagradu za mir nazvala "neverovatnim teretom". I pretprošli dobitnik, finski diplomata Martti Ahtisaari, deli to mišljenje. On je u intervjuu za Deutsche Welle 2009. godine izjavio: "Ne postoji skoro ni jedan jedini problem na svetu kod kojeg vas kao dobitnika Nobelove nagrade za mir ne traže da stavite svoje ime ispod nekog apela."
A kako stvari stoje s prošlogodišnjim dobitnikom, američkim predsednikom Barackom Obamom? Jedno je sigurno, kada je proglašena odluka o njegovom odlikovanju, svet nije bio ništa manje iznenađen nego on sam.
Obama do sada nije ispunio velika očekivanja što se tiče njegovih sposobnosti kao mirovnog posrednika. U principu je Nobelovu nagradu za mir dobio na temelju svoje vizije boljeg i lepšeg sveta bez ratova i atomskog naoružanja.
