Izvor: B92, 04.Avg.2014, 15:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kome pripada Ana Frank?

Pre 70 godina nacisti su otkrili skrovište Ane Frank. Ona i njena porodica odvedeni su u koncentracioni logor. Ana Frank postala je simbol holokausta. Ali, gde je granica između negovanja uspomena i komercijalizacije?

Pred kućom Ane Frank u Amsterdamu svakog dana vlada velika gužva. Posetioci se uskim stepenicama penju do malih, mračnih soba, u kojima se, zajedno sa svojom porodicom, skoro dve godine skrivala Ana Frank. To je mesto na kome je ona pisala svoj čuveni dnevnik.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Na današnji dan, pre tačno 70 godina, porodica Frank je otkrivena i transportovana u logor. Petnaestogodišnja Ana i njena sestra umrle su od bolesti i iscrpljenosti samo nekoliko nedelja pre oslobođenja logora Bergen-Belzen. Preživeo je samo otac koji se posle rata odselio u Švajcarsku, gde je 1980. godine i umro.

Opasnost od banalizacije

Popularnost Ane Frank ne jenjava. Kuću u kojoj se krila svake godine poseti više od milion ljudi iz čitavog sveta. Taj mit ima i svoju cenu. Holandski istoričar Bart Valet upozorava na opasnost od banalizacije. „Pravo je čudo da se u Amsterdamu još ne prodaju majice i šolje s likom Ane Frank“, ironičan je Valet.

U knjigu utisaka u muzeju upisale su se i pevačke zvezde, kraljevi, fudbaleri… Kada je pre nekoliko godina trebalo da se poseče drvo kestena u dvorištu kuće Ane Frank, došlo je do protesta. Izdanci tog kestena sađeni su potom širom sveta kao skupocene relikvije, pa tako i u bašti Kongresa u Vašingtonu.

Opasnost od marketinške zloupotrebe lika Ane Frank je velika. Sledeće, 2015. godine, ističe 70-godišnja zaštita autorskih prava i tada će svako moći da citira njen dnevnik.

Dva čuvara uspomene

Postoje dve organizacije koje se brinu za očuvanje uspomene na Anu Frank i sprečavanje komercijalizacije. Međutim, i između tih organizacija vlada rivalstvo. Kome pripada Ana?

Organizacija „Fondovi Ane Frank“ iz Bazela upravljaju nasleđem njenog oca Ota i imaju autorska prava na objavljivanje dnevnika. Ali, tu je i „Fondacija Ana Frank“ koja se brine o njenom poslednjem skrovištu u Amsterdamu.

„Fondovi Ane Frank“ iz Bazela vlasnici su i ekskluzivnih, filmska prava. Nemačka televizija ZDF nameravala je da snimi film o devojčici koji bi bio prikazan iduće godine, na 70. godišnjicu njene smrti. Međutim, posle dugotrajnih pravnih natezanja s naslednicima, ZDF je odustao od projekta. Organizacija iz Bazela je takođe sudskim putem uspela da dobije i dokumenta Ota Franka koji su se nalazili u „Fondaciji Ane Frank“ u Amsterdamu. Oni bi trebalo da budu izloženi u novom muzeju u Frankfurtu, gde je Ana Frank rođena 1929. godine.

Kritike na račun predstave

Poslednji spor o negovanju uspomene na Anu Frank rasplamsao se oko pozorišnog komada „Ana“, koji je maja ove godine premijerno izveden u Amsterdamu. Predstava bi trebalo da gostuje širom sveta.

Jedna privatna firma specijalno za tu predstavu, sagradila je pozorište. I odmah se našla na meti kritika. Mnogi je optužuju za komercijalizaciju. Među njima je i „Fondacija Ana Frank“ odakle je ocenjeno da se taj komad „prodaje kao zabavno veče sa grickalicama“.

Ima i drugačijih mišljenja. Mnogi ističu da je upravo ta predstava pokazala svu snagu dnevnika. Kroz kulise i multimedijalnu prezentaciju delova njenog dnevnika, Ana Frank ponovo je oživela – kao talentovana tinejdžerka, neispunjenih snova.

Nastavak na B92...