Izvor: B92, 18.Jun.2011, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko žena je previše?

Broj 12.720 je broj žena sa kojima je jedan poznati američki glumac imao seksualne odnose. Tako piše u njegovoj (neautorizovanoj) biografiji.

Piše: Nataša Barolin Belić, seksualni terapeut i savetnik za veze

Inspirisani tim podatkom, neki naši mediji zapitali su muškarce iz sveta šoubiza u Hrvatskoj, da li se oni mogu pohvaliti sa sličnim (ili manjim ali ipak iznenađujuće velikim) brojem partnerki sa kojima su imali seksualne odnose. Mogli smo tako videti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čuti i pročitati razne podatke s velikim brojevima i muškarce koji se navedenim brojkama diče.

Razmišljam o tim muškarcima. Iskreno, vrlo sam skeptična prema takvim brojevima i prvo se pitam zašto imaju potrebu javno ponuditi broj žena sa kojima su delili trenutke koje bismo (na prvu ruku) nazvali intimnima. Mada je pitanje koliko je uopše intimnosti prisutno u susretima koji su važni zato što su jedan broj više? Dakako da verujem da ima muškaraca koju su imali seksualne odnose s jako puno žena, da li i koliko dodaju kad javno iznose brojeve, u stvari nije mi ni važno, jer ono o čemu želim govoriti jednako se može primeniti na onog muškarca koji kaže da je imao preko 12.720 žena kao i na onog koji kaže da je bio sa preko 600 žena.

Zamišljam muškarca i ženu koji žele imati seksualni odnos: Leže jedno pored drugog u krevetu, dodiruju se, ljube, miluju i osećaju kako im želja raste, kako im se dah ubrzava, tela drhte osećajući žudnju za sjedinjenjem i pojačanjem užitka koji je već sama želja pokrenula.

A onda pomislim, to ne može biti tako kad muškarac broji „Da li mi je to 573 partnerica? (ili 5.733, svejedno)" Ne, ne mogu videti lepotu susreta dvoje ljudi u takvom odnosu - sve što se u meni pokrene kad razmišljam o lepoti intimnog odnosa dvoje ljudi, o zadovoljstvu koje takav trenutak može dati, nestane kad pomislim na „zakon velikih brojeva".

Svesna sam da ne mogu ući u um i svest tih muškaraca ali sebi dozvoljavam da razmišljam kakav je njihov doživljaj svake od tih žena s kojom su delili seksualne trenutke? Na koji način su ih odabrali? Da li su se samo našle na istom mestu na kojem su bili i oni? Ili su od nekoliko žena odabrali onu koja im se najviše svidela? Ili su samo pomislili „još jedna" i otišli sa njom ni ne pogledavši je dobro? Možda je nisu sami ni birali nego su samo otvorili vrata i pustili u sobu ženu koju im je neko drugi odabrao i doveo? Šta žene predstavljaju tim muškarcima? Da li pamte neku od njih? Po čemu ih pamte?

Što više razmišljam sve više osećam da zaista ne mogu razumeti niti pretpostaviti kakav doživljaj žena ima muškarac koji svaki dan (tako se naime izjasnio na početku spomenuti glumac) ima seksualni odnos s drugom ženom (ili više njih u raznim kombinacijama).

Kao terapeut pokušavam razmišljati šta pokušavaju nadoknaditi takvim seksualnim životom? Kakva li je to golema praznina u njima koja ih vuče svaki dan drugoj ženi? I kako mora biti nevažan i nekvaliteta takav seks, kad ne požele ostati sa jednom ženom nekom vreme i ponoviti iskustvo seksualnog odnosa s njom? Da li se boje intimnosti i bliskosti? Ili je u njima čvrsto uverenje koje ih stalno vuče i ne da im odmora, da su toliko veći i bolji muškarci sa koliko više žena su bili?

Razmišljam i o tim ženama. Da li su znale da je muškarac s kojim su se našle u krevetu bio pre njih s nekoliko hiljada (ili stotina) žena? Da li im je to uopše bilo bitno? Verujem da je među toliko žena bilo onih koje su htele samo još jednu recku više, pohvaliti se da su bile s poznatom facom, moguće da je bilo i onih koje, kad su se probudile, u prvi tren nisu znale ni s kim, ni gde su. Isto tako verujem da je bilo i žena koje su se nadale stvarnoj intimnosti i onda se našle povređene, prazne i razočarane.

Mojim klijentima kažem da je u seksu normalno ono što je njima (kao paru) normalno i da se ne trebaju obazirati na santimetre, vreme trajanja i učestalost seksualnih odnosa o kojima drugi pričaju ili o kojima čitaju ili gledaju u medijima. Tražim u sebi odgovor da li takav stav mogu imati i prema muškarcima o kojima sam danas pisala? Da li mogu prihvatiti da je i njima normalno imati tako veliki broj žena?

Ono što nalazim u sebi je nepoverenje, oprez i osećaj da je takav seks, u stvari jako tužan i odsutan. Verujem da je seks dvoje ljudi koji osete bliskost, intimnost, toplinu u susretu i koji se jedno drugome s poverenjem predaju, onaj seks koji može, osim telesnog užitka dati i duboku ličnu ispunjenost. I takav seks ne bih menjala ni za kakav zakon velikih brojeva.

Nastavak na B92...