Izvor: B92, 06.Feb.2011, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko poznajete žene?
Pored toliko prečica ka odgovoru na pitanje: "Ko je žena?" koje nam nude drugi, pored toliko recepata u kojima kao poslednje uputstvo dođe i zabrana da se bilo šta u tom receptu menja ili improvizuje, postaviti ovo osnovno pitanje i pokušati da se na njega odgovori decentrirajući se od svojih potreba i očekivanja od žena, svejedno da li smo sami žena ili smo kao muškarci upućeni na žene, predstavlja izazov.
Piše: Ratko Topalović, B92
Fotografije: tommerton2010/flickr.com
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Hajde da pokušamo da se pomaknemo korak unazad, bar jedan. Ili onoliko koraka unazad koliko nam je potrebno da zanemarimo sve što mislimo da znamo o ženama. Da probamo da damo odgovor na pitanje ne saplićući se ni o jednu prečicu ili recept, kojima smo i kao muškarci i kao žene, bombardovani od kada smo došli na ovaj svet, počev od prve informacije koja je bila saopštena o nama – dečak ili devojčica, pa čak i pre toga.
Da bismo se uspešno sklonili od predrasuda, poslužićemo se jednim, dovoljno opštim i obuhvatnim, modelom ženskosti koji je napravila učenica Karla Junga, Toni Volf, proširujući ga radovima kasnijih autora jungijanske orijentacije.
Toni Volf je prvobitno skicirala 4 strukturalana oblika ženskog i nazvala ih: Majka, Hetera, Amazonka i Posrednica. Ova četiri arhetipa grade pozornicu na kojoj žena proživljava svoju životnu priču.
MAJKA
Žena kao Majka pruža " [...] materinsku negu i brigu za sve što je nerazvijeno, što je u procesu nastajanja, čemu je potrebna pažnja, pomoć i zaštita [...] može da podrži ljude i ideje bez oholosti i stvori prostor za ono što treba da raste, pruži sigurnost onome što je još neispunjeno i traži prostora za psihički razvoj."
Ovaj arhetip ima "kolektivnu orijentaciju prema ljudima – prema muškarcu kao prema "mužu" pre nego prema njegovoj osobenoj individualnosti ili prema deci kao "deci" pre nego prema njima kao jedinstvenim ličnostima."
U negativnom ispoljenju ovog arhetipa, žena će pružati podršku onome ko ju je prerastao, kome nije potrebna i biće posesivna. "Stav preterane brižnosti govori o nedostatku poverenja u snagu i nezavisnost drugog. Ovim se podrazumeva da drugi ne može ništa da učini, i stoga ne sme ni da se usudi da učini bilo šta [...] da on nema pravo da postoji nezavisno od negujuće žene".
Poseban vid negativnog ispoljenja ovog arhetipa je Mučenica. Žena čije Ja nema prema kome da bude majčinsko, oseća se prazno, pokušava da prodre u štićenike, da se ostvari preko njih i oseća se povređenom i izneverenom ako oni ne ispunjavaju njena očekivanja. Oseća se nedovoljno kompenzovano za žrtvu svog materinstva, izaziva osećanje krivice u drugima i putem njega pokušava da manipuliše. Potreba da joj se iskazuje zahvalnost je beskrajna i nikad se zaista ne može zadovoljiti.
Nezreliji vid mučenice je Manipulatorka. Ne shvatajući celinu situacije i okruženja, bez dugoročnih uvida i sa kratkoročnim ciljevima, svesno i nesvesno koristi informacije, ideje, objekte, ljude da natera okruženje da se posveti i uvaži njenu ličnu važnost i veličinu.
Još jedan mod ispoljavanja arhetipa Majke je Saboterka. Ona deluje iz pozadine, tiho i neprimetno, ne želi da bude suviše vidljiva, ali ne želi ni da se primi ikakve odgovornosti za svoja dela. Vođena je, pre svega, idejom veličine, grandioznosti tj ego inflatornim idejama. I dok mučenica prenaglašava svoju žrtvu, Saboterka se nikad zaista nije žrtvovala, te odsustvo žrtve sakriva i opravdava tako što svoju decu gleda kao na slabe i nesposobne.
Nezreliji vid Saboterke je Dama u nevolji. Ne shvatajući svoju okolinu, nenaučena, loše pripremljena, nesposobna da se sama snađe i pobrine za sebe, samoapsorbovana, ne znajući da se odnosi prema drugima, čeka na Božansku intervenciju i potrebno joj je da je neko drugi spase od nje same.
U odnosu sa tipom Majke, muškarac, budući da je pre svega "Muž" i "Otac", a ne ličnost, lako može da se pored nje oseća kao deo kućnog pribora ili, u boljoj varijanti, kao sin. On će ovo često doživeti kao napad na svoju ličnost i može da pokuša da nadoknadi to sa posvećivanjem poslu ili nalaženjem ljubavnice.
Žena koji svoj identitet oslanja pretežno na mod Majke, od celog muškarca gledaće prvo u ono što Jung naziva personom, tj reagovaće na njegov položaj u svetu, ugled, status, na ono kao on izgleda u očima sveta. Ono što sadržinski prelazi ovu ulogu, doživeće kao pretnju i nipodaštavaće i prigušivaće druge muževljeve potrebe i ambicije.
HETERA
Na suprotnom polu od Majke je Hetera. Pratilja, tatina ćerka, zavodnica... Zainteresovana, pre svega, za "jedan na jedan" odnose.
Nju zanima ličnost muškarca, a deca nisu grupno "deca" već je svako jedinka. Za nju, ljubav je sama za sebe cilj, a ne nešto podređeno porodici i društvnim obrascima. "U muškarcu izaziva osećanje lične vrednosti nezavisno od kolektivnih uzora [...] Nadahnjuje muškarca da učini gorostasne podvige".
U negativnom ispoljenju "[...] baveći se kolebljivošću individualnih osećanja, može ispoljiti nemoć u bilo kakvom trajnijem predavanju svojim vlastitim stavovima ili nekakvoj stvarnoj vezi [...] Može voditi život koji će biti ispunjen emocionalnim lutanjima i površnim vezama". Može biti toliko uporna u podržavanju muškarca da sledi neki svoj iluzorni talenat da on izgubi osećaj za realnost.
Jedan od modova Hetere je Tatina ćerka. Vezana za oca, idealizuje ga, želi njegovo vreme, pažnju, priče, ideje, poduke, razgovore... Nudi dečje obožavanje, ali ne i odgovaranje na potrebe drugog ili ravnopravno učešće u razmeni ideja. Kao znak ljubavi može se sklupčati u krilu i tu zaspati.
Drugi mod je Fatalna žena. U osvajanju muškarca, oslanja se na izgled, veoma vodi računa o tome kako se fizički predstavlja. Strpljiva, glavni cilj joj nije da odvuče muškarca u krevet, već da ga navede da zbog tog cilja kompromituje sebe i svoje ciljeve i principe, postižući tako ličnu moć nad njime.
Sledi Zavodnica. Sve je u prezentaciji, načinu na koji ona ili nešto izgledaju. Osmišljene slike uvek sugerišu neko obećanje zadovoljstva i nagrade, ali se to obećanje niti izgovara niti daje. Ona je umetnica u tome da navede muškarca da misli ono što ona želi da on misli, bez da ikada to pokaže. Oni ostaju zauvek gladni i željni sugerisane nagrade, želeći još i još, ali svoje implicirano obećanje ona nikada ne ispunjava.
Prostitutka. Intuitivno osećajući vrednost svoje ženstvenosti, stavlja novčanu vrednost na svoju seksualnost. Prednosti Hetere kao inspiracije muškarcu se gube.
AMAZONKA
Samostalna i nezavisna, "mamina devojčica" u pozitivnom ispoljavanju karakteriše je " [...] nezavisnost zasnovana na vernosti ženskom principu [...] stvara identitet koji ženi omogućava da se oseća kao prava ličnost, a ne kao kopija muškarca. [...] najodanija onome što je zaista žensko i ispunjavanju svojih vlastitih ženskih ciljeva i namera. Njen psihološki razvoj nije u celosti zasnovan na vezi sa muškarcem [...]".
U negativnom ispoljenju, može ostati zakucana u "jednopolnu orijentaciju", u odnos majka – ćerka, preuzeti kolektivne muške vrednosti gradeći izgled "snažne žene", spolja gledano energične i jake, dok iznutra ostaje pasivna , bez ideje i lične inicijative. Ili, nasuprot, da potisne svoju seksualnost i postane "hladna žena" čija seksualna želja, budući da ne može lično da se poveže s muškarcem, izlazi kao sila u vidu napada besa i bola. "Nedostaju joj strpljenje i razumevanje za sve što je još nerazvijeno ili je u procesu razvoja".
Jedan od modova ispoljenja Amazonke je Avanturistinja. Željna izazova, bilo da su fizički ili mentalni, sa jasnom i fokusiranom namerom, pokušava da ovlada svojom teritorijom. Uživa da dobija pohvale za posao koji je završila i nije mnogo zainteresovana za to kako se osećaju oni drugi protiv kojih se takmičila.
Drugi mod je Kučka. Ili malo snažnije rečeno – kastrativna kučka. Amazonka koja, pored osnovnih osobina, ima i snažnu ljutnju na muškarce. Ova ljutnja se najčešće ispoljava upravo u vezi sa muškarcem, uživa da im nalazi mane, slabosti i da ih bombarduje s informacijama o nepravednom patrijahalnom uređenju sveta.
Nezrelija varijanta Avanturistinje je Prkosnica. Uverena da su sva pravila nefer, ona ne zna kako da ta pravila koristi na svoju dobit. Puna je kreativne energije, ali odbija vođstvo i zato energija ostaje neusmerena i neostvarena. Uverena je da je niko ne razume.
Sledeća varijacija Amazonke je Žrtva. Vrlo slična Kučki, ali poražena. Odustala je od karijere radi porodice i nema nameru da prekine da bude kivna povodom toga, ali ni da nastavi da se bori za sebe. Živi u prošlosti i ne dozvoljava ranama od poraza da zacele i tako nastavi dalje.
Još jedna nezrelija varijanta Amazonke je Ranjena devojčica. Stvarno povređena kao dete ili ne, ona sedi i čeka, govoreći da je nesposobna da ustane i da se igra sa drugom "velikom" decom. Za ovu sudbinu krivi druge, a život organizuje često oko potrage za majkom – zaštiticom, s kojom, kad je nađe, ima ambivalentan odnos, jer je dobijena zaštita ostavlja u osećanju zarobljenosti.
POSREDNICA
Ili Medijum. Na suprotnoj strani od Amazonke. "[... ] uronjena u psihičku atmosferu svoje sredine, u duh svog vremena i, iznad svega, u kolektivno nesvesno." Kao "mudra žena" ona "[...] pozitivno uobličava sve ono što je još u vazduhu i tek počinje da traži svoj izraz [...] U drugima izaziva nadahnuće, a time oni postaju svesni svojih i tuđih psihičkih sadržaja". Često je posvećena onome što vidi kao duh epohe ili poslovima onih ljudi koje vidi kao predstavnike tih novih trendova i kao vođe. "[...] intuitivno predoseća i proživljava razvoj tuđih sposobnosti."
Negativno, žena može da bude toliko preplavljena ovim nadolazećim sadržajima koje anticipira i predoseća, da njeno Ja oslabi, pa čak i potpuno nestane. Tako može da se svede na puko sredstvo izražavanja kulturnih trendova i postaje uzročnik pometenosti i razaranja.
Neke od varijacija ispoljenja ovog arhetipa su:
Umetnica. Puštajući život da teče kroz nju, često verujući da je energija koju oseća iznad nje same, kanališe je kroz različite forme umetničkog izražavanja.
Gatara. Kopajući aktivno po nesvesnom, ona u zamenu za novac, predviđa budućnost, gleda u karte, šolju i sl.
Tračara. Nalik Umetnici, pokušava nešto da iskaže, mada nije sigurna šta je to, a način koji bira nije kreativan. Nalik Gatari, traži nešto nadajući se da će dobiti nešto za uzvrat, ali, nasuprot njoj, ne zna ni šta traži ni šta može da dobije za uzvrat.
Nevinašce. Pravo nevinašce koje jednostavno govori ono što jeste, nesvesno toga kakav to uticaj može da izazove na slušaoce ili intuitivna žena koja je, uplašena svojom osetljivošću na nevidljivo, odlučila da okrene glavu od svega toga i da se pravi kao da ništa od toga nepostoji, da se pravi nevinašcem.
Da li smo propustili nešto? Neki način na koji se žena može opisati? Ako i jesmo, kategorije su dovoljno obuhvatne da možemo ovako pregledno sve zajedno da ih smestimo na ono mesto od koga treba da napravimo korak unazad i pokušamo da odgovorimo na pitanje iz naslova.
Na pitanje: "Ko je žena?" možemo sad odgovoriti ovako:
Ništa od navedenog i sve navedeno.
I Majka i Hetera i Amazonka i Posrednica. Ni Majka ni Hetera ni Amazonka ni Posrednica.
Žena je ona koja MOŽE DA BUDE sve to... nešto od toga... ništa od toga, nekad jedno nekad drugo, s jednim jedno s drugim drugo. Žena je ona koja, imajući pristup svim tim ženskostima,može da ih upotrebljava i raspoređuje u svom životu kako joj je volja. Ona je ona koja o svemu tome odlučuje, ona koja ima izbor, slobodnu volju, priliku za kreativnost u upotrebi svih ovih modova postojanja i odnošenja tokom svog života i u odnosima koje gradi s drugima.
Kad god strpamo konkretnu ženu u bilo koju od ovih kategorija, rekavši umesto – to je nešto što žena može da bude – da ona to jeste ili da treba to da bude; mi je osiromašujemo, negiramo i uskraćujemo joj pravo na slobodu volje i izbor. Kada žena sama ovo učini, učita se potpuno u neki od ovih modova, negirajući u sebi druge svoje mogućnosti, deleći sebe na poželjne i nepoželjne delove, čini ovo isto, odriče se od svoje slobodne volje i prava da postane cela. Predaje svoju vlast nad sobom drugima, stereotipima i očekivanjima.
Ako se žena poistoveti s društvenim očekivanjima i zabranama i svede na njih, ne samo što će onemogućiti svoju celovitost, a time i zadovoljstvo sobom i ispunjenost svog života, već će ono što je zabranjeno isplivati kao izvitoperenje onoga što je očekivano. Brižna majka koja je ostavila nerazvijenom i nesvesnom zavodnicu u sebi, ugušice svoju decu preteranim zalivanjem svojim osećanjima i potrebama i neće im dozvoliti da se razviju u cele, posebne, ličnosti i imaju svoj život. Nasuprot, zavodnica koja je isključila brižnu majku iz sebe, zavodiće i svoju decu, biće prijateljica ćerci, a devojka sinu.
Iako se ne može očekivati da će društvo kao uticaj promeniti ploču i prekinuti da nam propisuje prihvatljive i neprihvatljive načine, možemo se, tu i tamo, kao individue, podsetiti da smo osobe i da imamo slobodnu volju. Možemo se odmaći korak unazad i proveriti kuda idemo i da li to radimo svesno ili nesvesno, da li smo vlast nad svojim životom i sudbinom predali drugom ili društvu na račun svoje dobrobiti. Možemo da se setimo da, ne samo što možemo da imamo polne uloge, ako ih ne preispitamo i kreativno pristupimo njima, da je ishod da polne uloge imaju nas.
Iz bilo koje od uloga, naše potrebe mogu samo delimično da budu zadovoljene. I ženske i muške. Da, naravno, lakše je kroz život i u odnose ići s pojednostavljenim receptima o tome ko, šta, kada i kako treba da radi nego sa preplavljujućom slobodom koja pritom nosi snažno osećanje odgovornosti za izbore koje činimo i za odnose koje gradimo. Ali, ne moramo potpuno zatvoriti vrata za slobodu i ličnu odgovornost sakrivajući se iza recepata, niti preuzeti na sebe odgovornost za celi svet i sve ljude. Možemo se pomalo i postepeno učiti slobodi i ličnoj odgovornosti koristeći modele kojima nam je kondenz predaka oblikovao realnost u kojoj živimo.
Pre svega, možemo da tražimo svoju slobodnu volju nazad, da njome, kao žena stanemo tamo gde ćemo se najudobnije i osećati, za tablu s "on-off" prekidačima za sve ove opcije koje imamo za svoj životni put i ostvarenje; a kao muškarac, prekinemo da budemo kivni na neke od modova ženskosti koje pokušavamo da izbegavamo i osuđujemo ili da ih kruto propisujemo, jer nam je za puno zadovoljenje potreban baš svaki deo ženskosti. Cela žena će biti sasvim taman celom muškarcu, nema šta da žulja.
A pošto ovo znači da moramo da radimo na sebi, da učimo, da preživimo i neke teške poraze, svakako, možemo i da pokušamo da pobegnemo od ovih životnih lekcija i zabavljamo se sa igranjem uloga, repetativno kuvajući svoje živote po nepromenjivim receptima, misleći da to samo život kuva bez našeg učešća i saglasnosti, da budemo ono što "jesmo", nikad i ne pokušavši da postanemo ono što tek možemo da budemo.
.jpg)
