Izvor: B92, 25.Maj.2010, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta gospodin Savršeni?
Elitne svetske agencije specijalizovane za pronalaženje idealnih partnera ženama uzimaju veoma ozbiljan novac da bi im pronašle što bolji kalibar muškarca. Da li im (agencijama) to stvarno polazi za rukom?
Na prvi pogled par koji zadovoljno uziva u večeri, zadubljen u veoma živu konverzaciju izgleda slično kao i toliko drugih mladih ljubavnika bilo gde na svetu. Ona je obučena besprekorno, seksi taman koliko treba, a njen partner izgleda veoma zadovoljan sobom, ali se ipak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vidi da je pomalo nervozan. Ima svako pravo da to bude. I on i ona su za privilegiju prvog susreta platili po hiljadu dolara jednoj od vodećih agencija za upoznavanje. I to još pre šest meseci. Deluje nadrealno? S ove (geografske) tačke gledišta – prilično. S neke zapadnije ili severnije, verujte mi, ne uopšte!
To je trend koji u sve većoj meri postaje uobičajena stvar, posebno među mladim profesionalcima koji zarađuju ozbiljne novce. Devojka s početka naše priče ima 29 godina, direktor je marketinga ozbiljne kuće čiji su ofisi smešteni u zapadni London. Okrenula se mogućnostima elite datinga (agencijama koje pružaju mogućnost sparivanja isključivo elitne klijentele) u očajnoj želji da nadogradi svoje mesto u društvu time što će zaokružiti i svoj emotivni status.
Nakon dve godine upornog ali bezuspešnog traganja za onim pravim – kroz susrete na slepo i upoznavanje preko interneta, umorna od uobičajenih gluposti koje singl ženu mogu da snađu u internet pričaonicama bila je oduševljena kada je čula za Elite Club, high class agenciju koja joj se učinila kao „investicija u koju je totalno pametno uložiti". „Činilo mi se da ću tako sigurno imati bolje šanse da upoznam kvalitetnijeg muškarca". Ulazna članarina je samo 600 funti, a nakon što to paltite sledi vam rigorozan i detaljan intervju od sat i po sa izvršnim direktorom agencije. Onda na red dolazi rata za prvi mesec – 150 funti. Ipak, danas su ona i njen partner s početka priče (investicioni bankar 10 godina stariji od nje) u vezi i razmišljaju da počnu da žive zajedno. Priča sa srećnim krajem? Pametno ulaganje? Slučajnost ili dobro isplaniran i odrađen posao?
U poslednje dve godine elitne dating agencije imaju sve više članova. Potražnja za njima je sve veća bez obzira na ekonomsku krizu i lošu finansijsku klimu. Izgleda da je bez obzira na sve, pronalaženje ljubavi nešto s čim jednostavno nismo spremni da pravimo kompromise. Većina članova ovih elitnih klubova opravdava visoku mesečnu članarinu pričom da to vidi kao dobru investiciju u budućnost, baš kao što posedovanje članske karte besmisleno skupog fitness centra obrazlažu ulaganjem u svoje zdravlje. A same agencije urade tako precizan i detaljan psihološki profil ljudi pre nego što ugovore neki susret da je mogućnost pogreške ili rizik sveden na manje od minimuma.
Vodi se računa o tome da potencijalni partneri potiču iz sličnog porodičnog okruženja, da su imali slično ili isto obrazovanje, da imaju jednake ambicije, političke opcije, interese, hobije... Većina bivših članova tvrdi da sami, bez pomoći agencije, svog idealnog partnera nikada ne bi uspeli. Ne bi ga sreli u kafiću ili upoznali preko prijatelja. „Nema šanse", tvrdi žena čija se elite dating avantura takođe srećno završila.
Veliki gradovi Evrope imaju po jednog singl muškarca na tri slobodne žene, a članstvo većine ovih agencija u proseku čini 60% žena i 40% muškaraca. Bihejvioralni psiholog Jo Hemmings kaže da ove agencije pružaju usluge novom naraštaju žena koje imaju profesionalan, proaktivan pristup i životu, i pronalaženju ljubavi. Neki drugi psiholozi misle da je trend elitnih agencija prosto proizvod i zahtev vremena. Danas tradicionalni načini pronalaženja partnera – preko porodice ili prijatelja – jednostavno ne funkcionišu.
Ne postoje više druženja kakva smo nekad imali. A radno vreme žena je mnogo duže nego što je ikada ranije bilo. Postali smo „make-it-happen-now" društvo tako da je zabavljanje koje se plaća novcem logičan rezultat. Žene u ranim tridesetim dans imaju ozbiljnu finansijsku sigurnost, a elite dating je postalo sigurna i poverljiva alternativa upoznavanju muškaraca u barovima ili noćnim klubovima (sa nesigurnim ishodom).
Logika je prosta: „Ako angažujem agenciju za zapošljavanje da mi pronađe odgovarajućeg radnika za određenu poziciju, zašto to isto ne bih uradila i kada želim da pronađem odgovarajućeg partnera?" Pogotovo što vam te elitne agencije obećavaju fantastičnog, odgovarajućeg muškarca i ekskluzivne žurke samo za članove... To što taj gospodin Savršeni vama uopšte ne mora da odgovara – pa to je sve stvar kalkulisanog rizika u investiranju.
A kako ove agencije funkcionišu? I da li su zaista vredne novca koje im žene ostavljaju?
Berkeley International - najelitniju agenciju u Velikoj Britaniji, koja predstavništva ima u Londonu, Monaku, Kanu i Njujorku, vlasnica opisuje kao haute couture label u svetu datinga. Ta agencija obezbeđuje ekskluzivnu, diskretnu uslugu upoznavanja za svoju probirljivu, imućnu klijentelu i na internetu je opisana kao „ekskluzivna agencija za upoznavanje za one uspešne i ostvarene". Cena članarine se kreće od 6.000 funti (plus pdv) pa sve do 30.000 funti na godišnjem nivou.
Agencija tvrdi da je otvorena za sve koji su u stanju da prođu oštre kriterijume uvodnog intervjua ako, naravno, imaju dovoljno novca za početnu investiciju. Ako ste se baš namerili da postanete član elitnog Berkeley International kluba početni koraci izgledaju otprilike ovako: prvo ih nazovete i tamo vam ljubazno osoblje objasni da morate da zakažete face-to-face sastanak sa direktorkom zaduženom za klijente, gospođom Mairead Molloy, za koju će vam reći da je trenutno u Kanu ili Njujorku, na sastanku sa zahtevnom evropskom ili američkom klijntelom.
Dakle, na razgovor ćete morati da pričekate. I da budete strpljivi dok se ne pojavi slobodno mesto u gustom rasporedu. Iako su ljudi koji se javljaju na telefone agencije veoma ljubazni i prijateljski nastrojeni cela stvar deluje malo zastrašujuće, kao da vam je namera da se ugurate u nekakvo tajno društvo. Ako ste stidljivi po prirodi i ne baš uporni, bolje da čitavu stvar završite još tu, na prvom koraku – čak i taj prvi, inicijalni telefonski razgovor ozbiljno je zastrašujući.
Verovatno još ekskluzivniji SeventyThirty klub (nazvan po pretpostavljenom idealnom odnosu posao/privatan život svojih klijenata) bezobzirno se reklamira sloganom „ for cash rich/time poor" i tvrdi da njihov profajling proces nepogrešivo otkriva i sve potencijalne sponzoruše (muške i ženske). Ovde vam je godišnja članarina od 6.000 do 50.000 funti (plus PDV, naravno), s tim da je ova poslednja cifra rezervisane za „black star" članstvo, nešto kao kad imate crnu american express karticu pa na Petoj aveniji kupujete bez limita. Ovaj specijalno specijalni paket (ako ste vlasnica black star kartice) podrazumeva sledeće usluge: profesionalnu provodadžijku (ili provodadžiju) dostupnu na mobilnom telefonu samo za vas osam sati dnevno, stručnog konsultanta na polju poboljšanja ili, ako je potrebno, promene vašeg ličnog imidža i life coaching (to znate šta je?).
Caka je u tome da vam je potrebno tačno milion funti (dostupnog bogatstva) da biste stekli pravo na ovu vrstu ekskluzive i postali punopravan član. Kompanijski vebsajt otvoreno kaže: „prihvatamo samo telefonske pozive bogatih pojedinaca." Intervju-inicijacija za SeventyThirty agenciju takođe traje 90 minuta, vodi ga psihoterapeut koji vas bombarduje gomilom najrazličitijih pitanja, od toga šta su vaši roditelji bili po obrazovanju i koliko su zarađivali do toga koliko imate kilograma i koliko ste materijalno „teški" (i nekretnine se računaju). Čak i za one s najjačim stomacima ovo je previše.
Super šik gospođa u dizajniranoj garderobi sa osmehom vas rešeta tim pitanjima, kao da joj je namera da vas unapred odvrati od namere da pristupite njihovoj mreži. Sve vreme se pitate da li ste zaista dovoljno dobri da bi vas oni regrutovali, bez obzira na to što imate dve dipolome, dva doktorata, uspešnu karijeru i bogat društveni život. Ove elitne agencije nisu za one slabog srca. Za ženske aplikante pune nade odmah da kažem da će vas samo jedan izgled upisati u njihove knjige - vitak, veoma negovan i upmarket.
Dakle, ako niste vlasnica fantastične figure, pažljivo negovanog tela i lica i dizajnirane garderobe, ne upuštajte se. Samo će vam biti neprijatno. Niko vam otvoreno neće reći da ukoliko nosite broj veći od 42, nema svrhe ni da pokušavate, a ako ste levičarka ili umetnički nastrojena duša, moj najtopliji savet vam je da se obratite nekom drugom. Ako je za utehu, i muškarci prolaze kroz sličan dril i za njih vladaju ista pravila. Ako su niži od 185cm, i dalje žive s roditeljima neće biti dobrodošli jer „žene ne zanimaju mamini sinovi". Ali, ako ste imali dovoljno sreće da vas prime, da li vam to garantuje uspeh? Ne obavezno.
Posebno ako se u sve to zadubimo malo više i shvatimo da te agencije zapravo žive od ranjivosti usamljenih ljudi...
