Izvor: B92, 19.Feb.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko ima planeta?
Kraj avgusta meseca 2006. godine je astronomiju doveo na naslovne strane dnevnih novina i među najvažnije vesti elektronskih medija. Ovoga puta nije, međutim, bilo neko novo otkriće zanimljivog i egzotičnog objekta, niti postavljanje neke nove teorije koja objašnjava nastanak Kosmosa. Ovoga puta u pitanju je bilo „poništavanje" otkrića od pre sedamdeset godina – otkrića devete planete Sunčevog sistema, Plutona.
Piše: Nikola Božić
Pluton je otkriven >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1930. godine, u vremenu euforije i traganja za devetom planetom, planetom čiji se uticaj na Neptun i Uran odavno primećivao u proračunima njihovih orbita (još od 1905. godine). U to vreme međutim o Plutonu se veoma malo znalo, jer je njegova udaljenost od Zemlje veoma velika, a veličina mala, pa se uz pomoć tadašnje opreme nije moglo dovoljno zaključiti. Upravo zbog toga se dugo smatralo da je Pluton čak veći od Merkura.
Međutim era astronautike i međuplanetarnih misija, unapređenje posmatračke opreme na Zemlji, kao i postavljanje u orbitu nekih instrumenta (čime se uklanjao negativan uticaj atmosfere), donelo je nova saznanja o Plutonu. Naučili smo da je u pitanju najmanja planeta, koja povremeno ima svoju atmosferu, koja ima veoma veliki satelit (čija je veličina u odnosu na matičnu planetu najveća u Sunčevom sistemu)... Veoma česta podela planeta na planete Zemljinog tipa (mala masa, velika prosečna gustina, retka atmosfera, do dva satelita) i planete Jupiterovog tipa (velika masa, mala prosečna gustina, gusta atmosfera, veliki broj satelita) nije nam dozvoljavala svrstavanje Plutona.
Bojažljivo, ali sve češće počele su diskusije o tome da li je Pluton planeta ili ne. Otkriće planeta oko drugih zvezda, sredinom devedestih godina 20. veka, je ove rasprave još više rasplamsalo, ali tako da se sada postavila potreba za definisanjem planeta. Sve više astronoma se slagalo sa konstatcijom da Pluton i ne spada baš u potpunosti u grupu planeta. Ali kako promeniti ovu činjenicu?
To više nije bilo pitanje koje je interesovalo samo astronome. Bila je zainteresovana i najšira javnost, jer se ovaj problem odnosio i na ono što smo svi učili u školi: u Sunčevom sistemu ima 9 planeta.
Problem redefinisanja statusa Plutona postao je mnogo više kulturološki nego naučni problem, pa se i najšira javnost uključila u rasprave o tome. Teško je, ipak, promeniti podatak uz koji su odrasle generacije učenika i studenata širom sveta. Sa druge strane postojao je i problem prestiža među naučnicima, koji se ne može zanemariti, jer je Pluton jedina planeta otkrivena od strane američkog astronoma.
Slikovito objašnjavanje na Skupštini MAU
Kako bi se konačno razrešiila ova situacija, Međunarodna astronomska unija, odlučila je da se pozabavi definisanjem planeta. Kako bi sebi olakšala ovaj posao, Unija je odlučila da se pozabavi definisanjem planeta u Sunčevom sistemu, a ne planeta uopšte (bez ekstrasolarnih planeta).
Radna grupa koja je pripremala predlog koji je trebalo da usvoji Generalna skupština Međunarodne astronomske unije, pred početak ove istorijske Skupštine koja je održana u Pragu, je izašla sa takvom definicijom, koja je išla na ruku svima onima koji su želeli da Pluton ostane planeta. Međutim, ovo bi značilo da se još tri objekta trenutno uklapaju u ovu definiciju, pa bi Sunčev sistem imao 12 planeta sa verovatnim povećanjem ovog broja.
Ovo je izazvalo reakcije stručne javnosti, koja nije mogla da prihvati tako široku definiciju planeta, koja bi u stvari dovela i do još većeg kulturološkog problema, jer bi svka generacija đaka i studenata mogla da se suočava sa novim brojem planeta.
Iz ovog razloga, krenulo se u veoma dinamičnu raspravu, na samoj Skupštini Unije, pa su svi svetski mediji iz dana u dan prenosili razvoj događaja po ovom „svetskom problemu".
Glasanje
Tog 24. avgusta 2006. godine, Generalna skupština Međunarodne astronomske unije je usvojila nekoliko rezolucija od kojih su Rezolucija 5 i Rezolucija 6 bile interesantne za najširu javnost. One su se bavile definicijom planeta u Sunčevom sistemu.
Ta definicija kaže da je planeta Sunčevog sistema nebesko telo koje:
1. se nalazi u orbiti oko Sunca,
2. ima dovoljnu masu da sopstvenom gravitacijom nadvlada dejstvo sila krutog tela – što pretpostavlja približno sferan oblik
3. koje je raščistilo okolinu duž svoje orbite, tj predstavlja telo koje dominira masom u svom okruženju.
Pored toga uvodi se i pojam planete patuljka. U pitanju su nebeska tela Sunčevog sistema koja zadovoljavaju samo prva dva kriterijuma prethodne definicije i nisu sateliti nekog drugog tela. Sva ostala tela čine mala tela Sunčevog sistema.
Bivša planeta Pluton
Iz ovih definicija sledi da Pluton ne zadovoljava sve kriterijume da bude planeta, jer nije raščistio okolinu duž svoje orbite (veliki broj asteroida i drugih tela koja imaju manju ili njemu sličnu masu). Pluton je postao predstavnik novoustanovljenih planeta patuljaka.
Dakle najnoviji pregled Sunčevog sistema kaže da u njemu postoji jedna zvezda (Sunce) oko koje kruži osam planeta (Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, uran i Neptun), tri planete patuljka (Pluton; Ceres, koji je do sada bio asteroid; i Eris, nakon otkrića privremeno nazvan Ksena), i veliki broj satelita, asteroida, kometa, meteorita.
Broj planeta patuljaka nije konačan.
