Izvor: B92, 01.Apr.2011, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko često se šalite?
U svetu se 1. aprila obeležava Dan šale, kada ljudi zbijaju šale jedni sa drugima. Stručnjaci ističu da humor pomaže ljudima da se kroz smeh opuste i bar na trenutak zaborave tešku svakodnevicu.
Profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Aleksandar Jugović rekao je da je dobar smisao za humor pokazatelj zdrave ličnosti i da je veoma bitan jer relaksira čoveka. On je ukazao da humor mnogo znači u vremenu krize, jer se zahvaljujući njemu bolje sagledava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << realnost u kojoj živimo.
"Humor rasterećuje čoveka i bitan je u životu, a posebno tokom suočavanja sa teškim situacijama", kazao je Jugović, navodeći kao primer njegov pristup tokom predavanja na fakultetu u kome nastoji da se često šali sa studentima, jer se tako poboljšava njihova koncentracija.
Jugović je naveo da je i humor na sopstveni račun odlika visoko zrelih ličnosti i jako dobra osobina kod ljudi, ali da nije dobro da pređe u samonipodaštavanje.
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da je humor, pogotovo onaj kreativan, koji nam nešto otkriva, pomaže da bolje vidimo stvari i hrabri da opstanemo uprkos teškoćama, bitan i da ima dobro psihološko dejstvo.
"Takav humor nas isceljuje, brani od gluposti, nasilja i onoga što zagadjuje duhovni prostor, uzdiže iznad onoga što je glupo i primitivno", kazao je Trebješanin. Prema njegovim rečima, pravi, istinski humor pročišćuje duh, a dobra satira nam pomaže da vidimo da se iza lažnih veličina skrivaju sitni i prizemni ljudi.
"Nažalost, u masovnim medijima možda ima i previše humora koji je lošeg kvaliteta i ne doprinosi duhovnom obogaćivanju, nego nas gura u blato", rekao je Trebješanin.
Sociolog Ratko Božović ocenio je da smo izgubili smisao za humor, satiru i opuštenost. "U mnoštvu gubitništva sa stanovišta stila življenja pomalo smo izgubili formu životnog, radosnog opuštanja ili bezbrižnosti pa i smeha i osmeha i šale i šaljivosti", rekao je Božović.
On je naveo da smo se "smračili uz krizu, sankcije i zaraćenost i zaboravili da se smejemo, šalimo i budemo opušteni" i da je to jedan od problema stila življenja u Srbiji.
"Ne vredi da nam političari daju naloge i sugestije da budemo optimisti kada za to nema nikakvog razloga u realnosti", zaključio je Božović.
Mnoga istraživanja pokazala su da je smeh dobar lek, pa se tako u nekim zdravstvenim ustanovama već koristi "smehoterapija" koja, prema mišljenju stručnjaka, daje dobre rezultate.
Istorija "zbijanja" šala na dan 1. aprila nije sasvim poznata, a mnogi su skloni tumačenjima da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao dan svih luda, koji je bio opštenarodno veselje.
Postoji mišljenja da koreni tog "praznika" dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju smišljajući različite šale.
Mnogi misle da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio "aprilsku ribu", dok Englezi misle da je dan šale preuzet sa istoka i 1. april zovu Danom svih glupaka.
Finci taj dan povezuju sa prolećnim podučavanjem dece o privrednim radovima, a slično je i u Švajcarskoj.
Foto: photostock / FreeDigitalPhotos.net
