Izvor: Blic, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kola i kuća važniji od života
NOVI SAD, KIKINDA, VRBAS - Vojvođani najčešće osiguravaju kola, potom kuće, a tek onda život. U poslednje vreme raste interesovanje za izdvajanje u penzione fondove kao vrsti osiguranja za pozne dane života, ali i kao odličan način štednje. U Novom Sadu posle obaveznog ili kasko osiguranja automobila, sledi osiguravanje imovine od požara i krađe.
Po rečima Gorana Mačkića, direktora Sektora za poslove osiguranja u Glavnoj filijali „Dunav osiguranja" Novi Sad, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << žitelji vojvođanske prestonice najčešće osiguravaju vozila na osnovu auto odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, što je vrsta obaveznog osiguranja bez koje je nemoguće izvršiti registraciju automobila. Pored ovoga, dodaje Mačkić, najčešće se osigurava imovina na osnovu požarnog rizika i rizika krađe, zatim dolazi osiguranje nezgode i života, kao i osiguranje automobila na osnovu auto kasko osiguranja.
- Kada su u pitanju neka specifična osiguranja, takvi slučajevi su kod nas još u povoju - kaže direktor Sektora osiguranja u novosadskoj filijali „Dunav osiguranja". Ipak, kaže on, građani sve češće osiguravaju umetničke zbirke, nakit, kućne ljubimce, a sve prisutnije je osiguranje života i nezgoda sa visokim sumama osiguranja.
- Pošto je trenutno ekspanzija stambenih kredita, a banke kao jedan od uslova traže i polisu životnog osiguranja koja je vinkulirana u korist banke u slučaju nastanka smrtnog slučaja, kod ovih osiguranja je zastupljena populacija od 25 do 45 godina - kaže Mačkić.
Kompanija „Dunav osiguranje" je prošle godine ostvarila prvo mesto po fakturisanoj premiji osiguranja u Srbiji od 13.121.605.000 dinara, a ukupno je isplatila 6.903.259.000 dinara štete. Struktura šteta je različita, tako da je bilo šteta koje iznose „samo koju hiljadu dinara do šteta koje su se merile desetinama, pa i stotinama miliona dinara".
Razlog za sve veću popularnost životnog osiguranja Mačkić vidi u zahtevima banaka kod stambenih kredita, ali i činjenici da „sve veći broj ljudi misli na osiguranje života i neki vid štednje koji će im se vratiti kada prođe period osiguranja, a predstavljaće neku zalihu kada čovek prestane da bude radno aktivan".
Na pitanje šta se dešava u slučaju smrti korisnika životnog osiguranja, ukoliko je u međuvremenu ostao bez naslednika, Mačkić veli da takav slučaj do sada nije postojao jer se po zakonu sva imovina pokojnika deli na bliže i dalje rođake, što je slučaj i sa polisom osiguranja života.
U Kikindi je aparate u domaćinstvima do kraja osamdesetih osiguravalo oko 5.000 porodica, a sada to čine samo pojedinci. U predstavništvu „Triglav - Kopaonik osiguranja" u tom gradu kažu da je osiguranje televizora, bojlera i drugih uređaja veoma skupo baš zbog slabe zainteresovanosti.
- Kada bismo imali više osiguranika, polise za osiguranje uređaja u domaćinstvima bile bi za četvrtinu jeftinije - kaže direktor za Vojvodinu u „Triglav - Kopaonik osiguranju" Zoran Belić.
Kikindske porodice najviše osiguravaju kuće i stanove, a godišnja polisa za spratnu kuću od 50.000 evra, sa osiguranjem od požara i eksplozije, ali i od dodatnih rizika kao što su pucanje cevi za vodovod i kanalizaciju i izlivanje vode, odnosno osiguranje od poplave i bujice, iznosi do 10.000 dinara. Ako nisu osigurani uređaji, polisa je nešto jeftinija. Za manje kuće, starije gradnje, godišnja polisa je do 5.000 dinara.
- Firme sve više osiguravaju imovinu, opremu, radnike i robu u transportu. Osiguravaju se i marketi, kafići i zanatske radionice. Slede usevi u poljoprivredi, a najmanje se osiguravaju vikendice. To su objekti na periferiji, niko ih ne čuva, pa vlasnici sami zbrinjavaju pokretnu imovinu koju tamo imaju - kaže Belić.
On dodaje da je sve više Kikinđana koji plaćaju životno osiguranje, a o dodatnim penzionim fondovima se još informišu.
- Osiguranje života iz godine u godinu je u porastu jer su građani prepoznali da je to odličan način štednje. Raste i interesovanje građana, ali i poslodavaca za privatne penzione fondove. Inače, Vojvođani imaju svest o korisnosti svih vrsta osiguranja - rekla je Nataša Đurđević, PR u „Delta - Đenerali osiguranju".
- Najviša odšteta u prošloj godini, od 350.000 dinara, isplaćena je porodici za smrt deteta jer je bilo osigurano preko škole. Na ime štete na usevima u poljoprivredi osiguranicima u Kikindi i okolini prošle godine isplatili smo ukupno oko 3,3 miliona dinara. Odšteta zbog invaliditeta učenika je od 35.000 do 105.000 dinara - kaže Zoran Belić iz „Triglav - Kopaonik osiguranja".
Osiguranje zbog poplava
U "Delta - Đenerali osiguranju" u Kikindi
kažu da na odluku o osiguravanju imovine
ne utiče samo zarada, već su Vojvođane i
poplave naterale da osiguravaju imovinu i
poljoprivredna gazdinstva.
- Ipak, imovinu više osiguravaju preduzeća,
kompanije, ali se i građani sve više interesuju
za osiguranje kuće ili stana, a jedan od razloga jeste i zahtev banke da se osigura imovina za
koju se uzima kredit. To je odličan način da banka sačuva investiciju - kaže PR u "Delta - Đenerali osiguranju" Nataša Đurđević.
Najveća odšteta zbog požara
Interesovanje stanovnika Vrbasa za sve vrste osiguranja raste, posebno za životno i penziono, a DDOR ima godišnju projekciju da osigura klijente, po svim osnovima, u vrednosti od 140 miliona dinara.
- Za nas su uvek interesantni veliki i manji poljoprivredni proizvođači koji osiguravaju useve. Najčešće to rade ratari iz područja koja slove za ugrožena gradom, kao što je atar Zmajeva i Ravnog Sela - kaže Branko Marković, direktor DDOR-ove poslovnice u Vrbasu.
Samo u prošloj godini ova kuća je Poljoprivrednom dobru "Sava Kovačević" isplatila sedam miliona dinara na ime štete koju je grad naneo na poljima preduzeća. Kao najveća suma koju je isplatio DDOR u Vrbasu pominje se 150 miliona dinara, koliko je iznosila nadoknada za izgoreli pogon šećerane "Bačka" pre dve godine.
