Izvor: B92, 17.Nov.2010, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koje posledice nosi seks za jednu noć?
Veze za jednu noć su postale izuzetno rasprostranjene kod žena, pa gotovo da nema osobe koja ne poznaje bar jednu koja upražnjava ovaj vid zabave. Istraživanje britanskih naučnika otkrilo je uznemirujuće istine o promiskuitetu žena i posledicama ovakvog ponašanja.
Najiscrpnija anketa u poslednjih nekoliko godina obuhvatila je 1.000 žena u dugim vezama ili braku, koje su odgovarale na pitanja o svakom aspektu svog intimnog života.
Jedno od pitanja bilo je da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << li su imale seks na jednu noć i da li žale zbog toga.
Između ostalog, anketa je otkrila koliko često je ovakav „izlet" imao nepredviđene posledice po ženu, kao što su neželjena trudnoća, emocionalna trauma ili polno prenosive infekcije.
Tinejdžerska trudnoća Ešli Tejlor je bila posledica nepromišljene odluke tokom leta pred početak njenog studentskog života. Petnaest nedelja kasnije, sa samo 18 godina, imala je abortus, jer,kako kaže, nije imala drugog izbora.
„Kakav život bismo imale beba i ja? Ne znam ni ime oca. Spavala sam sa njim samo jednu noć. Tada je to bio trenutak ludila, a sada jedno gorko kajanje. Nisam mogla da donesem bebu na svet u to vreme", kaže ona.
Ešli sada ima 25 godina i radi na televiziji kao istraživač. I, mada veruje da je uradila pravu stvar, postala je paranoična da ponovo ne ostane trudna na takav način, a uspešnu vezu nije imala od abortusa.
Nažalost, njeno iskustvo nije neuobičajeno.
Istraživanje je pokazalo da je skoro polovina žena u Velikoj Britaniji u svojim 20-im godinama imala seks za jednu noć, od čega je četvrtina dobila abortus „za uspomenu i dugo sećanje".
Međutim, seks za jednu noć ne upražnjavaju samo mladi. Skoro polovina žena u svojim 30-im (46 posto) i 40-im godinama (45 posto) imalo je povremene jednokratne seksualne susrete.
Ni žene u 50-im ne zaostaju za njima - više od trećine žena u ovim godinama je imalo neobavezan seks.
Iznenađujuće je da nema kajanja! Tri četvrtine žena u 40-im godinama ne preza da to uradi opet, dok 65 posto dama u svojim 50-im, takođe, ne žali zbog učinjenog.
Džejn Prajs, priznaje da njen muž nema pojma koliko je ona bila promiskuitetna pre nego što su se upoznali. Ona se sa oduševljenjem priseća kako je spavala sa muškarcima tokom svojih studentskih dana.
„Nikada nisam priznala sa koliko ljudi sam spavala. Zapravo, ni sama nisam sasvim sigurna, bilo ih je preko 20. Sramota me je što su mnogi bili za jednu noć. Neke sam upoznala na žurkama. Probudila bih se sledećeg jutra i trudila da ga se setim.", kaže Džejn.
Srećom, Džejn koja je pila kontraceptivne pilule nikada nije imala neželjenu trudnoću, niti polno prenosive bolesti.
Kada je upoznala svog sadašnjeg supruga Ričarda, počela je da oseća krivicu i žaljenje. To je naročito postalo izraženo kada je njena ćerka ušla u period adolscencije.
„Shvatila sam da nisam primeran uzor. To ne znači da sam svoje podvige delila sa ćerkom. Sada bih volela da mogu to vreme kada sam mislila da je sve dozvoljeno i zabavno izbrišem iz svoje prošlosti", priznaje ona.
Mlade devojke u 20-im godinama češće „upadaju" u veze za jednu noć, pokazalo je istraživanje. Ali 44 odsto njih je izjavilo da bi volele da nikada nisu imale takve susrete, u poređenju sa starijim ženama koje ne žale u tolikoj meri.
Tako 37 odsto žena u 30-im, 26 odsto u 40-im i 35 odsto u 50-im godinama je zažalilo zbog svojih "seksualnih egzibicija". Razlog najverovatnije leži u tome, što su žene u 20-im godinama svog života najplodnije, pa postoji veća verovatnoća da njihovi kratki susreti dovedu do neželjene trudnoće.
Koliko žena je donelo traumatičnu odluku da prekine trudnoću?
Iz najmlađe grupe žena od 20 do 29 godina 23 odsto je priznalo da je imalo abortus, a 16 odsto je dobilo neku od seksualno prenosivih bolesti. Iznenađujuće, skoro isti broj žena u 40-im (22 odsto) i 50-im godinama (20 odsto) se odlučilo na ovaj korak.
Samo u starosnoj grupi između 30 i 39 godina je procenat žena koje odluče da abortiraju manji – samo 17 odsto.
Za mnoge žene koje sada imaju preko 60 godina abortus je bio nelegalan tokom njihovih tinejdžerskih dana, tako da je tu odluku donelo samo 9 odsto njih. Istraživanje je pokazalo da je 23 odsto žena starosti preko 60 godina imalo seks za jednu noć, a 56 odsto njih nikada nije zažalilo zbog toga.
„Došli smo do tačke kada se abortus smatra vidom kontracepcije. Iako se to gura pod tepih, kod mnogih žena se nakon prekida trudnoće javljaju značajne fizičke i psihološke posledice", kaže dr Endru Ferguson, portparol Hrišćanske medicinske stipendije.
Kod žena koje su imale abortus postoji povećan rizik da kod sledeće trudnoće dođe do prevremenog porođaja, što uvećava šansu da njena beba ima neki oblik invaliditeta.
Postoje dokazi da kod žena koje su imale abortus postoji veći broj pokušaja samoubistava i depresije.
Dvadesetosmogodišnja Ejmi Konoli je ostala trudna sa tadašnjim dečkom koji nije koristio kontracepciju nakon žurke za doček Nove godine.
„Nikada neću sebi oprostiti što sam slušajno ostala u drugom stanju. I dalje osećam krivicu što sam dozvolila da se to dogodi. Kada sam shvatila da sam trudna, Tim i ja smo već bili raskinuli. Mislila sam da je abortus jedina opcija. Niko mi nije predložio da sačuvam bebu, čak ni doktor. Očekivala sam da će mi biti lakše nakon abortusa, umesto toga osetila sam veliku tugu i samoprezir. Prekinula sam jedan život", rekla je ona.
Od tada, Ejmi je prošla kroz strašan period depresije. Ovaj događaj je negativno uticao i na njen seksualni život. Stalno je imala osećaj da treba da kazni sebe zbog svoje odluke. Iako 56 odsto žena kaže da ne žali zbog odluke da abortira, mnoge posle toga ostaju opsednute kompleksnim „koktelom" emocija.
One koje su najtrezvenije po ovom pitanju su dvadesetogodišnjakinje. Čak 67 posto njih nema nikakve sumnje da su pogrešile donošenjem odluke da prekinu trudnoću.
Međutim, pogled na abortus se menja kako plodnost sa godinama opada.
U starosnoj grupi između 40 i 49 godina skoro 64 odsto žena oplakuje ovaj čin. Među njima je i menadžer marketinga Kler Smit, koja ima 43 godine i 4 abortusa, koja su dovela do toga da ne može više da ima decu.
Kler je udata i živi u severnom Londonu. Kaže da je platila „preveliku cenu" za odluke donete tokom života. Svoju prvu trudnoću odlućila je da prekine nakon što je izgubila nevinost u 16. godini sa svojim prvim dečkom.
Drugi abortus je „obavila" kao student u umetničkoj školi. Otkrila je da je ostala trudna po treći put nakon što je raskinula sa tadašnjim dečkom.
U svakoj prilici je abortus izgledao kao jedina moguća opcija.
Kada je po četvrti put u svojim 30-im ostala trudna, iako je bila duplo više oprezna po pitanju kontracepcije, želela je da zadrži bebu.
„Uzimala sam tablete protiv malarije tokom odmora u Africi. Moj lekar me je upozorio da to može da dovede do oštećenja fetusa, zbog čega mi je savetovao abortus. Dečko i ja smo se razišli , jer nismo mogli da podnesemo pritisak. Nakon toga, posvetila sam svoje 30-te godine karijeri", priseća se ona.
Do 2006. godine kada je upoznala i udala se za Džejmsa, već se osetila spremnom za materinstvo. Međutim, u njenoj materici su se razvile benigne izrasline – fibroidi, zbog čega joj je urađena histerektomija.
„Često se pitam šta je moglo da bude. Srećna sam, imam divnog muža i karijeru, ali osećam da bih i pored toga bila dobra majka. Osećala sam da treba da budem u stabilnoj vezi i finansijski sigurna pre nego što dobijem dete, možda zbog razvoda mojih roditelja. Nikada neću moći da budem mama i osećam da jedan deo mene nedotaje", kaže ona.
Ipak, Kraljevski koledž psihijatara tvrdi da ne postoje klinički dokazi da žene imaju psihičkih problema u starijim godinama kao posledicu ranijeg abortusa.
„Rizik po psihičko zdravlje od prekida trudnoće u prvom tromesečju je mnogo manji od rizika povezanih sa nastavkom trudnoće koja očigledno šteti mentalnom zdravlju majke", objavljeno je u izveštaju Kraljevskog koledža.
Ipak, iskustvo Sare Džajls iz Nortemptona, i mnogih žena poput nje, pokazuje drugačije. Iako je živela sa dečkom, sa kojim je bila u dugoj vezi, kada je ostala trudna oboje su smatrali da nisu emocionalno i finansijski spremni za bebu.
„Moja odluka je izuzetno uticala na moj život. Imala sam abortus prošle godine i ono što me sada najviše boli je što sam tada imala dobar posao, kao i moj dečko. Međutim, imali smo refleksnu reakciju, izgledalo je previše rano i brzo. Želeli smo da planiramo našu bebu, ali sada žalim zbog toga", objašnjava Sara.
Postupak nije bio tako bezbolan kao što je mislila, a pored fizičkog bola, osetila je onaj mnogo jači – duševni.
„Osećam veliki gubitak. Moj dečko i ja smo i dalje zajedno, planiramo venčanje i nadamo se da ćemo jednog dana imati decu. Ali ja nikada neću zaboraviti. Čak i danas kada vidim trudnice na ulici ili srećne majke sa svojim bebama pomislim da sam mogla da budem ja na njihovom mestu. I plačem", kaže ona.
