Izvor: Blic, 15.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga je turbo život
Knjiga je turbo život
Pisac i prevodilac Borivoj Radaković (rođen 1951. godine), autor romana 'Sjaj epohe', drama 'Dobro došli u plavi pakao' i 'Miss nebodera za miss svijeta', knjige priča 'Ne, to nisam ja', jedan je od pokretača i selektora FAK-a (Festivala A Književnosti), jednog od najzanimljivijih i najzanačjnijih fenomena na sadašnjoj hrvatskoj literarnoj i celokupnoj kulturnoj sceni. 'Fakovci' su dobrano uzburkali tu scenu, izazvali do sada neviđeni interes ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posebno mladih, za književnost i živu reč pisca, 'prikovali' ih za stolice 'diskača' i raznih drugih prostora da satima slušaju čitanje proze i da za to čak plate ulaznice. 'Fakovce' karakteriše i to što okupljaju pisce različitih nacionalnosti i što žele da njihova dela čitaju ljudi posvuda gde im nije potreban prevodilac. Već su im se priključili neki pisci iz SR Jugosalvije i BiH. Fenomen FAK-a glavni je razlog što smo najveći deo razgovora s Borom Radakovićem posvetili toj temi.
Budući da ste jedan od pokretača i najagilnijih članova FAK-a, molimo vas da za čitaoce 'Blica' objasnite što je FAK, ko su fakovci, što žele i što ih povezuje?
- FAK je u prvom redu festival književnosti i namera mu je bila da u oštroj konkurenciji s filmom, muzikom i televizijom istakne knjieževnost kao dominantan vid umetnosti našeg vremena. FAK je okupio pisce koji napokon pokazuju izlaz iz postmodernizma i kreću se u prostoru takozvanog BPM - Beyond Postmodernism, odnosno 'dalje' ili 'poslije' postmodernizma. Odatle u fakovaca mnogo realizma i komike, a manje tehničkih konstrukcija i ironije. FAK je promovirao višestatna čitanja rpoze, čitačke nastupe samih autora, a činjenica da publika po osam sati neprekdino sluša naizmenična čitanja priča i odlomaka iz romana pokzauje da je Fak osetio svoje vreme i neartikuliranoj potrebi dao visoko artikuliran izričaj. Jeste li, kada ste pokrenuli FAK, očekivali da će realizacije te ideje izazvati toliki 'potres', ne samo na literarnoj, nego i na celokupnoj kulturnoj sceni Hrvatske?
- Znao sam da će se nešto bitno dogoditi, ali nisam mogao predvideti na kojim sve planovima. FAK je kao prvo okupio ljude koji su za prošle vlasti u Hrvatskoj bili individualistička opozicija, ali se svejedno manifestira izrazito apolitično ili čak antipolitično. Upravo je to, čini mi se, bio glavni razlog debalansa u sredini koja je sva ispolitizirana, koja u svemu vidi tajne organizacije, uvek nastoji dokučiti tko stoji iza nekoga i nečega. A ja sam demokrat sokratovskog tipa, ne trpim tajne, a još manje organizacije, iza mene i dvojice-trojice kolega s kojima radim FAK ne stoji nitko osim našeg znanja o književnosti i pripadanja suvremenom urganitetu. Pa ipak, svi smo skupa nezadovoljni položajem pisca, cenom književnog 'rada', principima finansiranja kulture i o tome javno pišemo. To je uznemirilo i nacionalističke tradicionaliste, i dojučerašnje postmodernističke avangardiste, a danas mračne konzervativce s maskom socijaldemokrata, a jednako tako i političke, kako oni kažu, 'strukture'... Notorna je činjenica da je FAK zaslužan za naglo oživljavanje književne scene u Hrvatskoj, za povećani interes za knjigu i rapidno povećanje tiraža dela domaćih pisaca. Zašto tu činjenicu ignorišu i omalovažavaju institucije kulture, Društvo hrvatskih književnika, pa i samo Ministarstvo kulture?
- Mi smo izveli mali presedan - za naše nastupe naplaćuje se ulaznica (jer naravno da i nastup pisca ima svoju cijenu), a svejedno nam po večeri dolaze stotine i stotine ljudi. To dokazuje da i sama publika shvaća suvremeni trenutak bolje od ministra kulture (koji ga neće ni shvatiti). Društvo književnika, pak, uplašilo se da ćemo se mi organizirati kao novo društvo, pa time uzeti deo njihovog novca što ga dobijaju iz budžeta... Ministarstvo kulture, pak, ljuti se što ga nismo ništa pitali, što od njega nismo tražili novac. Čak je ministar kulture javno govorio da je financirao FAK ne bi li nas tako uvukao u svoj krug. Nije mi bilo druge, nego da mu javno u novinama dokažem da laže! Sve su to bivši ljudi koji bi ovakvo katastrofalno stanje konzervirali i onda u njemu po običaju nastoijali lobiranjem i korteširanjem izvlačiti novac, međusobno dodjeljivati nagrade proglašavati svoje velikane književne riječi i sve kako inače ide... FAk inzistira na tržištu - izvolite, drage kolege geniji, provjerite zanimaju li vaše knjige ikoga osim dva tri univerzitetska profesora iz vaše klike. Nakon nas oni padaju u dubok zaborav. A FAK-vi pisci odjednom probijaju ne bivšu granicu snova od 1.000 prodanih primeraka nego čak 5.000. U knjižnicama se posuđivanje njihovih knjiga, pa posledično i ostalih domaćih autora, doslovce udesetostručilo.
Nedavno ste izjavom da se zalažete za ukidanje Ministarstva kulture izazvali svojevrsnu konstenrnaciju u delu javnosti. Što vas je motivisalo za takav radikalan predlog?
- Pa prijedlog i nije radikalan - Velika Britanija, na primer, nema ministarstvo kulture... A u ovim našim uvetima u kojima je ministarstvo kulture ispostava režima, suradnja s ministarstvom podrazumijeva i podršku režimu. A ja ni od kojeg režima ne želim pomoć niti bih mu je dao. Umesto ministarstva kulture treba postojati kvalificirano tijelo čiji se sastav neće mijenjati s promjenom političke vlasti. Naši umišljeni Malraux-i i njihova svita savetnika godišnje na janjetinu potroše više nego što deset najprodavanijih pisaca zaradi na svojim knjigama. Ne slave oni kulturna postignuća nego činjniceu da su još na vlasti. Bili ste na Motovunskom filmskom festivalu, na kojem su ove godine i 'fakovci' odigrali zapaženu ulogau (nastupima i pisanjem scenarija za trominutne filmove). Ima li sličnosti u odnosu vlasti i institucija prema Motovunskoj festivalu i preja FAK-u?
- Simbioza u Motovunu bila je logična. I FAK i Motovunski filmski festival, što ga je pokrenuo Rajko Grlić, samostalne su institucije koje su nastale i djeluju upravo zbog katastrofalne situacije u kulturi. Ali ipak i mi i filmaši svoje radimo prvenstveno zato što, svaki u svojoj branši, želimo akciju. Simbioza je bila plodna - mi iz FAK-a napisali smo scenarije za trominutne filmove, a onda su režiseri - od Bulajića i Mimice do amatera - na osnovu tih scenarija napravili filmove koji su odmah i prikazani. Nije se, dakako, rodilo ništa senzacionalno jer se više radilo o aktivnosti a manje o snu o velikim dometima, ali smo svi bili radosni jer je sudjelovalo mnogo ljudi i jer se pokazalo da nas maštovitost još nije napustila unatoč upornoj lobotomizaciji... Karakteristika je 'fakovaca' i izuzetna stvaralačka produktivnost. Neprekidno se pojavljuju nove knjige. Možemo li uskoro očekivati i neke vaše nove knjige?
- U septembru će mi izaći knjiga priča pod naslovom 'Porno', u kojoj govorim o seksualnosti i politici, u oktobru knjiga eseja i putopisa, zagrebačko kazalište 'Kerempuh' izvest će moju novu dramu 'Kaj sad?', a krajem godien, nadam se, izaći će mi i roman... Jednako su marljivi i ostale kolege i mislim da ćemo svi imati 'vruću književnu jesen'. Svojevremeno je (1994. godine) Franjo Tuđman tražio da se zabrani izvođenje (u zagrebačkom kazalištu 'Kerempuh') vaše drame 'Dobro došli u plavi pakao', jer da njome pokušavate da destabilizujete hrvatsku državu! Predstava je na kraju zabranjena, i to nakon čak 90-tak izvedbi! Kako ste to doživeli - kao uvredu, kompliment ili grupaost?
- Sve što je taj psihopat zajedno sa svojom bulumentom kriuminalaca radio bilo je glupost u svojoj najstrašnijoj emanaciji koja je proizvodila nasilje i zlo. Pitajte me nešto lakše - ljeto je, meni je do hedonizma... Planitate li nastup 'fakovaca' u Beogradu?
- Da! Krajem septembra nastupit ćemo zajedno s kolegama iz Srbije i najverovatnije s jednim britanskim piscem u Centru za dekontaminaciju... Pašit ćemo tri dana. Kolege Vlada Arsenijević i Teofil Pančić, inače fakovci, jer su s nama nastupali u Novom Sadu, Osijeku i (Arsenijević) nedavno u Motovunu, organiziraju beogradski dio, a mi ćemo doći s uobičajenom postavom i s nekoliko iznenađenja. Uvjeren sam da će prvenstveno mloađa publika uživati, jer se radi o izrazitom urbanizmu, žestokoj temperaturi i atmosferi koja postoji na dobroj drum and bass svirci. Pozivam najviše upravo mladu urbanu publiku da dođe na naš beogradski FAK. Fak je turbo - provod jer književnost je život, a ne mrtvo slovo iz mrske školske lektire. Fakovska literatura je puna energije, govori o problemima aktualnog trneutka, njezin je život bliži ulici negoli univerzitetu. A zapravo bi trebali doći univerzitetski profesori da vide ono na čemu će zarađivati svoje plate slijedećih dvadeset godina. Očekujete li da će vam hrvatski ministar kulture Antun Vujić zameriti zbog tog sgostovanja, kao što vam je spočitnuo kada ste nastupili u Novom Sadu?
- Doista me ne zanima njegovo mišljenje. Ni jednog političara ne tretiram kao autorite. Pa neću valjda ići ministrima policije i kulture na konzultacije ako želim nekamo putovati? Mira Babić
