Izvor: B92, 05.Jul.2016, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kloniranje i danas kontroverzno za mnoge
U februaru 1997. Institut Rozlin iz Edinburga objavio je dolazak na svet klonirane ovce i to izvanredno naučno postignuće odmah je izazvalo polemiku o mogućoj primeni tehnike na ljudsko biće.
Dolin život nije bio nimalo lak. Prerano je ostarila, bolovala od artritisa i bolesti pluća pa je eutanazirana 2003, a njeni preparirani ostaci čuvaju se u Škotskom nacionalnom muzeju.
Kloniranje je složena tehnologija, a u slučaju Dolli naučnici su klonirali ćeliju koja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je bila deo mlečne žlezde odrasle ovce. Obavili su somatski ćelijski nuklearni transfer u kom se ćelija stavlja u jajašce bez jezgra, a zatim se dve ćelije spajaju i razviju u embrion koji je usađen u maternicu ovce.
"U stočarstvu se kloniranje smatra pomoćnom tehnikom pri reprodukciji životinja", navodi Žan Luis Pejrad, naučnik u Francuskom institutu za agronomska istraživanja.
Svrha te vrlo skupe tehnike, više od 10.000 evra po životinji, poboljšati genetske vrednosti stoke.
Američke privatne kompanije kloniraju životinje radi poboljšanja genetskih vrednosti, na prier krava koje daju mnogo mleka. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je 2008. komercijalizaciju proizvoda kloniranih životinja i njihovog potomstva, ocenivši da su "jednako sigurni kao i konvencionalne životinje".
Uprkos niskom uspehu, 15-30 odsto, kloniranje se nastavlja u Sjedinjenim Državama. Kloniranje u stočarstvu praktikuju Argentina, Brazil, Kanada i Australija, a Kina je 2015. objavila da pravi kliniku za kloniranje raznih životinja.
Javnost u Evropskoj uniji snažno se protivi kloniranju i od 1997, EU propisuje da se zatraži odobrenje za svako stavljanje kloniranih proizvoda na tržište. Dosad nijedan takav zahtev nije podnesen.
Međutim, stručni izvještaj za Evropsku komisiju dopušta "mogućnost" da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na tanjiru evropskih potrošača. Razlog tome je uvoz mesa i mlečnih prerađevina iz trećih zemalja, te uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji.
"Evropljani i ne znajući jedu meso koje potiče od potomaka klonova u nedostatku celovitog etiketiranja od početka procesa proizvodnje", kaže Polin Konstant, portparolka Evropske kancelarije udruženja potrošača koje poziva Evropsku komisiju da uradi još više kako bi to kontrolisala.
Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) nije zabrinuta za zdravlje ljudi već upozorava na "patnje životinja" nastalih kloniranjem. Upozorava na visoku smrtnost zametaka, na teške poremećaje i teške bolesti, teško donošenje mladunčadi na svet i slično.
Evropski parlament zatražio je u septembru da se u EU zabrani ne samo uzgajanje kloniranih životinja, već i proizvoda poteklih od njihovih potomaka.
