Izvor: B92, 04.Jun.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katja Bizjak - Pozitivne promene za bolji život
U današnje vreme mnogo se brzo živi. Samo trčimo. Nemamo vremena za razgovor sa svojom porodicom, prijateljima, kolegama sa posla....To prouzrokuje svađe, konflikte, stres, strah i ko zna šta još. Kako napraviti barem mali korak ka pozitivnim promenama da bismo se bolje osećali?
Razgovarao: Mile Bjelić
Pokušaćemo da vam barem malo pomognemo razgovorom sa Katjom Bizjak iz Ljubljane, koja već deset godina vodi različite seminare na teme poboljšanja komunikacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << međuljudskih odnosa, prevazilaženju koflikata, stresova... Održala je preko sto treninga na prostorima bivše Jugoslavije povodom ovih tema. Katja je osam godina radila kao šef Programa edukacije i razvoja pri UNICEF-u...
Prema njenim rečima, u komunikaciji sa drugom osobom potrebno je imati strpljenja za drugoga i istinski saslušati ono šta nam druga osoba želi preneti svojom porukom.
„Često nemamo dovoljno vremena za drugoga, ne slušamo ga uistinu, nego samo čekamo kad ćemo doći na red da kažemo to što imamo za reći, da mi ispričamo svoju istinu i svoj pogled na datu situaciju.
Ali, svaki čovek je individualna osoba i svako ima svoju istinu i sopstveni pogled na svet. Konflikt u komunikaciji nastane onda kad želimo drugoga uveriti da je jedino naš pogled istinit i verodostojan. Tako nam se čini da više uopšte ne znamo komunicirati".
Kako svoje poteškoće rešiti i usavršiti svoju komunikaciju?
Najvažnije je da smo svesni te različitosti nas samih i da drugoga poštujemo i cenimo takvoga kakav je. Tek tada se možemo uistinu saslušati i razumeti bez osuđivanja i ocenjivanja.
Kvalitetna komunikacija je važna za održavanje dobrih međusobnih odnosa. Koji su načini poboljšanja komunikacija u tim odnosima?
U stresnim situacijama prečesto reagiramo burno i nekontrolisano. Sposobnost kvalitetne komunikacije samo je retkim osobama dana sama po sebi. No, dobra vest je da je ta sposobnost veština koju možemo naučiti i poboljšati. Kod toga moramo dobro poznavati sebe i svoj način reagovanja. Tada se upitamo: „Da li me moj način komuniciranja udaljuje ili približava cilju? Što mogu uraditi drugačije da bi moja komunikacija tekla konstruktivno?" Kad dobijete odgovor na to pitanje, morate početi menjati svoj način komunikacije. Svaka promena je teška. Imamo osećaj da nešto gubimo i često zaboravljamo da mnogo toga dobijamo. Samo, na promeni ponašanja treba istrajati toliko da nam ono postane navika. Tako ćemo i u teškim situacijama odreagovati kvalitetno.
Kako poslati željenu poruku, a da bude pravilno shvaćena od strane druge osobe?
Najdelotvorniji način je da dodatnim pitanjima proverimo da li je osoba poruku razumela tačno tako kakvu smo joj mi želeli poslati. Često su informacije koje su nama u potpunosti jasne drugima nejasne i kao takve zahtevaju dodatna obrazloženja. Isto tako, dobro je da ne upotrebljavamo skraćenice, strane, ružne reči, željenu informaciju damo u pravom redosledu (1, 2, 3"), da damo samo one informacije koje su potrebne i ne celo znanje koje mi o tome imamo i da najvažnije informacije naglasimo.
Koji su najednostavniji načini da saslušamo sagovonika i da pravilno razumemo njegovu poruku?
Važnije od slanja informacije je dobro slušanje. Postoji 5 nivoa slušanja: ignoriranje, kad namerno osobu ignorišemo; pretvaranje, kad se pretvaramo da slušamo, a misli su nam negde sasvim drugde; selektivno slušanje, kad čujemo samo one informacije koje mi želimo čuti; aktivno slušanje, kad čujemo tačnu onu informaciju koja nam je bila poslana. Najviši nivo je empatično slušanje, kad se možemo saživeti sa drugom osobom i čuti tačno to šta nam je ta osoba htela reći.
Svakako isto kao i pošiljalac, tako i primalac poruke mora dodatnim pitanjima proveriti da li je pravilno razumeo to što mu se želi reći.
Strah, stres, brige prate čoveka na poslu, u porodici" Koji su načini borbe sa ovim problemima?
Da, to je nešto što je u današnje vreme teško izbeći. Strah nas je da ne izgubimo posao, status, voljenu osobu" Svaki strah u nama izazove stres i tako imamo osjećaj da smo stalno pod stresom.
Kod toga je važno da se upitamo na šta možemo uticati, a na šta ne. Tada na te stvari na koje imamo uticaj, moramo uticati. Recimo, ako se bojimo da ćemo izgubiti posao, nije dobro da samo mirno sedimo i čekamo što će se dogoditi, već moramo sami dati inicijativu i nešto sa tim uraditi: razgovarati sa šefom, tražiti novo radno mesto u svojoj firmi ili tražiti drugi posao, možda otvoriti neki svoj privatni posao i tako iskoristiti znanje koje imamo.
Koje vrste stresa imamo i koji su glavni virusi stresa?
Stres je posledica nesklada između sposobnosti i mogućnosti individualca, želja i zahteva okoline od njega. Stres osetimo kad imamo osećaj da okolina od nas zahteva više nego što mi možemo dati. To znači da nešto što ja osećam kao stres, za drugoga to nije.
Često kad pomislimo na stres, imamo samo negativnu sliku o njemu. No, stres može biti i pozitivan. Tada nas motiviše, aktivira, nudi nam izazov za promene, povećava našu kreativnost i produktivnost, pobeđuje našu svakodnevnu „pospanost".
Koje su negativne posledice koje nastanu kod prekomernog ispoljavanja stresa?
Stres pozitivno utiče na nas samo ako mu nismo predugo izloženi. Kada stanje pod stresom traje predugo, utiče na naše zdravlje, slabi naš imunitet, obolevamo, gubimo volju, nesretni smo i nezadovoljni, umorni, neraspoloženi... Često imamo osećaj da nema izlaza.
Koje su strategije i tehnike pobeđivanja stresa?
Na situaciju bi trebalo gledati pozitivno, pažnju usmeriti na dobre stvari, uvideti to kao mogućnost za osoban razvoj i za neka nova znanja, koje će nam ubuduće koristiti. Svoju energiju usmeriti na stvari na koje možemo sami uticati, dobro organizovati vreme, zdravo jesti, redovno vežbati, smejati se i pronaći vreme za zabavu.
Uglavnom, preuzeti svu odgovornost za svoj život.
Međuljudski odnosi zaposlenih u okviru preduzeća nekada su mnogo važniji od plate. Kako poboljšati i motivisati saradnike na bolje međusobne odnose?
Tu se vraćamo na početak intervjua. Za dobar međuljudski odnos najvažnije je poznavati sebe i svoje potrebe, biti svestan različitosti od druge osobe i kao takvu je ceniti i poštovati. Tek tada možemo graditi kvalitetan odnos.
Danas bez timskog rada nema uspeha na poslovnom planu. Kako od različitih ljudi sa različitim stavovima, ulogama napraviti dobar tim?
Svaki radnik mora ceniti i voleti svoj posao, biti svestan da nije samo jedna karika u lancu, već da bez te karike ne bi bilo lanca. Kad cenimo svoj rad, možemo ceniti i tuđi. Čar timskog rada je to da nismo svi isti i da svi ne radimo isti posao. Sve te različitosti imaju svoje prednosti i ako se iskoriste na pravilan način, postanu prednost dobrog tima.
Konflikti su jedan veliki problem na poslu, a i u porodici. Kako ga prepoznati i preduprediti?
Svaka neusklađesnot, neharmonija predstavlja konflikt. Često zbog stanja u kojem smo se našli zbog konflikta ne možemo optimalno delovati. Istovremeno, to je stanje koje nas tera ka promeni i pruža nam mogućnost za osoban razvoj.
Konflikt je nešto poput stresa - ako ga pustimo na miru i sa njiim ne učinimo ništa, raste i postane pravi gladan tigar.
Zato je važno da konflikt pravovremeno prepoznamo i da ga pokušamo reštiti. Postoji više načina kako se konstruktivno suočiti sa konfliktom. Najbolje je da konflikt razdelimo na manje segmente koje ćemo lakše rešiti, da sačuvamo konstruktivnu komunikaciju (ne vičemo jedan na drugoga, nego da jedan drugome kažemo svoja osećanja i svoje viđenje date situacije), da preuzmemo odgovornost za svoje ponašanje (otkrivamo problem i ne tražimo krivicu u drugome) i svakako ono najvažnije - da smo svesni razlika između nas i da ne sudimo jedan o drugome.
Kako motivisati samog sebe da dajemo više od trenutnog, a da nije u pitanju samo plata?
Biti sretan na svojem radnom mestu, voleti ga i radne obaveze ispunjavati sa žarom i entuzijazmom mnogima je želja, a nekima cilj. Ljudi koji sebi to postave kao cilj, verovatno će ga i dostići, uvek tražiti nove, njima zanimljive izazove, znati rizikovati, ceniti to što rade oni sami, ali i ono što rade drugi.
