Izvor: B92, 22.Jan.2010, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampanja protiv muslimanskih obeležja
Posle referenduma u Švajcarskoj na kome je zabranjena izgradnja minareta u toj zemlji, u Francuskoj i Danskoj povedena je kampanja protiv nošenja burki i hikaba, verskih obeležja koji se na zapadu doživljvaju kao neprihvatljiv odnos prema ženama.
U Evropi je pokrenuta kampanja protiv burki, kojima pojedine muslimanke prekrivaju telo od glave do pete. Posle Francuske, to pitanje se našlo na dnevnom redu u Danskoj, o njemu se vode polemike u još nekoliko zemalja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Borci za ljudska prava, međutim, već govore o antimuslimanskom raspoloženju u Evropi. Oni kao argument za to potežu i nedavni referendum u Švajcarskoj na kome se većina građana izjasnila protiv dalje izgradnje minareta u toj zemlji. Predmet polemika je i dokumentarni film "Fitna" holandskog poslanika i političara Gerta Vildersa, u kome je on stavio znak jednakosti između islama i fašizma.
"Vladin stav je jasan: u danskom društvu nema mesta za burke i hikab. To su simboli odnosa prema ženama i humanosti čemu se u potpunosti protivimo i želimo da se borimo protiv toga", izjavio je danski premijer Lars Leke Rasmusen.
On je naglasio da vlada razmatra mogućnost da ograniči nošenje tradicionalnog vela koga se još uvek ne odriču pojedine muslimanske, koje žive u Danskoj.
Muslimani su ovo razmišljanje odmah dočekali "na nož". To se i moglo očekivati, pogotovo što je pre tri godine danski list "Jiland posten" objavio karikature proroka Muhameda sa eksplozivom u turbanu i prikazao ga kao teroristu, što je izazvao talas protesta u muslimanskom svetu. Nošenje burki na dnevnom redu je i u Francuskoj, gde parlamentarna komisija već šest meseci istražuje taj fenomen.
"Potpuno prekrivanje (žena) nije dobrodošlo u Francuskoj. To je suprotno našim vrednostima i protivno je ideji o dostojanstvu žena", izjavio je nedavno predsednik Nikola Sarkozi, nastojeći da izbegne da ga optuže za antimuslimansko raspoloženje. To pitanje bi se, kako se najavljuje, moglo uskoro naći na dnevnom redu parlamenta, odnosno kada se okonča istraživanje koje se upravo privodi kraju.
Problem potpunog pokrivanja žena u poslednje vreme, u pojedinim evropskim zemljama, obično se pokreće u kampanjama za izbore. Pojedini političari, u sadašnjoj ekonomskoj krizi, koja nije poštedela ni zapadnu Evropu, na taj način očigledno pokušavaju da pridobiju nove glasače.
Borci za ljudska prava, međutim, osuđuju te inicijative. Pogotovo što muslimanke koje prekrivaju telo smatraju da je to njihov izbor i da ova kampanja potvrđuje dvolično ponašanje pojedinih evropskih političara: dok se na rečima bore za ljudske slobode, u isto vreme se zalažu za zabrane.
.jpg)
