Izvor: Blic, 10.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva elita, takva država, takav život
Kakva elita, takva država, takav život
Sve što nam se dogodilo u poslednje dve decenije, nije se dogodilo slučajno, niti je bilo plod nekakvih svetskih 'zavera” ili 'despotske tiranije” jednog čoveka. Naprotiv, sve kroz šta su Srbija i srpski narod prolazili, i gde su dospeli, u potpunosti je rezultat moći, kvaliteta, znanja i sposobnosti srpske društvene elite. Pre svega političke i intelektualne, ali i privredne, vojne i duhovne elite. Tu nema nikakve mistifikacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - misli istoričar Miroslav Jovanović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
- U proteklih 15 godina srpski narod je doživeo niz dramatičnih političkih i vojnih poraza i opšti, težak društveni i ekonomski sunovrat - tvrdi Jovanović. Odgovornost elita
Gotovo da se zaboravlja, naglašava Jovanović, da Slobodan Milošević nije bio samonikli uzurpator koji se pojavio iznenada i niotkuda, nego da je njegova pojava bio zapravo odgovor društvenih elita srpskog naroda na tada nadolazeće izazove epohe. - Kakve su bile elite, kakav je bio i odgovor, ideološki okoštao u staljinističkoj matrici razmišljanja, ishitren, nepromišljen, isključiv, neusklađen sa vremenom, pun lažnog i varljivog osećanja moći... Posezanje za radikalnim političkim sredstvima krajem osamdesetih godina prošlog veka pokazalo je i nemoć, nesnalažljivost i bezidejnost i srpskih elita: političke, vojne i dela intelektualne. Ne toliko zbog činjenice da su na taj način pokazali da nagomilane probleme ne mogu i ne umeju rešiti političkim sredstvima, već što su time iskazali nesposobnost da predvide i preduprede sve moguće negativne posledice radikalnog političkog projekta u koji su ulazili - objašnjava Jovanović.
Problem konsenzusa
U srpskom društvu danas je gotovo nemoguće, navodi kao notornu činjenicu Jovanović, postići konsenzus ni oko jednog važnijeg društvenog ili političkog pitanja. Zbog toga i izgleda da Srbija danas nema jasnu sliku i svest o tome kakva bi država želela da bude. Da li bi, na primer, bila izvoznik sirovina, radne snage ili znanja, šta bi moglo predstavljati njenu nacionalnu strategiju u budućnosti, kakva bi trebalo da joj bude generalna spoljnopolitička orijentacija, koji su joj ekonomski i demografski prioriteti, kakvo obrazovanje, zdravstvo ili nauku želi da ima.
- To znači da u situaciji relativizovanog značaja svih važnih političkih institucija i neke vrste blokade političkih sistema političko usmerenje može u potpunosti zavisiti od toga ko se trenutno nalazi ili će se nalaziti na vlasti. Time se ostavlja mogućnost svakom ko se nađe na vlasti da relativno lako može radikalno izmeniti politički sistem, što se neretko događalo u modernoj srpskoj istoriji – upozorava Jovanović.
A današnja srpska javnost, pre svega televizija i štampa, za razliku od onoga što je praksa u svetu i što je bila praksa tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i kod nas, uočava Jovanović, nema u prostoru za javno iskazivanje stavova tri uobičajena segmenta: prostor politike, prostor kulture shvaćene u najširem značenju i prostor šou-biznisa, odnosno estrade i sporta.
Ko se bavi politikom
- Srpska javnost svedena je samo na politiku i na estradu, dok je prostor kulture sužen do nemogućnosti iskazivanja stavova elite. Takva pojednostavljena šema shvatanja javnosti kumovala je problematičnom prožimanju i preplitanju politike i estrade. Otuda svi koji žele da iznesu svoj stav u javnosti ili da ukažu na neke negativne tendencije moraju da se priklone ili politici ili estradi. A kada se ispostavi da ne žele svi intelektualci da se bave politikom, kakav je slučaj u srpskom društvu, tek tada se vidi koliko je zapravo sužen krug iz koga se regrutuju pripadnici političke elite - objašnjava Jovanović. Kraj
