Izvor: B92, 27.Maj.2014, 11:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako su izgledale prve životinje?

Ako gledate svet oko sebe, verovatno mislite da je prva životinja bila slična današnjim: nešto sa centralizovanim nervnim sistemom i simetričnim telom.

Međutim, neke životinje poput meduza nemaju centralizovan nervni sistem, ali su zato savršeno simetrične. Štaviše, bizarna stvorenja poput trihoplaksa nemaju nikakve vidljive nervne ili mišićne ćelije, a ipak osećaju svetlost i imaju koordinisane pokrete.

Šta tek reći za sunđere, koji nemaju nikakve nerve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ni mišiće, a imaju mnogo gena koji su potrebni za formiranje struktura nervnog sistema?

Ako mislite da to sugeriše da su prve životinje bile sasvim jednostavne poput sunđera, a zatim postepeno evoluirale, niste usamljeni. Godinama mnogi istraživači tvrde isto.

Ipak, nedavno sekvenciranje genoma pokazalo je da najstarija grana porodica životinja ne vodi do sunđera, nego do takozvanih rebronoša, najjednostavnijeg vida dupljara.

Autori rada u kom se tvrdi da su rebronoše najstarija grana stabla životinjskog carstva, sugerišu da su i rane životinje imale mišiće i nerve, što bi značilo da su sunđeri izgubili te strukture.

Dakle, geni sunđera nisu znak njihovog potencijala da razviju nervni sistem, nego ostaci struktura koje više ne poseduju.

Novi rad opisuje genom različitih rebronoša (postoji više od 150 vrsta ovih organizama), a autori tvrde da su tvrdnje da su sunđeri izgubili nervni sistem shvaćene pogrešno. Umesto toga, nervi su kod ranih životinja evoluirale dva puta.

To je vrlo radikalno gledište, ako imamo u vidu da se u prirodi češće srećemo sa nekim osobinama organizama koje se u budućoj generaciji koriste na druge načine. Zato, ako vidimo nešto poput specijalizovane nervne ćelije u velikoj grupi vrsta, pretpostavljamo da je ona evoluirala od nekog zajedničkog pretka.

Međutim, u ovom slučaju, genom dokazuje da uprkos površnim sličnostima, aktivnosti nervnih ćelija rebronoša su različite.

Na osnovu prisutnih gena, "rebronoše ne koriste serotonin, accetilholin, dopamin, noradrenalin, adrenalin, oktopamin, histamin ili glicin" – gotovo kompletan skup molekula koje nervne ćelije koriste kako bi međusobno komunicirale.

Jedini ljihov neurotransmiter je glutamat.

Genom sadrži i razne druge indicije da su rebronoše izuzetne. Najveći deo onoga što prepoznajemo kao imuni sistem, koji se bori protiv bakterija i virusa, je izostao.

Isto važi i za čitavu mašineriju koja prerađuje mikro ribonukleinsku kiselinu (RNK). Ključni regulatori razvoja poput JAK/STAT proteina takođe su odsutni, kao i ključni geni za formiranje mišića.

Ono do čega dovode ova otkrića je prava naučna kontroverza. Imajući to znanje u vidu, različiti naučnici imaće različito mišljenje o poreklu vrsta. Ipak, da bi došlo do snažnog konsenzusa, potrebno je još informacija.

Srećom, postoje indicije da se rebronoše mogu pratiti sve do perioda ediakarana, u čudnoj grupi organizama koji su stariji od mnogo poznatijih oblika života kakvi su postojali u dobu Kambrije.

Pronalazak celog njihovog lanca, doveo bi do razrešenja dilema. Takođe, proučavanjem savremenih rebronoša, moglo bi se preciznije odrediti koliko se njihovi nervi razlikuju od onih kod drugih životinja. Isto se primenjuje i na njihove mišiće.

Nastavak na B92...