Izvor: B92, 23.Jun.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sprečiti štetni uticaj sunca
U nastupajućem letnjem periodu treba izbegavati boravak na jakom suncu, a štetni uticaj na kožu treba sprečiti kremama sa visokim zaštitnim faktorom, garderobom i hranom, savetuju lekari.
Sa dolaskom leta javlja se i želja za što lepšim preplanulim tenom celog tela, pri čemu mnogi prave grešku u proceni uticaja sunca na zdravlje kože i zdravlje uopšte jer mešaju preplanulost stečenu boravkom na svežem vazduhu sa izlaganjem tela suncu u vidu "roštilja" na plaži. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Koža je posebno osetljiva na UV zrake i zato treba izbegavati jako sunce, a pre sunčanja obavezno treba naneti kremu sa visokim zaštitnim faktorom.
Ovaj savet lekara treba poslušati jer neumereno sunčanje, bez adekvatne solarne zaštite, nosi određeni rizik od nastanka melanoma, malignog tumora kože.
Dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu Željko Mijušković napominje da ova vrsta tumora može da se razvije iz mladeža na vidljivim ili skrivenim delovima kože, ali može da se javi i kao promena koja podseća na bradavicu ili keratozu.
Mijušković posebno naglašava da tamnjenje kože u solarijumu ne predstavlja pripremu za sunčanje i da to minimalno štiti kožu, a sa sobom nosi brojne neželjene efekte.
Mijušković savetuje da decu do prve godine ne bi trebalo izlagati sunčevim zracima, dok se starija deca mogu izlagati suncu u jutarnjim i poslepodnevnim satima, uz obavezno korišćenje krema koja imaju zaštitni faktor veći od 30.
"U letnjim mesecima ne izlažite obolelu kožu suncu, a posebno od jakog sunca treba da se štite osobe koje imaju problem sa aknama, herpesom, oni koji pate od atopijskog dermatitisa i oni koji imaju kožne bolesti koja se manifestuju crvenilom i proširenim kapilarima na licu", navodi Mijušković.
Za one koje zaista vode računa o upozorenjima stručnjaka, a pritom žele preplanuli ten, na raspolaganju stoje brojna kozmetička sredstva koja premazivanjem daju koži izgled preplanulosti.
U slučaju da želimo prirodnu boju, treba da se izlažemo suncu u malim dozama i u periodu kada je opasno zračenje najmanje, što izuzima period od 11 do 17 sati, uz upotrebu prigodnih rekvizita - suncobrana, losiona sa visokim zaštitnim faktorom i šešira.
Od štetnih sunčevih UV zraka štite kreme za sunčanje, naočare za sunce, šeširi i hrana, pri čemu su pojedine namirnice naročito bogate materijama koje kožu hrane i štite iznutra i tako sprečavaju nastanak bora i mnogo opasnije promene na koži koje mogu dovesti do raka kože.
Lekari savetuju da, pre svega, tokom vrelih letnjih dana treba konzumirati što više voća i povrća, a od mesa piletinu i ribu.
Sunce na Zemlju šalje dve vrste ultravioletnih (UV) zraka - UVA zraci prodiru u dublje dermalne slojeve i uništavaju kolagenska vlakna zadužena za čvrstinu kože, a posledica su bore, a UVB zraci koje apsorbuje epiderm (spoljni omotač kože) oštećuju ćelije i izazivaju zapaljenje i crvenilo.
Pored crvenog lica i svrab nas upozorava da je vreme da bežimo sa sunca, jer se osećaj svraba javlja zbog prisustva histamina, hemikalija koje u organizmu nastaju kao reakcija na zapaljenjski proces.
Rane i plikovi ukazuju na mnogo teže opekotine u kojima se oštećenje proširilo od epiderma do dermalnih slojeva, a ovu vrstu sunčevih opekotina prate jeza, visoka temperatura i mučnina.
U tom slučaju, deo tela sa opekotinama treba hladiti prvih 12 sati posle zadobijenih opekotina, treba uzimati antizapaljenjski preparat, mnogo tečnosti da bi se sprečila dehidracija, hladiti opečenu kožu lakim gelovima koji sadrže umirujuće sastojke na bazi aloe ili kamilice.
