Izvor: B92, 07.Jan.2011, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sačuvati nerve
Svima se dešava da odreagujemo ishitreno i oštro u nekim situacijama. Ako nam pređe u naviku da tako lako pucamo po šavovima, to nam može navući sive oblake na sreću i generalno raspoloženje.
Foto: Carlos Porto / FreeDigitalPhotos.net
Ponekad je dobro rešenje i brojati do 10, ali ko je sve u stanju da toliko broji kada nervi već popuštaju.
Nudimo vam grupu pitanja na koja je dobro odgovoriti pre nego što pustimo da situacija kontroliše nas, umesto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obrnuto.
Možda nisam u pravu? Niko ne voli da ga kritikuju i da ne bude u pravu. Pogotovo kada nam neko skreće pažnju da smo i dalje dete kada je reč o nekim stvarima, a to smo, zapravo, samo mi. Istina je, nekad zaista nismao u pravu. Prvo se zapitajmo, onda reagujmo.
Da li ovo išta rešava? Nađemo se u prilikama kada oko iste stvari gubimo razum iznova i iznova. Istina je da ljudi imaju navike koje mogu beskrajno da iritiraju i one se nikada neće promeniti. Kada neko ne odgovori na poruku, ne ispuni zadatak na vreme, konstantno kasni ili mljacka dok jede, to može da nas dovede do ivice ludila. Međutim, da li će nas izliv negativnih emocija ili bes lišiti njihovih navika? Neće. Ništa nećemo popraviti, samo ćemo se osećati gore.
Da li popravljam situaciju? Kada nas neko blizak jako iznervira i kada krenemo da vičemo i da se praznimo,koliko puta smo samo preneli raspravu na sasvim drugi nivo? Koliko puta smo načeli teme za koje smo mislili da više nisu sporne? Ničim ne popravljamo situaciju, smao od jedne pravimo dve.
Da li bi trebalo da pomognem? Često gubimo razum u svađi i ljutnji jer smo sami nemoćni da rešimo problem. Često to radimo i kada ne možemo drugome da pomognemo pa se na neki suludi način vadimo iz bezizlazne situacije. Naša krivica nema noge ali ide vrlo daleko, bez pitanja. Nađimo zajednički jezik i nađimo tako i koren problema.
Da li mi je sve po volji? Kada sami sebi nismo napravili ugođaj, skraćuje nam se fitilj. Niko nije kriv što nam je hladno, što nismo jeli pre nego što smo pošli, što nam je prazna baterija ili što smo zakasnili na premijeru. Zaista, koji god problem nastane u takvim trenucima, čini nam se bezbroj puta većim jer i sami nismo načisto. Tada se istresamo na svima osim na sebi. To tako ne ide.
Mogu li se našaliti na ovaj račun? Humor može biti i više nego učinkovit, ali je vrlo teško smejati se kada je situacija pomalo kritična. Treba naći u sebi komedijaša koji od svega može zbijati šale.
Nije lako pričati sam sa sobom kada sve izmiče kontroli, ali vredi pokušati. Ako niko neće biti uvređen i ako se problem reši sa uspehom, onda vredi popričati sa sobom. Vremenom će to postati praksa a ne pucanje po šavovima.
