Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako od gastarbajtera postati stanovnik jedne zemlje
Živeti gastarbajterski danas sasvim je besmisleno. Zbog priliva jeftine radne snage sve zapadne zemlje snizile su cenu rada, tako da i ako radite milion poslova i smanjite svoje životne troškove u uskom geto-krugu, teško da šta možete uštedeti za "grand” povratak kući. Pogledajte samo cene kvadratnog metra stanova u Beogradu - ceo život treba da radite da biste kupili pristojan stan, a i ako ga kupite šta dalje? Da li je realno da ćete da se vratite i radite za nekog domaćeg 'biznismena’? >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ili da pod stare dane otvarate svoju firmu? Idete na selo?
Umesto svih muka životarenja, bolje otvoriti oči i iskoristiti sve mogućnosti koje nova država pruža.
U čemu se dakle razlikuje iskustvo zadovoljnog stanovnika jedne zemlje od ogorčenog gastarbajtera u istoj? U tome što stanovnik prvo uloži napor da nauči jezik te zemlje. A onda završi i neku školu ukoliko će mu doneti bolji posao. Onda taj isti stanovnik počne da se bavi sportom, stvara prijatelje, razvija neki hobi i putuje kad god je to moguće. Uopšte neću ulaziti u materijani aspekt ove priče, da li živi u zgradi ili u kući, kakva kola vozi i da li kupuje mobilni od 700 dolara kao jedan posetilac iz Srbije kog nedavno upoznah. Ja lično volim da potrošim na putovanja a kola mogu da mi budu i najveća kršina, sasvim mi je svejedno, te zato zaključujem da su ove krupne stvari stvar prioriteta ili balansa. Možda u životu nikada nećemo imati baš sve što želimo, ali kako pesma kaže 'dobićemo ono što nam treba’ (Rolling Stones).
Gastarbajter, bar ovde u našem selu Torontu, odšljaka svoj posao, pa ako nema još jedan koji se nadovezuje, onda odlazi kući gde jede jednoličnu nalik-na-srpsku hranu, gleda „Merak" televiziju, i eventualno se vidi s komšijama da bi se popila obavezna kafa i ugurao nos u tuđi život.
Stanovnik takođe boluje od oskudice vremena, ali i tada nađe načina da se pozabavi sa milion različitih aktivnosti. Jer, ono što je svakako sigurno – život u Severnoj Americi je brz, ne samo na poslu već i van njega. Pa ko se snađe snađe"
Dragi gastarbajteri, jeste li primetili na primer da su biblioteke na svakom koraku i da u njima čak možete naći knjige na našem jeziku? Možete preko interneta tempirati kad šta želite da vam stigne u biblioteku (knjige, filmovi, muzika, dokumentarci itd.), a onda će vas pozvati telefonom i reći da je spremno za preuzimanje. Neke knjige možete čitati preko interneta, a da i ne idete da podignete knjigu. S druge strane, imamo i knjižaru na našem jeziku gde 'book club’ posetioci razgovaraju o svojim viđenjima romana u fokusu. Zar to nije fenomenalno?
Da li ste primetili da se možete baviti sa toliko raznih sportova da verovatno nikada nećete imati vremena da ih sve probate? Kako izabrati između sto vrsta raznih borilačkih veština, streljaštva, mačevanja, jedrenja, skijanja, klizanja, timskih sportova?
Ukoliko nemate društvo za timske sportove, teretane su na svakom ćošku. Od jeftinih i jednostavnih do onih boljih gde svaka kardio mašina ima svoju kablovsku televiziju pa sami birate kanale. Te bolje teretane vam nude i gomilu raznih aktivnosti u toku pauze za ručak, jer je to sada baš 'in’, ili odmah posle posla. A ako imate vremena onda možete ostati na masaži, ići u saunu ili relaksirati se u đakuziju. Na kraju se osećate kao da ste ceo dan bili u nekom od lokalnih spa-centara.
Zar vam se ne čini fantastično da skoro sve možemo naručiti ili obaviti preko interneta pa nam ostaje dovoljno vremena da idemo na neki kurs, na primer? Kao što je kurs za pravljenje nakita, grnčariju, kuvanje, šivenje, modelarstvo, dizajn, slikanje? Ili da volontiramo?
Često čujem da je hrana ovde neukusna i tome slično, ali mislim da je to sve zlonamerno rečeno. Možda vi koji to kažete niste dobri kuvari? Ako niste, onda je rešenje da izađete i probate milion raznih kuhinja, na primer etiopsku, tibetansku, peruansku"
I one koji se žale da je sve laž i prevara, sukob informacija će samo naučiti da koriste sopstvenu glavu kada donose odluke. Uvek se pitajte ko finansira ono što vam govore i to će vam biti znak da li da poslušate ili ne. A sve što morate da istražite samo će vas naučiti novim uglovima posmatranja, pa vam maglu više niko neće moći da proda.
Jeste da opera u Torontu izgleda kao siva i šuplja nedovršena građevina, ali postoji nekoliko manjih pozorišta u kojima se daju zanimljive predstave a dolaze nam često i glumci iz Beograda. Eto lepe zabave.
No, zabava nije sve. Stanovnik takođe redovno ide na godišnji zdravstveni pregled kod svog lekara, i redovno se brine o zdravlju svojih zuba. Stanovnik redovno ući o svom telu i biološkim procesima, čita na etiketama sastojke hrane koje unosi ili kozmetike koje koristi. Sasvim je upoznat sa sistemom u kome živi i uviđa da mu taj sistem nije neprijatelj.
Posle svega, recept za zadovoljstvo verovatno ne postoji, pa ga ne vredi ni davati. Jeste, dođu i „žute minute" kada nedostaju roditelji i uža i dalja rodbina, to je prosto realnost života u daljini. Al’ večita žal za mlados’ je po mom mišljenju prosto i jednostavno - gubljenje vremena.
Danijela, Toronto, Kanada
[objavljeno: 26/04/2008.]
