Izvor: B92, 25.Feb.2013, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je to biti kiborg?
Iz glave Nila Harbisona, koji je rođen kao daltonista, izlazi elektronsko oko koje mu dozvoljava da sluša boje. Poslednjih 10 godina ovo kibernetsko oko, koje on naziva antenom, konvertovalo je svetlo u više, ili niže, tonove koje Harbison može da čuje uz pomoć provodljivosti kostiju.
Harbison opisuje odlazak u galeriju poput odlaska na koncert a sada i na hranu gleda na potpuno drugačiji način.
„Mogu da u tanjir stavim svoju omiljenu hranu i da jedem omiljenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pesmu“.
Harbison, jedan od osnivača Fondacije Kiborg, tvrdi da tehnologija ljude može da obdari nebrojenim čulima i sposobnostima koje proširuju njihov osećaj i proširuju znanje o svetu.
Dok neki spekulišu o mogućnosti šestog čula, Harbison već razmišlja o trinaestom ili četrnaestom.
„Više ne moramo da se oslanjamo na prirodnu evoluciju. Sada možemo da evoluiramo tokom našeg života i to na način na koji želimo“.
Šta nekoga čini kiborgom?
Za mene, to definiše osećaj kada kibernetski uređaj to više nije – već je postao deo vas. Kada sam počeo da koristim svoje elektronsko oko, nisam se osećao kao kiborg. Tek kada sam dobio osećaj da ne postoji razlika između softvera i mog mozga, tek tada sam se osetio kiborgom.
Kada ljudi kažu da nas tehnologija ometa, to je samo zato što je koristimo kao alat a ne kao deo našeg tela.
Kako vidite uticaj tehnologije na ljudska čula?
Potrebno je da pronađemo inspiraciju u postojećim čulima i da pronađemo način da to inkorporiramo u nas. Ukoliko uporedimo naša čula sa čulima životinja i drugih vrsta koja nemamo, možemo dobiti nebrojeno ideja.
Ja mogu da vidim ultraljubičasto, to je boja koju mnoge ptice i insekti mogu da vide. I mogu da čujem kroz provodljivost mojih kostiju,a to mogu i delfini. Mogli bismo da stvorimo čulo koje nam govori gde je sever, što postoji kod ajkula, ili da poboljšamo naše čulo mirisa, poput pasa.
Zašto bi trebalo da dalje unapređujemo kibernetiku i kiborge?
Ukoliko proširimo naša čula, proširićemo i naše znanje. Ukoliko bi bili u stanju da posmatramo svet na način na koji to rade druge životinje, siguran sam da bi mnogo naučili zato što puno saznanja dolazi kroz naša čula.
Kako vidite budućnost kiborga za 10 godina? Kako će ova tehnologija izgledati tada?
Mislim da će to biti kraj korišćenja naših ruku. Zaista nije praktično hodati sa svim tim uređajima u njima. Za deset godina mislim da ćemo adaptirati mnoge od postojećih tehnologija u naše telo.
Velika promena doćiće onda kada budemo u stanju da u naše gene ubacimo softver kako bi se sami modifikovali na način na koji želimo.
Šta vas najviše raduje kada je kibernetika u pitanju?
Vrlo je čudno kako mnoge tehnologije stavljamo u mašine ali ne i u nas same. Automobili mogu da detektuju da li se nešto nalazi iza njih, ali mi nemamo tu sposobnost. Zašto taj zdrav razum koristimo za kola kada bi mogli da ga iskoristimo na nas same?
Šta vas najviše brine?
Mislimo da bi bilo dobro da imamo bolnice za kiborge. Trenutno ne postoji saradnja između kompjuterskih naučnika, psihologa, neurologa i doktora. U mom slučaju, ukoliko ne mogu da osetim boju, gde bi trebalo da odem? Da li bi trebalo da posetim oftalmologa? Optičara? Nekoga ko se bavi softverom?
Šta vas najviše raduje sa činjenicom da ste kiborg?
Osećaj da ne postoji kraj. Više nema granica.
Šta je sledeće?
Moj sledeći korak jeste dalje razvijanje moje percepcije boje, ali i proširivanje mog sluha kroz provodljivost kostiju.
Možda bih čak poželeo da uradim i nešto prosto – poput svetla u mojim ustima. Ukoliko bi mi se zub pokvario mogao bih da ga zamenim jednim sa svetlom. Tako bih mogao da otvorim usta i da čitam tokom noći. Samo moram da smislim način kako da to svetlo mogu da upalim i ugasim kad ja želim.
