Izvor: B92, 01.Jun.2009, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da pomognete svetu?
Jedan od vodećih svetskih makrobiotičara, g. Edvard Esko iznosi činjenice o direktnoj povezanosti ishrane sa ekološkim problemima u savremenom svetu, i predlaže jednostavne praktične korake koji pridonose poboljšanju situacije.
Preuzeto sa veb magazina "Zdravije"
Život je mogao da se razvije i procveta na Zemlji zahvaljujući tananoj ravnoteži između jina i janga, odnosno između energija ekspanzije i kontrakcije na našoj planeti. Obimna, ali strukturno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kompaktna struktura Zemlje (jang) uravnotežena je difuznijim, tečnim i gasovitim omotačem koji je okružuje (jin). Biljke, koje su jun, održavaju dinamičku ravnotežu atmosfere. One apsorbuju i koriste ugljen-dioksid, koji je više jang, a ispuštaju kiseonik, koji je in. Kiseonik koji one obezbeđuju suštinski je za ljudski životinjski život. Životinje, koje su jang, interaguju sa atmosferom na suprotan način. One apsorbuju jin kiseonik, a ispuštaju jang ugljen-dioksid. Biljke i životinje zajedno kreiraju jednu prekrasnu ravnotežu koja održava život na Zemlji.
Ravnoteža je narušena
Savremena civilizacija narušava prirodnu ravnotežu jina i janga koja je postojala na našoj planeti milionima godina. U celini, naša civlizacija je postala naglašeno jang: brzina promena se uvećava svakodnevno i mi koristimo sve snažnije i snažnije izvore energije. U budućnosti teško možemo očekivati da će se ove sklonosti usporiti – pre možemo očekivati da će se ubrzati.
Usled tih aktivnosti, atmosfera se menja. Od 1958., koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi se povećala za 25%, najvećim delom usled sagorevanja nafte i uglja. SAD i države bivšeg Sovjetskog Saveza odgovorne su za oko 45% ugljen-dioksida koji se ispušta u atmosferu u svetu. U međuvremenu, mi sistematski uništavamo tropske kišne šume koje apsorbuju ugljen-dioksid...
Atmosfera je postala jang
Povećanje količine ugljen-dioksida i drugih gasova koje proizvode industrija, poljoprivreda i savremeni sistem proizvodnje hrane dovode do toga da atmosfera postaje jang – gusta i teška. U idealnom slučaju, atmosfera bi trebalo da bude laka i prozračna (jin) da bi predstavljala protivtežu kompaktnoj strukturi Zemlje i da bi podržavala život. Ekolozi tvrde da ova promene mogu dovesti do problema svetskih razmera. Naučnici koji zastupaju tezu o globalnom zagrevanju veruju da deo sunčeva toplota koji zagreva Zemlju ne može više da se izrači u svemir. Ako pogledamo ovu teoriju iz makrobiotičkog ugla, vidimo da atmosfera, koja je postala više jang, izaziva da se toplotno zračenje (koje je takođe jang) vraća nazad na zemlju, stvarajući takozvani efekat staklene bašte.
Tradicionalna ishrana – energetski efikasnija
Sve veći broj ljudi je uveren da efekat staklene bašte izaziva prosečni porast temperature Zemlje, što je fenomen poznat kao globalno zagrevanje. Kao posledica toga, moglo bi da dođe do topljenja leda na polovima, što bi izazvalo potope svetskih razmera, a klima kakva je bila hiljadama godina bi se drastično promenila. Savremena tehnologija je poremetila prirodni ciklus ugljenika u atmosferi, što može da proizvede dalekosežne posledice. Poremećaj ciklusa ugljenika koji je izazvala savremena tehnologija odvija se paralelno sa neracionalnom upotrebom organskih ugljenikovih jedinjenja – ili ugljenih hidrata – u lancu ishrane.
Pre industrijske revolucije, većina ljudi je konzumirala ugljene hidrate u njihovom najefikasnijem obliku. Tradicionalna ishrana se zasnivala na integralnim žitaricama, svežem povrću koje raste u lokalnim oblastima i drugim složenim ugljenim hidratima.
"Proizvodnja” mesa – ogromno rasipanje
Savremena ishrana se više ne zasniva na tim energetski efikasnim namirnicama. Umesto toga, zasniva se na krajnje neefikasnoj konverziji složenih ugljenih hidrata (obično u obliku žitarica i mahunarki) u životinjske proteine i masti! Upotreba tih visokovrednih namirnica za ishranu stoke, a potom njihovo konzumiranje u obliku namirnica životinjskog porekla predstavlja ogromno traćenje sirovina i energije. Jedan stručnjak je procenio: ako bi čitav svet prihvatio način proizvodnje tako male efikasnosti, sve poznate svetske rezerve nafte iscrple bi se za 13 godina!
Savremena proizvodnja hrane u velikoj meri doprinosi ispuštanj ugljen-dioksida i ostalih gasova staklene bašte u atmosferu. Uzgajanje stoke, na primer, predstavlja najveći izvor metana, a to je vodeći uzročnik efekta staklene bašte. Integralne žitarice, mahunarke i povrće daleko su energetski efikasnije od životinjskih namirnica. Kukuruz ili pšenica daju 22 puta više proteina po potrošenoj kaloriji fosilnog goriva nego šnicla koja se proizvede na savremenim farmama. Soja je 40 puta energetski efikasnija nego savremena govedina!
Prelazak na žitarice ogromna ušteda
U članku "Ishrana za novu Ameriku”, Džon Robins govori o uštedi energije koja bi se mogla ostvariti kad bi se prešlo na ishranu integralnim žitaricama, mahunarkama i povrćem. On citira ekonomiste Fildsa i Hara (Fields, Hur)
"Kad bi se čitava nacija preorijentisala na ishranu u kojoj pretežu nitegralne žitarice, sveže voće i povrće – a povrh toga ograničila izvoz neesencijalnih masnih namirnica – to bi uštedelo dovoljno novca da smanjimo uvoz nafte za preko 60 odsto! A pored toga, snabdevanje obnovljivim izvorima energije, kao što su drvo i struja iz hidrocentrala, povećala bi se za 120 do 150%”
Da bi se usporio očekivani tempo globalnog zagrevanja za koji se predviđa da će nastupiti usled efekta staklene bašte, naučnici procenjuju da bi trebalo smanjiti sagorevanje fosilnih goriva za oko 60 odsto. Na nesreću, pošto je savremeni način ishrane i života rasprostranjen na čitavoj planeti, ekonomisti predviđaju da će se umesto toga to sagorevanje udvostručiti u narednih 40 godina.
Šume se krče radi mesa
Uništavanje šuma, uključujući i tropske kišne šume, može se pripisati savremenom načinu ishrane. Šume se krče da bi se oslobodio prostor za pašnjake za stoku ili za gajenje krmnog bilja. Prema jednoj od procena, ako se ovo uništavanje šuma nastavi, do 2040. u SAD više neće biti šuma! Štaviše, zemlje Srednje i Južne AMerike sistematski uništavaju kišne šume koje predstavljaju 80% svetske vegetacije i proizvode većinu svetskog kiseonika.
Rafinisanje, prerada hrane, hlađenje i zamrzavanje i druge tehnike koje se koriste u savremenoj ishrani troše ogromne količine energije i doprinose globalnom zagađenju. Na primer, rafinisanje šećera predstavlja visokomehanizovani proces koji koristi fosilna goriva, a to je slučaj i sa veštačkim đubrivima i pesticidima koji se koriste u savremenoj poljoprivredi. Azotni oksidi, još jedan od gasova staklene bašte, u velikoj meri nastaju od veštačkih đubriva.
Mesna ishrana je opšti problem
U ljudskom telu, unos namirnica životinjskog porekla dovodi do stvaranja zasićenih masnoća i holesterola u krvi i na kraju do zapušenja arterija i krvnih sudova. Ako se to nagomilavanje tih viškova nastavi bez ograničenja, ono može dovesti do kolapsa tela usled srčanog ili moždanog udara, ili do nagomilavanja masti i toksičnih supstanci u organima, koje vodi do obolevanja od raka.
Slična situacija se dešava i u našem okruženju, usled neefikasne upotrebe ugljenih hidrata u obliku životinjskih belančevina i masti. Zagađenje do koga dovode industrija i savremeni način ishrane doprinosi nagomilavanju ugljen-dioksida, metana, azotnog oksida, sumpor-dioksida i toksičnih hemikalija u okolii. Nagomilavanja tih supstanci preti da dovede ekosistem zemlje do propasti.
Domaća hrana ekološki opravdana
Prelazak na konzumiranje integralnih žitarica, mahunarki, svežeg povrća koje raste u našem kraju i drugih prirodnih namirnica je prvi korak ka obnavljanju životne sredine. Ako se hranimo energetski efikasnom hranom koja je u skladu sa klimom i godišnjim dobima, posebno organski gajenom hranom, mi podržavamo jedan sistem poljoprivrede i proizvodnje hrane koji će očuvati tlo, vodu i vazduh za bezbroj budućih generacija.
Prelazak na ishranu integralnim žitaricama i povrćem donosi trenutne i praktične dobrobiti prirodnoj okolini i našem individualnom zdravlju. Ekologija ove planete počinje u kuhinji. Navešću nekoliko praktičnih principa da razmislite o njima kao načinu prelaska na zdrav, ekološki način života.
1. Jesti namirnice sa nižeg stupnja lanca ishrane
Kako se krećemo naviše u lancu ishrane od biljaka do životinjskih namirnica, količina energije koja je potrebna da se proizvedu, transportuju i očuvaju namirnice se drastično povećava.
Potrebno je mnogo manje energije da se proizvedu žitarice, povrće, mahunarke, morsko bilje o druga biljna hrana nalaze se na nižem mestu u lancu ishrane. Istraživači Univerziteta Ohajo su uporedili količinu energije koja je potrebna da se proizvedu biljne i životinjske namirnice i otkrili da je najmanje energetski efikasna biljna hrana još uvek gotovo deset puta energetski efikasnija od energetski najefikasnijih namirnica životinjskog porekla. Ishrana biljnim namirnicama smanjuje upotrebu fosilnih goriva, pa smanjuje i zagađenje koje dospeva u atmosferu, uključujući ugljen-dioksid, metan i azotni oksid, a sve su to gasovi staklene bašte.
2. Smanjite količinu ekstremnih namirnica ili ih izbacite iz ishrane
I namirnice, kao i sve ostalo u našoj okolini, mogu se klasifikovati na skali jina i janga. Jaja, meso, piletina, tvrdi sir i druge namirnice životinjskog porekla, kao i namirnice sa puno natrijuma, izuzetno su jang, ili sažimajuće; dok su rafinisani šećer, tropsko voće, začini, kafa, čokolada, sladoled, veštačku zaslađivači, gazirani napici i namirnice bogate kalijumom ekstremno jin ili ekspanzivne.
U uravnotežene namirnice spadaju integralne žitarice, mahunarke, sveže lokalno povrće, morko bilje, napici bez stimulativnih sredstava, začini koji nisu preterano jakog ukusa, kao i ostale prirodne namirnice. Ove namirnice imaju bolje uravnotežen jin i jang, odnosno ekspanzivne i kontraktivne energije.
Namirnice sa dobrom ravnotežom su visoko energetski efikasne. One su bile osnovna hrana čovečanstva pre industrijskog doba; kada se gaje na organski način, oni dovode do razvoja jedne poljoprivrede koja može da samu sebe održava i koja ne zagađuje prirodu.
Međutim, naprosto smanjenje ili izbegavanje unosa životinjskih namirnica nije dovoljno da preokrene poremećaje u okruženju. I za ekstremno jin namirnice, kao što su rafinisani šećer, tropsko voće, gazirani napici i drugo potrebna je velika količina energije, da bi se proizveli, očuvali i transportovali. Od velike je pomoći za okolinu ako prestanemo da koristimo i njih.
3. Jedite namirnice iz svoje klimatske zone
Danas ljudi iz umerene klime koriste "polarno-tropsku” ishranu. Oni su zamenili integralne žitarice, mahunarke, sveže lokalno povrće i druge namirnice koje su pogodne za njihovu klimu mesom, jajima, sirom i drugim namirnicama koje više odgovaraju hladnim, polarnim klimama, kao i šećerom, čokoladom, začinima, kafom, tropskim voćem i povrćem i drugim namirnicama koje odgovaraju ekvatorijalnoj zoni.
Potrebna je ogromna količina energije da se održi taj neprirodan način ishrane. Daleko je više ekonomično i energetski efikasno da zasnujete svoji ishranu na namirnicama kojih po prirodi ima u izobilju u vašoj neposrednoj okolini ili u klimi koja je slična onoj u kojoj živite.
4. Menjajte svoju ishranu u skladu sa godišnjim dobima.
Ako jedemo namirnice koje su prirodno dostupne u odgovarajućem godišnjem dobu, mi koristimo cikluse prirode. Tokom zime, obroci su jako začinjeni i dobro termički obrađeni kako bi nam pomogli da se bolje prilagodimo zimskoj klimi bez preteranog grejanje; slično je i sa letnjom hranom koja nam pomaže da bez erkondišna prebrodimo leto. Ako konzumiramo sveže sezonske namirnice, to pomaže da smanjimo potrebu za frižiderima i drugim veštačkim metodima čuvanja i skladištenja hrane.
5. Birajte organski gajene namirnice
Puno fosilnih goriva se trođi u proizvodnji, transportu i skladištenju hemijskih fertilajzera, insekticida, herbicida i drugih veštačkih supstanci koje se koriste u modernoj poljoprivredi. Štaviše, te supstance ulaze u atmosferu i zagađuju vazduh, vodu i zemljište. Azotni oksid, koji nastaje od azotnih veštačkih đubriva, glavni je među gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte. Kad biramo organski gajenu hranu, time doprinosimo da se ne zagađuje okolina, smanjujemo nepotrebno korišćenje fosilnih goriva ili nagomilavanje azotnog oksida u atmosferi.
6. Načinite povrtnjak u svojoj bašti
Gajenje organskog povrća u vašoj sopstvneoj bašti smanjuje vašu zavisnost od namirnica za čiji su transport potrebna fosilna goriva. Štaviše, mnoge vrste povrća iz povrtnjaka mogu se ostaviti na zemlji dok se ne pojedu i ne treba ih stavljati u frižider. Ako nemate dovoljno prostora da načinite sopstveni vrt, potražite neku organsku farmu ili zadrugu u vašem kraju. Namirnice koje se ne pojedu mogu se iskoristiti kao kompost u vašem vrtu.
Nemilosrdno rasipanje energije
Namirnice koje se nalaze na krajevima jin-jang skale (npr. meso, ekstremno jang, ili rafinisani šećer, ekstremno jin) su često proizvod savremene industrije. Potrebno je 78 kalorija fosilnog goriva da bi se proizvela jedna kalorija belančevina iz govedine. A samo su 2 kalorije fosilnog goriva potrebne da bi se dobila 1 kalorija belančevina iz soje.
Ishrana je ključ ravnoteže
Još pre nekoliko hiljada godina, Hipokrat je poučavao da je hrana najbolji lek. On je upotrebio izraz makrobiotika da bi opisao način ishrane i života u skladu sa zakonima prirode. Prirodno uravnotežena ishrana je suštinska za praksu savremene makrobiotike, a isti slučaj je bio i u sistemu lečenja koji je razvio Hipokrat. Ishrana je najvažnija karika između naših tela i okoline i kvalitet hrane određuje kvalitet našeg života. Uravnotežena ishrana je ključ zdravlja i dobrobiti pojedinca. A ona predstavlja i ključ za rešenje ekološke krize.
