Izvor: B92, 31.Dec.2014, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako će čovečanstvo ostaviti trajni ožiljak na Zemlji?
Čovek je drastično izmenio lice planete i svakodnevno radi na tome da taj "umetnički potpis" bude što upečatljiviji. Ipak, naučnici kažu da bi najveće nasleđe čovečanstva mogao biti duboki ožiljak ispod površine Zemlje.
Iako svi govore da su klimatske promene najveći uradak modernog doba, doba čoveka i mašine, tzv. antropocena, stručnjaci kažu da bi oznaka ove ere u geološkom smislu mogla da bude tzv. antroturbacija - bušenje, rudarenje i miniranje našeg podzemlja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Sveobuhvatno remećenje podzemnih stenovitih struktura, na dubinama većim od pet kilometara i to od samo jedne biološke vrste, predstavlja veliku geološku novinu, koja nema presedan u 4,6 milijardi godina dugoj istoriji Zemlje", piše britanski geolog Jan Zalasevič, koji je na čelu Međunarodne komisije koja radi na antropocenu.
Zalasevičev rad o čovekovom bušenju Zemlje prvi je koji objašnjava bezbroj načina na koje smo "progrizli" i "sažvakali" tlo, uništili prirodu i naneli joj duboke ožiljke - pre svega geološke, piše sajt Motherboard.vice.com.
Kako se navodi, lako je plakati nad neredom koji smo načinili na površini, nad smećem na površini okeana, uništenim kišnim šumama... Ali, na drugoj strani, ono što smo uradili u dubini prolazi nezapaženo, "daleko od očiju, daleko od srca".
Električni kablovi, gasovodi, stotine kilometara kanalizacije, podzemni rezervoari, tuneli, metroi i podzemni prolazi. Nema bića koje je načinilo tako obimnu transformaciju svoje planete, a to je tek vrh ledenog brega.
Bušotine koje se koriste za izvlačenje nafte, prirodnog gasa, uglja, metala i minerala zajedno su duboke 50 miliona kilometara, što je približno razdaljini od Zemlje do Marsa. Ljudsko bušenje Zemlje je zaista bez presedana u istoriji naše planete. I najvažnije za geologe - ovo je trajno.
"Jedino što bi moglo da obriše ove tragove jeste velika erozija zemljišta, sudar kontinenata ili neka druga tektonska velika aktivnost", rekao je Zalasevič. "Za svaki scenario koji bi doveo do brisanja ožiljaka potrebne su desetine do stotine miliona godina."
Kako kaže, njegovi naslednici, geolozi daleke budućnosti, neće imati lak posao da raspetljaju nered koji im je ostavio čovek - dok se danas o prošlosti planete zaključuje, laički rečeno, gledajući u različite slojeve njene površine, čovek se nije povinovao takvim pravilima.
Umesto slojeva bioloških fosila, budući geolozi će se baviti takozvanim "tehnofosilima", kao što su diskovi, trake, automobili, pa čak i svemirski brodovi, dok će im glavobolju zadavati činjenica da je čovek direktno uticao na čitave životinjske populacije.
"Pacovi, svinje, krave i mačke će se pojavljivati svuda, dok će druge vrste nestajati u trenu. To će biti jedna biološka vrteška, sa kakvom se paleontolozi nikada nisu susreli", kaže on.
Antropocen je geološki neobičan, a geolozi neće požuriti da konačno zaključe da živimo u ovom novom dobu - prvi sastanak radne grupe je održan prošlog oktobra, a sledeći je zakazan za 2016. godinu.
.jpg)
