Izvor: B92, 06.Dec.2010, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako biti kralj svog novca?
Zbog novca radimo gluposti. Igra se sa našim razumom. I samo vas jedno može zaštititi: debeli zid novca. Imate ga? Pomoći ćemo vam da ga napravite.
Piše: Majk Zimerman
Izvor: Men's Health
Foto: Aleksandr Kutsayev / FreeDigitalPhotos.net; graur codrin / FreeDigitalPhotos.net
OD SVIH IZLUĐUJUĆIH REKLAMA na TELEVIZIJI, one koje zarivaju nož u srce su reklame vodećih supermarketa. Svaki put kada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vidim ”Uštedite novac" ili ”Štedite kupujući", dođe mi da zadavim sve te doktore za štednju, jer apsolutno nije moguće da uštedite novac dok ga trošite.
Da razjasnimo: Čin štednje zahteva odvajanje dela zarade i odlaganje istog na štedni račun, gde on i ostaje. Nikada nije, i nikada neće obuhvatati neku prodavnicu u obliku velike kocke. A ipak dozvoljavamo da ovaj mutni marketinški trik postane perverzna istina: ”Vidi, upravo sam uštedeo 100 dinara!" Ne. Nisi.
Ovo je sociološki problem. Ne znamo šta ”štednja novca" znači, čak ni nakon ekonomskih packi koje nam se udaraju tokom protekle dve godine. Ohrabruju nas da trošimo sve što imamo, pa i više. Zbog toga ne štedimo. Neki od nas ni ne mogu... ali većina nas neće. Svojevoljno. Strava. I užas.
EVO NOVE REALNOSTI: NOVAC VAM JE POTREBAN više nego ikada. Ne kredit. Ne zajam. Keš. Probajte da se venčate bez novca. Ili da se razvedete. Da kupite kuću. Da upišete master studije. Da vaše dete polomi zub. Da starije dete poželi da postane protetičar. A šta je sa katastrofama? Na primer, dobijanje otkaza. Ili tužbe. Zid novca vas štiti od svega toga. Pa, zašto nam je onda to poslednje na spisku stvari koje treba da uradimo?
”Činjenica je da novcem ne raspolažemo racionalno", kaže klinički psiholog Sara Vedeman, koja ujedno istražuje finansijske navike ljudi. ”Ali, ukoliko razvijemo svest za raspolaganje novcem, moći ćemo loše navike da pretvorimo u dobre."
Pročitajte nastavak i pronađite odgovore, ali i mnoge druge koji se tiču muškaraca, našeg razuma i novca. Neki će vas iznervirati, i to je dobro – jer će se vaše loše navike ismevati zarad opšteg dobra. Pronaći ćete se u mnogim delovima, ali ćete istovremeno i naučiti kako da se promenite, a da ne menjate radikalno ono što vas usrećuje: vaš stil života.
ISTINA O NOVCU #1
Trošenje novca koji imate je jedini
racionalan izbor
Evo nečega što svi treba da prihvatimo: ”Primarni ekonomski cilj je potrošnja", reči su Zvi Bodija, profesora menadžmenta na Bostonskom univerzitetu. ”Vaša štednja je ono što je, posle potrošnje, ostalo od prihoda. Šta je ono što zapravo želite da konstantno raste tokom vašeg života? Štednja? Ne. Potrošnja."
Ukoliko možete da pljunete na ovu tvrdnju, budimo pošteni, ili ste u zabludi ili ste monah. Da li možete iskreno reći da je jedan od vaših životnih ciljeva skromniji stil života? Ma, hajde. Priznajte da, čak i u ovakvoj ekonomskoj situaciji, robujete materijalnim stvarima isto koliko i svi drugi. Šta bi se desilo da vam prihodi postanu nestabilni, kao što se desilo mnogim ljudima tokom poslednjih par godina? Možda izgubite posao; možda propustite mastan bonus. U kojoj god situaciji bili, da li primećujete oscilacije u potrošnji ili štednji? Upravo tako: Vaš štedni račun je prva stvar koja će osetiti udarac. Potrošnju ćete srezati samo kad baš budete morali. To nije baš najmudrije, ali je ”potpuno prirodno", kaže Bodi. I to je jedan od glavnih načina na koji se naš razum poigrava sa novcem.
Vaš potez Da biste trošili manje, isterajte svoju potrošnju na čistac – i osetite je. Samo papir, bez plastike. ”Studije su pokazale da mozak ne registruje plaćanje karticom isto kao plaćanje kešom", kaže Čip Hit, profesor organizacionog ponašanja na Univerzitetu Stenford. Prebacivanje na ličniju keš ekonomiju – osećanje tog bola kada se isprsite, na primer, za turu pića – će vam pokazati koji je vaš pravi životni stil, i koja je prava cena kojom ga plaćate.
ISTINA O NOVCU #2
Preterano razmišljanje o novcu vas čini siromašnim
Setite se ludila kada ste odvajali keš da biste platili mesečne račune. Ludila? ”Razmislite o tome: Nije racionalno odvajati novac na početku meseca", kaže Den Arajli, profesor psihologije i bihejvioralne ekonomije na Univerzitetu Djuk. ”Logika vam kaže da bi trebalo da odlučite koliko ćete uštedeti tek kada vidite koliki su vam bili troškovi – na kraju meseca."
Ali, svi znamo da, ukoliko se prema štednji ne odnosimo kao prema mesečnom izdatku, nikada nećemo videti ni dinara. Pravila potrošnje, sećate se?
Drugi način na koji nas mozak sabotira: Teško je misliti o uticaju koji trenutna potrošnja ima na naše buduće finansijsko zdravlje. Ovo je ”oportunistička cena" novca. ”Zamislite da idete da kupite auto." Kaže Arajli, ”I sada vas pitam, šta sve ne biste mogli da uradite ukoliko biste kupili taj automobil? Naš istraživački tim je otišao u jedan salon automobila i postavio kupcima upravo to pitanje. Većina njih je bila šokirana. Nikada im nije palo na pamet da bi zbog toga mogli da se odreknu nečega u budućnosti."
Vaš potez "Svi mi svakodnevno baratamo novcem, pa zato mislimo da nam to dobro ide", kaže Arajli, ”ali, zapravo, ide nam veoma loše." Prijavljivanje za opciju automatskog odlaganja novca na štedni račun i automatsko plaćanje računa – što je, u osnovi, sklanjanje novca iz vaših svakodnevih razmišljanja u maksimalnoj meri – odlični su načini za štednju. Lako je, sve transakcije su vidljive, i deluje.
ISTINA O NOVCU #3
Vaš bankovni račun vas vara
Jedna od osnovnih ekonomskih teorija, efekat bogatstva, dalje objašnjava tendenciju ka ne-štednji. Koncept je jednostavan: Što se bogatijim osećate, više trošite, i manje štedite. Prema rečima Džeja Zagorskog, ekonomiste sa Univerziteta u Ohaju, ovaj efekat je imao svoj udeo u svakoj recesiji koja se dogodila nakon Drugog svetskog rata. Kako bi se ekonomski uslovi pogoršavali, ljudi bi se osećali manje bogatim i trošili bi manje novca. Štednja bi se povećavala tokom, i posle ovakvih perioda, ali bi se smanjivala kada bi se ekonomski uslovi poboljšavali. ”Ovo je klasičan mentalitet krda", kaže Ketlin Garni, osnivač i generalni direktor finansijskopsihološke korporacije. ”Ako vidimo da mnogo ljudi radi nešto, pretpostavićemo da je bezbednije nego što zapravo jeste."
Zaista. Šta se događa dok rane našeg najskorijeg fiskalnog masakra zarastaju: U Americi, nivo štednje je u 2007. godini bio nešto ispod 2%. Onda se, u prvoj polovini 2009, kada je situacija bila najgora, popeo na preko 7%. Sada, kada je malo bolje...voilà! Nivo štednje opada. Vaš potez Eliminišite pomenuti efekat bogatstva, kaže Hit. Svaki put kada zaradite više nego inače, povećajte količinu novca koju odlažete na štedni račun. Neka vam formula bude jednostavna i sveta: ukoliko dobijete bonus na poslu, istog dana pola novca odložite na štedni račun. To je novo pravilo – ne nešto o čemu treba da razmišljate. Ukoliko dobijete povišicu na godišnjem nivou, neka se polovina povišice direktno deponuje na štedni račun – tako ćete i dalje osećati porast prihoda.
ISTINA O NOVCU #4
Kontrolišite dopamin, a ne on vas
Pogledajmo trenutno stanje investicione industrije:
• Onlajn brokeri nas spopadaju niskobudžetnim transakcijama, koje se odvijaju za nekoliko sekundi. Poruka: Trgujte više, trgujte brže.
• Džim Krejmer, voditelj emisije Mad money na televiziji CNBC, ohrabruje gledaoce da ”dupliraju ulog" – termin iz ajnca – na deonicama za koje smatra da dostižu najnižu moguću cenu.
Investiranje se pretvara u kockanje. Zašto smo tako prijemčivi tome? ”Rizik menja moždanu hemiju", kaže Garni. ”Sama pomisao na sticanje novca nas puni energijom, što podstiče stvaranje dopamina, hormona zadovoljstva. Što više dopamina proizvedemo, ponašanje nam postaje primitivnije i teže nam je da donosimo racionalne odluke. Zato kockari ne mogu da se udalje od stola, bilo da dobijaju ili gube." Garnijevo istraživanje, koje razlikuje devet tipova monetarne ličnosti, pokažuje da novac više motiviše muškarce nego žene, i da oni povezuju rizikovanje sa bogaćenjem i moći. ”Dve grupe monetarnih ličnosti koje najviše rizikuju, veliki igrači i preduzetnici", kaže Garni, ”čine uglavnom muškarci."
Sada se setimo suprotnosti visokorizičnog finansiranja. Biti finansijski "dobar” znači prvo napraviti pomenuti veliki zid novca. Ušteda šestomesečnih troškova, što za većinu nas iznosi između 2000 i 4000 evra, deluje neverovatno teško. Zato počnite skromno i sklanjajte oko 100 evra svakog meseca. Vaš mozak će se pitati, Gde je taj prokleti nalet dopamina?
”Sklanjanje male količine novca na stranu će isprva delovati obeshrabrujuće", kaže Vedemanova. ”U tome nema slasti. Pomislićete: Mogao sam da potrošim te pare na pivo."
Čak iako na štedni račun stavite 3000 evra, to će i dalje biti samo novac koji leži tamo. Nedirnut. Usamljen. A onda počinjete da razmišljate na način koji podiže dopamin... Šta ako uložite novac na berzu, ubacite koji žeton u igru? Iako ovaj novac postoji da bi vas zaštitio od nenadanih troškova i dugova. ”Potrebno je biti veoma disciplinovan", kaže Bodi, ”ne samo u tome da uštedite novac, već i da ga, dođavola, ostavite na miru."
Vaš potez Ostavite dopamin za partiju fudbala. Prihvatite činjenicu da finansijski poslovi ne čine da se osećate preterano dobro. ”Teško je tolerisati srednje korake", kaže Vedemanova, ”kao što je štednja, dok nemate puno novca na računu. To vam je kao kad istrajavate u dijeti, a još uvek ste debeli."
Iskoristite sklonosti svog mozga. Arieli ističe koncept koji je poznat kao teorija izgleda. ”Mozak je programiran da procenjuje promene u nivou bogatstva, pre nego one na apsolutnom nivou. To ima smisla – kome je zadovoljstvo da posmatra nešto što se ne menja? Tako da se morate usredsrediti na pozitivne promene koje uvidite."
ISTINA O NOVCU #5
Odgoj definiše prirodu ličnosti
I okruženje u kojem ste odrasli se poigrava sa vašim umovima. Postoje tri faktora koja definišu način na koji se odnosite prema novcu:
• Gde i kada živite Ukoliko imate između 30 i 40 godina, zemlja u kojoj živite razlikuje se od one u kojoj su živeli vaši očevi i dede. Isto tako, današnjim mlađim stanovnicima Amerike Velika depresija je fikcija isto koliko i scene iz filma Bajka o bokseru.
• Odgoj "Istraživanja ne pokazuju da neki ljudi pametnije troše novac od drugih", kaže Arieli, ”već samo da imaju bolje navike. Ukoliko ste štediša, ne znači da ste inteligentniji. To znači da su vam roditelji dali dobre smernice u odrastanju, i da ste ih vi implementirali u svoj život."
• Ljudi sa kojima se družite "Vaši prijatelji mogu imati ogroman uticaj na vaše finansijsko ponašanje", kaže Vedemanova. Ukoliko se družite sa prijateljima koji svakog vikenda posećuju klubove, verovatno nećete uštedeti kao što biste da imate prijatelje koji radije sede kod kuće i gledaju filmove, ili igraju neke igre.
Vaš potez Dobro pogledajte svoju porodicu, prijatelje i okruženje, i pokušajte da shvatite kako utiču na vas. Kada to budete bolje razumeli, biće lakše da odvojite negativne uticaje od svojih finansijskih ciljeva, kaže Garni.
ISTINA O NOVCU #6
Finansijska industrija vas zafrkava
Sećate li se šta rizik radi mozgu? Mnogi vešti ljudi iz finansijske industrije ovo koriste i zgrću gomile novca. ”Zajednički fondovi i brokeri imaju isti cilj", kaže Bodi. ”To je uvećavanje aktive kojom upravljaju. To je to. I to se možda neće uvek podudarati sa vašom dobrobiti, jer će vas oni savetovati da investirate u akcije." A dopamin će da vas nagovori na to.
Evo jedne ”istine" kojom vas brokerski gurui ubeđuju da investirate: Berza ima prosečan povraćaj od 10% godišnje (malo gore ili dole, u zavisnosti od perioda koji posmatrate). Ali istina je...da sve zavisi od te godine.
Vaš potez "Zaštitite najvažnije penzione aktive", kaže Bodi. Svaki penzioni plan ima i bezbedne opcije. ”Koliko god godina imali", kaže Bodi, ”izaberite najbezbedniji put do penzije."
ISTINA O NOVCU #7
Sve ovo možete iskoristiti za svoje dobro
Postoji još jedna stvar, a tiče se veze mozga i novca, koju moramo razumeti. I ona nam odgovara na najteže pitanje: Zašto je toliko teško promeniti ponašanje, kad znamo da dosadašnjim pogoršavamo kvalitet života?
Evo mogućeg odgovora: ”Brojna istraživanja su pokazala da bitka za snagu volje ima i svoj fizički danak", kaže Hit. ”Ispitanike je iscrpelo kada su se samokontrolom borili da ne uzmu tek ispečene kolače. Zatim, kada su dobili zadatak da reše određeni problem, oni koji su odoleli kolačima su imali gori učinak."
Lekcija: Snaga volje nema beskonačan izvor. ”Ukoliko je potrošite na jednom mestu, imaćete manje na raspolaganju za upravljanje novcem", kaže Hit. ”Psiholog Džonatan Hait kaže da naši racionalni i emocionalni delovi mozga mogu da se opišu kao jahanje slona. Deluje kao da racionalni jahač ima kontrolu, ali zapravo je slon, odnosno emotivni sistem, taj koji će dobiti svaki put."
”Ne možete savetovati ljude da troše manje", kaže on. ”Doći će do borbe za snagu volje, koja će se odigravati svakodnevno, iz nedelje u nedelju. I ljudi će je izgubiti."
Vaš potez Da biste se uspešno promenili, morate izbeći svaku borbu koju ne možete da dobijete. ”Za sat vremena možete izgraditi čitav sistem koji će vam pomoći da izbegnete svaku borbu za snagu volje u narednih 5 godina", kaže Hit. Da biste to uradili, setite se uklanjanja što veće količine novca iz svakodnevnice.
I zapamtite: Svađaćete se sa svojim razumom oko novca dokle god ste živi. ”Ukoliko želite bolji finansijski život", kaže Vedemanova ”morate shvatiti da put do uspeha čine mali koraci koje ćete konstantno praviti tokom života."
