Izvor: S media, 09.Apr.2010, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakav otac, takav sin
Jedan od najvećih mitova o vaspitanju dece je onaj da žene pružaju više nežnosti i brige svojoj deci i da se bolje snalaze u roditeljskoj ulozi. To nije tačno! Očinska figura vrlo je važna i od odnosa sa ocem mnogo toga zavisi. A to naročito važi za mušku decu, tvrde stručnjaci.
Današnji, moderni očevi nisu samo tate, već i zaštitnici, učitelji, hranitelji, moralni uzori... Model koji pružaju muškoj deci jeste model koji će oni trajno preuzeti i koristiti kada >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << oni budu bili očevi. Zbog toga je izuzetno važno kakav je odnos oca i sina, naglašavaju psiholozi. Važno je kako komuniciraju, kao i kakvu poruku sin dobija od očevog ponašanja. Topla, sigurna, emocijama protkana veza oca i sina, osim dobrog odnosa, obezbeđuje pravilan razvoj muškog deteta. Nije važno čak ni koliko vremena očevi provode sa svojim sinovima, ali je važno da bude kvalitetno i da se iskoristi na pravi način. Mnoogbrojna istraživanja pokazuju da očevi koji se bave svojom decom odgajaju sinove koji postaju stabilne ličnosti, sa odličnim kognitivnim sposobnostima, izraženom samokontrolom, empatijom i emocionalnom inteligencijom, kao i sinove koji ne robuju predrasudama i stereotipima.
Za čitaoce “Života plus” o ovom delikatnom odnosu govori Duško Babić, predsednik Udruženja psihologa Srbije, i objašnjava koliko je očinska figura važna, kakav odnos se može nazvati kvalitetnim, kao i koliko majka utiče na odnos oca i sina.
* Koliko je očinska figura važna u razvoju muškog deteta i koliko zavisi od kvaliteta tog odnosa?
- Odgovor na oba pitanja bio bi - mnogo! Očinska figura izuzetno je važna, što potvrđuju mnogobrojna istraživanja. Sinovi od očeva usvajaju modele ponašanja koje kasnije primenjuju u svim segmentima svog života. To se naziva učenje po modelu. Zbog toga je izuzetno važno kakav ćete primer pružiti svom sinu, jer će on na osnovu njega funkcionisati. Sin koji je imao tzv. spartansko vaspitanje, najverovatnije će po istom modelu vaspitavati svoje sinove, jer on ne zna za drugačiji model. To nije važno samo za odnos oca i sina, već i čitave porodice. Poznata je stvar da deca gledaju šta se događa u kući i takve modele usvajaju kao “normalne”. Zbog toga je mnogo veća verovatnoća da će deca iz srećnih brakova i sama ostvariti uspešnu vezu sa budućim partnerom. Razmislite samo koliko vaš muž liči na vašeg oca, ili vaša žena na vašu majku.
* Poznata je činjenica da, na primer, odnos majki i ćerki postaje turbulentan tokom adolescencije, da bi se kasnije stabilizovao i ponovo postao kvalitetan. Da li to važi i za odnos očeva i sinova? Kada počinju njihovi sukobi i neslaganja?
- Adolescencija je najburniji period u odnosima roditelja i dece i tu pol nema mnogo veze. To se događa jer deci prestaje da bude važno šta će roditelji misliti i reći, i važniji im je sud njihovih drugova i vršnjaka. Interesantno je da muška deca do puberteta imaju čvršću vezu sa majkom. Onda majku “smenjuju” vršnjaci, pa tek kasnije dolazi odnos sa ocem, koji se razvija postepeno i u zavisnosti od mnogo faktora.
* Koliko na vaspitanje dečaka, u odnosu na devojčice, utiču stereotipi i predrasude?
- Utiču, i to mnogo. Muška deca su i dalje u povlašćenom položaju. U našoj kulturi ljudi će pre prihvatiti da dečak nije dobar u školi, nego devojčica, sinovi su ti koji nasleđuju prezime, posao, imovinu, pa se u zavisnosti od tih predrasuda i razvijaju odnosi sa muškom decom. Takođe, istraživanja pokazuju, na primer, da se muška deca čiji su očevi politički aktivni, rano učlanjuju u političke stranke. Odnos sina i oca u velikoj meri je i određen razlikama u vaspitanju dece u odnosu na pol. Takođe, veoma je važan i redosled rađanja. Na primer, dokazano je da je prvo dete najopterećenije normama i pravilima ponašanja, dok su u vaspitanju drugorođene i trećerođene decem roditelji mnogo popustljiviji. Roditelji koji imaju samo jedno dete misle da su sjajni, a nisu svesni da bi sve bilo potuno drugačije da imaju još dece.
* Da li te predrasude onemogućavaju istinsku bliskost sinova sa ocem?
- Očevi koji imaju i ćerku i sina znaju da su devojčice mnogo otvorenije u izažavanju emocija. Retko će sin reći “volim te”. Možda i otac neće to govoriti često, ali dovoljno je da se to prepozna, da postoji razmena emocija.
* Da li “dobar otac” svom sinu treba da bude autoritet, uzor, prijatelj, savetnik? Koji je pravi put da bi se izgradio, kako psiholozi vole da kažu, kvalitetan odnos?
- Ponovo zahvaljujući stereotipima, od oca se češće očekuje grubost, odlučnost, strogoća i često ćete čuti kako majka kaže: “Videćeš kad ti dođe otac.” Međutim, veoma je važno da otac nijednog trenutka ne gubi kontakt sa decom, pogotovo ne sa sinovima. U periodu rane adolescencije, kada decu više ne možete da pratite i kontrolišete taj kontakt je najvažniji. On bi trebalo da bude svakodnevan. Očevi bi trebalo svakoga dana da razgovaraju sa svojim sinovima barem pet minuta, da razmene informacije, emocije, kontak.
* Da li je moguće ostvariti dobar kontakt i kada je brak razveden, odnosno kada otac i sin ne žive zajedno?
- Zbog čega god i kada god da se razvod dogodio, majke moraju da znaju koliko je važan kontakt sina sa ocem. Zbog toga uvek u savetovalištima naglašavamo majkama da je poslednje što treba da urade da se svete bivšem partneru onemogućavajući mu kontakt sa decom. Time samo prave “medveđu uslugu” svojoj deci.
* Kako psihologija definiše “kvalitetan odnos” oca i sina?
- Kvalitet odnosa meri se na razne načine, ali su emocije, kontak i komunikacija najvažniji. Važno je da otac i sin uvek jedan drugom mogu da se obrate. Generacijska razlika je prirodna, ali ne sme da bude smetnja komunikaciji. Glavni problem očeva je što imaju prevelika očekivanja od svojih sinova i zbog toga se odnosi najviše kvare. Još jedan kamen spoticanja je i to što se problemi ne razmenjuju, odnosno deca se od njih sklanjaju. To je velika greška. Najvažnije je da se ništa “ne gura pod tepih” i da se sve rešava. Deca koja učestvuju u rešavanju porodičnih problema postaju kvalitetnije ličnosti i zreliji ljudi.
* Kada dođe do sukoba oca i sina, koliko tu majka može da pomogne. Da li treba da reaguje, da se meša, “zauzima stranu”?
- Uključivanje majke je najvažnije. Očevi i sinovi se mogu sukobiti iz raznih razloga, ali u slučaju kada su obojica isključiva i ne mogu da pronađu zajednički jezik, majka mora da bude posrednik. Njena uloga je ključna, ona je tu da stvari stavi na pravo mesto. To vam je kao kada se nađu dva ovna na brvnu, tu samo majka može da pomogne. Zrela majka će se postaviti tako što neće dozvoliti da otac i sin ostanu zavađeni. Može da dođe i do neslaganja i do svađe i žučnije rasprave, ali komunikacija mora da postoji. Ne bi ni bilo prirodno da sin i otac o svemu isto misle. Ali, situacije u kojoj otac i sin ne govore danima, nedeljama, pa i mesecima, ne smeju da se događaju. Nedostatak komunikacije je jedini nedozvoljen način ponašanja, jer kada ona postoji, uvek ima i načina da otac i sin jedan drugog uvaže, razumeju, shvate.
MAJKE I SINOVI
* Koje su to specifičnosti u odnosima majki i sinova, odnosno očeva i ćerki?
- Velika je istina da su sinovi ljubimci majki, a ćerke tatine mezimice. Samo posmatrajte na venčanjima kako se ponaša mladin otac. On uvek guta knedle, naročito kada dođe do trenutka da se promeni prezime. To je neka posebna veza. Zbog toga će svaki otac lakše prihvatiti snahu, kakva god da je, dok će mu zet biti “trn u oku”. Isto vam je i sa majkama i sinovima. Poznata je “ljubav” snaha i svekrvi. Majke misle da niko bolje od njih neće brinuti o njihovim sinovima, odnosno imaju strah da mu neće biti dovoljno dobro kada ode od njih. Majke i sinovi su posebna veza i zbog toga nikada nijedna žena neće biti dovoljno dobra za njihovog sina.
STRUČNA POMOĆ
* Da li građani u Srbiji traže pomoć stručnjaka kada su porodični odnosi poremećeni, posebno oni očeva i sinova?
- Sve češće i slobodnije. Majke više ne moraju da budu jedina spona između sinova i očeva. U Beogradu postoji renomirano porodično savetovalište (u Ruskoj ulici), u kojem rade eminentni stručnjaci. Kada psiholog dobro uradi svoj posao, ljudi pomisle: “Pa to sam ja znao i bez tebe.” E to je poenta, dovesti ljude do njihovih potencijala. Kada uspeju da ih pokrenu, onda im pomoć stručnjaka više nije potrebna.
Izvor: Novosti
