Izvor: Blic, 24.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafana na samoj periferiji života
Kafana na samoj periferiji života
Nalazim se sa jednom malom u Kremnama, u podnožju Šargan planine, a tu je ono mesto gde se svakih 100 godina dešavaju čuda i čudesa. Odatle potiču proročanstva, odatle ide onaj, rekao bih, stalni duh ovog naroda kojim se neki ponose smatrajući da je to kvalitet tog naroda, a drugi se stide, misleći da im je to jedina prepreka za onaj voz koji vodi u Evropu, rekao je Petar Božović na početku razgovora za 'Blic', pričajući o komadu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Čudo u Šarganu' Ljubomira Simovića, koji u režiji Dejana Mijača sprema u 'Ateljeu 212'.
Nastavljajući dalje da govori o tome, Božović kaže da 'svi oni koji hoće da idu, misle da mogu svoju zemlju staviti u džak, pa na leđa, pa u voz.
I, šta sa tim džakom?
- Misle oni, tako, da mogu sa sve tim džakom da se iskrcaju u Frankfurtu, Parizu ili Londonu. A tamo?
- Ih, tamo. Tamo nas jedva čekaju. Kojoj ste se vi strani privoleli?
- Ja sam ostao ovde. Zbog one male u Kremnama. Zbog Cmilje! Eto, čudo jedno, ta moja sadašnja Cmilja je možda prohodala kada sam ja igrao u prvoj verziji 'Šargana' u režiji Mire Trailović. Tako da mu ja u ovom timu dođem kao neko iz Prvog svetskog rata. Šta ste tada igrali?
- Oficira. A sada?
- Sada igram Stavru, koga možemo definisati kao narodnu pojavu. To podrazumeva?
- To je onaj kafanski srpski filozof koji postoji u svim kafanama u Srbiji. Za jednog takvog je Radoje Domanović u svoje vreme napisao da je srpski vo! Hoće li biti uvredljivo ako vas pitam kako ste se poistovetili sa likom?
- Mogu vam reći da je to bilo poprilično lako. Ovu ulogu, čini mi se, radim već dugi niz godina. Mislio sam da sam konj, povremeno se i osećao tako, ali samo treba da prebacite njištanje u mukanje i eto vam uloge. No, šalu na stranu, moram priznati da se čak i zabavljamo na probama ponovnim iščitavanjem teksta. Možete li uporediti vreme kada ste taj tekst radili sa Mirom Trailović i ovo današnje, kada ga radite sa Dejanom Mijačem?
- U ono vreme glumci su bili skloni mišljenju kako je tekst nastao pod uticajem Aleksandra Popovića, jer je on uneo taj jezik svakodnevice na scenu. Ne bih govorio o Ljubi Simoviću, jer on je čovek klasik, a ja dođem sam sebi nekako mali da pričam o tome. U svakom slučaju, čitanje teksta je određeno vremenom, tačnije protokom vremena i sumom svih događaja koji su nam se desili. Tako da asocijacije koje nam se sada javljaju i nižu premašuju one iz prvog susreta sa tekstom. Jer, danas je, nažalost, asocijativnost mnogo bogatija. O kojim i kakvim asocijacijama govorite?
- Radi se o jednoj društvenoj periferiji. Jer, ta kafana može biti smeštena na periferiju Beograda, a može i na periferiji bilo kog mesta u Srbiji, a i šire. Ona može biti i na periferiji života. I u njoj se suštinski ništa nije promenilo. Nego, šta se dogodilo ?
- Drugi su neki likovi u igri, drugi funkcioneri, drugi društveni dogovori... A, karakteri ljudi su ostali isti. Manje-više isti su im i problemi. Oni i dalje maštaju, pate, kradu, beže od zakona, bivaju prevareni, ubijeni, zatvoreni, i dalje zamenjuju realan život fiktivnim, čitaju šund literaturu, poistovećuju svoje živote sa junacima takvog štiva da bi bežali od stvarnosti koja je takva kakva je. Pa, kakva je?
- Ne bih je ja sad elaborirao, i nema potrebe, jer je svi na svojoj koži osećamo. U kojoj meri vi lično živite virtuelno, odnosno, bežeći od stvarnosti?
- Zaista, realno postojim u svom poslu i odnosu s prijateljima. A, inače, bežim u 'Brione' (bife u kome je Božović čest gost, prim.nov.), kad već ne mogu na njih. Zapravo, ja isto tako utapam jedan deo svog života bežeći od politike kao naše sudbine i verovatno sam jedan od likova u onom toru u kome se nalazi onaj srpski vo. Može li se pobeći od sopstvene sudbine čak i ako između nje i politike stoji znak jednakosti?
- Može, ako verujete čvrsto u Boga. Verujete li vi?
- Verujem, ali nedovoljno, i to mi je žao. Da li se u pomenutom toru nalazi još jedan lik koji vi već dugo vremena uspešno tumačite? Mislim na Čegovića kao popularnog Crnogorca u Beogradu.
- On je jedan od sve malobrojnijih popularnih Crnogoraca u Beogradu. Još uvek ja njega igram, ali ne bih govorio o Crnogorcima u Beogradu. Odgovor na to pitanje najbolje će, kao što znamo, dati Evropska unija. A ja, pošto još uvek nisam član iste, ne mogu ni dati pravi odgovor, pa ću sačekati, a možda i lično otići u Brisel po njega. Nego, hoće li biti ono pitanje da nešto poručim čitaocima i te stvari? Nismo planirali, ali poručite.
- Muuuu...
Tatjana Nježić
.jpg)
